ОПШТА БЕДА: Од хлеба само окрајци, воће сањамо

0
(0)

Београд – Ни најважнијих намирница не можемо себи да приуштимо ни близу као грађани развијених земаља Европе.

А нови подаци о потрошњи основних прехрамбених производа показују да су нам ионако сиромашне трпезе још мршавије.

Све мање једемо чак и хлеба, а камоли воћа, поврћа, рибе, млека, сира… Ако већ нисмо, као становници европских земаља, могли да се хранимо најквалитетнијим намирницама, барем смо по потрошњи брашна и хлеба предњачили, међутим, у све празнијим џеповима све је мање пара и за ту насушну потребу.

По анализи података Републичког завода за статистику, лане је у Србији сваки њен становник јео 99,8 килограма хлеба годишње, док је 2013. године на трпези имао 103,8, а годину раније – 104,7 килограма. Млека и млечних производа трошили смо укупно 73 килограма, док смо 2013. имали на трпезама 76 килограма, а претходне године 84,7. Крављег млека смо по глави становника лане пили 47,4 литара, а претходних година 49,4, односно 55,1. Кајмака за годину дана поједемо 900 грама, маслаца 200 грама… Како се хранимо и колико можемо да водимо рачуна о здрављу које на уста улази, најбоље показује податак да за целу годину поједемо тек 1,4 килограм лимуна, кајсија само 900 грама, наранџи 4,4 килограма, крушака 800 грама…

Мање трошимо и рибе – током прошле године на трпезама смо је имали 3,8 килограма, а 2013. – 4,2.

Ако нам може бити за утеху, лане је повећана потрошња меса, на 58,5 килограма с пређашњих 57, те шећера, којег смо у 2014. трошили 12,7 килограма, а у 2013. – 11,8. Да је куповна моћ најзначајнији фактор који утиче на наше јеловнике, показује управо то што смо тих намирница у тањирима имали више. Наиме, шећер је лане добрано појефтинио, а падале су и цене меса па смо их више куповали.

„Животни стандард, остварене номиналне и реалне зараде становништва посебно значајно доприносе смањеном обиму промета и потрошње пољопривредно-прехрамбених производа на домаћем тржишту. Издаци за личну потрошњу домаћинстава у Србији у 2014. години износили су 54.424 динара, односно 95,4 одсто расположивих средстава по домаћинству, што износи 464,4 евра. “

У структури личне потрошње највећи удео издатака за храну и безалкохолна пића, 20.914 динара – 42,9 одсто, односно 178,4 евра. Посматрано по члану домаћинства, за храну месечно је расположиво 7.312,6 динара, односно 62,4 евра – наводи у разговору за „Дневник“ аграрни аналитичар Војислав Станковић, додајући да су становници у градовима месечно за храну имали 65 евра, а у другим срединама 75 евра.

Станковић додаје да се, посматрано по становнику, у Србији годишње потроши 58,5 килограма меса и прерађевина (меса укупно 42,4 килограма, од чега јунећег и говеђег 4,3 килограма, свињског 17, јагњећег 0,9, живинског 16,4 кг и рибе 3,8), што је скромно у поређењу с појединим земљама у Европи. Годишња потрошња меса по становнику у ЕУ износи 78,2 килограма – у Француској 91 килограм, Немачкој 90, Италији 81, Грчкој 78 килограма.

Потрошња крављег конзумног млека у Србији од 47,4 литара по становнику мања је у односу на просечну потрошњу у ЕУ, која је 90,4 литара. Аустријанци попију 81 литар, Немци 74, Французи 65…

„Низак животни стандард становништва у Србији, који се граничи са сиромаштвом, доприноси томе да је домаће тржиште ограничавајући фактор за рационално коришћење значајних агроеколошких, производних и људских ресурса па излаз из постојеће ситуације треба дугорочно тражити у извозној оријентацији пољопривреде као основног услова повећања укупне ефикасности агроиндустријске производње и њеног бржег уклапања у светско тржиште и европске интеграционе процесе“, указује Станковић.

Дневник

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Новосадски вртићи увели мени за децу исламске вероисповести

5 (3) Од нове школске године у свим вртићима Предшколске установе „Радосно детињство“ почео је …

Мирослав Здравковић: Последице аутоколонијалне пропаганде – увоз хлеба

0 (0) Било би лепо да је удвостручен само увоз хлеба и сличних производа али …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *