Кад је у породицу Костовић из села Љуљац на Голији стигла и осма принова, сада петомесечни Данило, житељи Шароња, Ковачева, Драмића, Митрове Реке и других околних села одмах су похитали на бабине, у посету срећним родитељима Драгом и Радованки и сви су се трудили да на колевку ставе што више новца.
– Није шала у сиротињи и муци изродити и осмо дете, одушевила нас је њихова упорност и истрајност у намери да имају велику породицу са пуно деце и да остану у свом селу Љуљац из кога су се, због тешког живота и беспућа, готово сви иселили – прича Мирољуб Вушовић, угледни домаћин уз суседног и много већег села Шароње.
– Желели смо да им богатијим даривањем колевке помогнемо и дамо до знања да их подржавамо и да се радујемо доласку на свет малог Данила. Камо среће да на Голији има још оваквих породица, било би свуда живо како код Костовића и цео овај прелепи и од државе заборављени крај имао би перспективу. Овако, бојимо се да ће цела Голија отићи трбухом за крухом – додаје Вушовић.
Из удаљеног Балетића, са друге стране Голије, Костовиће је дошао да дарује и подржи и Негослав Ратковић који се такође диви њиховој упорности и жељи да имају бројно потомство.
Реч је о врло вредним и радним људима, осим о жени и деци, Драги брине и о оцу Момиру и мајци Гаврили. Започели су и скромну кућу, која је тесна и коју не могу да заврше, морамо им помоћи да створе боље услове за живот, да набаве још једну краву и бар најнеопходнију пољопривредну механизацију како би живели од своје земље и остали у Љуљцу.
– Деце никада није много и она су нам највећа радост и највеће богатство. Марина, Милош, Весна, Радица, Миљан, Тања, Иван и Данило су наш понос и наша нада, знају да живимо тешко, скромни су и труде се да нам у свему помогну, добри су ђаци и никада нису имали нереалне захтеве – прича глава куће Драги Костовић и наглашава да се зими до Љуљца стиже само теренским возилом, а лети може и путничким аутомобилима.
Отац Герасим: Помозимо деци
Костовићима помаже организација Срби за Србе чији активисти ће их ускоро поново посетити, а чест гост у њиховој кући је и отац Герасим, игуман манастира Ђурђеви ступови, који се такође труди да им помогне и олакша живот.
– Ови малишани заслужују скромну кућу у којој ће свако од њих моћи да на миру напише домаћи задатак. Драги и Радованка заслужују све похвале за осморо деце, а на нама је, свима који то можемо, да им помогнемо, још много тога им недостаје, посебно им је важно да набаве још једну краву (једна коју имају није довољна) и да купе бар нешто од пољопривредне механизације – истиче у Рашкој области врло цењени и популарни игуман.
– Сада нам је најважније да децу изведемо на пут и да постану добри људи, није лако, али захваљујући Драгом, који се у све разуме и за све га је бог дао, некако састављамо крај с крајем. Много нам помажу и комшије из суседних села, значи нам свака њихова реч подршке, свака посета и сваки разговор – прича Радованка Костовић, која не зна да ли ће још деце рађати. То је, наглашава, божја воља, а деца су божји дар.
– Апелујемо на све добре људе у дијаспори, а пуно их је са Голије и из ових крајева, да помогну Костовићима. У овом тренутку најпотребнији су им материјал за завршетак и евентуално проширење куће, поправка старог трактора који имају, куповина косилице или неке половне балирке. Њима није тешко да раде, сви у кући су велики радници, невоља је само што готово све морају ручно, а од ручног рада и посне планинске земље не може се на Голији преживети – истичу суседи Вујица Виљковић, Милош Старовлах и Горан Роглић.
– Макар доживотно и ручно копали, остаћемо овде, а деца како хоће, волели бисмо да нам држава коначно окрене главу и да сви останемо на окупу. Кад би поново никло још неколико кућа, оживео би Љуљац – поручује Драги Костовић.
Д. Н. Петровић – Вести
фото: Д. Н. Петровић
