отац Антоније (1928-2014) епархија Рашко-Призренска у егзилу
Песме и беседе
преузето са јутјуба, хвала ономе ко је поставио.
—-
“У Томину недељу када Православна Црква слави васкрсење Христово, и сећа се апостола Томе као сведока тог васкрсења, у ове светле дане попразничја Пасхе, упокојио се драги наш отац Антоније, сабрат манастира у Љуљацима, и “наше горе лист”. Годинама је носио крст Православне Вере живећи и у време комунизма као хришћанин, градећи цркву у свом родном селу у близини Ниша, водећи монашки живот у Епархији рашко-призренској и Нишкој.
Један је од првих монаха Црне Реке по обнови овог манастира у време епископа Артемија. Када је дошло до прогона на правди Божијој овога епископа, када су га многи напустили епископа Артемија изговарајући се годинама и тешкоћама, монах Антоније није прихватио безакоње прогонитеља и кренуо је за својим духовним оцем. Увек је била потресна појава видети седе власи овог изгнаника, о. Антонија, како се са осталом својом млађом сабраћом потуца у изгнанству, чувајући оно што је од највеће драгоцености — Веру Православну. Ипак, он није роптао, никога није оптуживао, већ је, напротив, био утеха и укрепљење и за остале монахе и за побожне хришћане који су га са љубављу окруживали.
Он није желео да изда ни по коју цену! Нека му Господ то урачуна! Вјечнаја памјат!”
Фб страница “Братства св. Доситеја”
Помјани Господе раба Твог Антонија у царству Своме!
Вечнаја памјат!