fbpx

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2019.

5
(2)

А Р Т Е М И Ј Е

По милости Божјој православни епископ

Епархије рашко-призренске

У   Е Г З И Л У

Свему свештенству, монаштву и свим правоверним

синовима и кћерима Српске православне цркве

сверадосни хришћански поздрав

МИР БОЖЈИ!  ХРИСТОС СЕ РОДИ!

 

„Христос се рађа, славите Га;

Христос (долази) с неба, сретните Га;

Христос је на земљи, узвисите се…“

(Ирмос прве песме).

 

Овим речима, браћо и сестре, Света Црква позива верна чеда своја и све људе добре воље на духовно славље и радост јер нам се данас „Младенац роди, Син нам се даде“ коме је име Емануил – што значи: с нама је Бог. Позива нас Света Мајка наша да се поклонимо Богу који се рађа у обличју људском, постаје у свему сличан нама осим у греху.

Узвисимо се зато изнад свега трулежног и пролазног и чистим умом и срцем појмо са  Анђелима и пастирима јер нам је ове ноћи дошао у походе најдражи Гост који је икада земљу походио. Дошао је Спаситељ, да спасе људе од греха, смрти и ђавола. Дошао је Законодавац да објави свету савршени закон Божји, закон духа, Истине и љубави. Дошао је Велики Архијереј који је прошао небеса да принесе Себе на жртву за спасење света. Дошао је Цар, да завлада душама људским и изведе из пакла у Рај оне који верују у Њега као у Цара и Бога. Дошао је Миротворац, да помири Небо и земљу, да људима донесе Јеванђеље мира и добру вољу.

Велико и преславно чудо извршило се данас у Витлејемској пећини. Дјева рађа, и по рођењу опет Дјевом остаје. Јединородни Син и Реч Божја постаје тело и од Оца се не одваја. Бог, Кога не могу сместити небеса, у малене јасле се полаже. Ономе коме се Серафими не могу приближити, мудраци се поклањају и дарове приносе. Анђели са пастирима славослове, и ми са њима појемо песму нову: Слава на висини Богу, а на земљи мир.“

Сва твар данас, драга децо духовна, празнује рођење Христово јер од овог светлог дана свет више није и не може бити оно што је био – тамница људска. Човек више није у тами и сенци смрти, није туђ и стран Богу. Сунце правде – Христос Бог наш Својом божанском светлошћу просвећује све и сва, обасјавајући сваког човека који долази на свет (уп. Јн 1, 9) и као „једино ново под сунцем“ доноси свету светлост богопознања. Бог постаје човек, улази у матицу живота, спасава човека и вечно обнавља све што постоји.

А дошао нам је Спаситељ у време када је био најпотребнији свету, и када људима нико није могао помоћи осим Њега. Било је то време свеопште жалости, очајања и мрака у душама људским. Тада је човек најмање био човек. Више је био нечовек, ђавочовек. Дошао је кротки Господ у време када је грех до те мере преплавио крволочно човечанство да су људи децу своју жртвовали идолима, клањали се камену, сунцу, месецу и римском ћесару као Богу.

За место Свог рођења Он није изабрао царски двор него убогу витлејемску пећину и овчије јасле. Његов долазак на земљу био је нечујан, попут доласка јутарње росе на траву. Дошао је као смирено новорођенче које није имало где главу заклонити (Мт. 8, 20). За мајку није изабрао царицу него непознату и смирену девојку Марију. Заиста, шта има сиромашније од витлејемских јасала, понизније од пелена, скромније од животињског друштва, бедније од пећине? И сама пећина људског тела беднија је од витлејемске. Самим начином, местом и средином Свог рођења Господ започиње Своју проповед, проповеда Јеванђеље послушања, смирења и љубави Божје. Овим спасоносним врлинама ће нас учити и касније речју и делом -прањем ногу ученика и спуштањем до Крста и погребења.

Научимо се од Богомладенца Христа, драга децо духовна, послушности, смирењу и љубави да бисмо са Њим царовали. Научимо из самог рођења Христовог да Он долази смирено и нечујно за људе у пећину душе која има послушност Богомајке, чистоту Анђела, простоту пастира витлејемских, небеску мудрост коју води звезда вере. Испунимо Јеванђеље Христово да бисмо са Богомајком, Анђелима и свима светима вечно празновали. Принесимо и ми дарове Господу: веру праву, наду и љубав као некада мудраци: злато, тамјан и смирну. Заблагодаримо Богу који се ради нас смирио до пелена и Крста тако што ћемо дати телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу, као своје духовно богослужење (Рим. 12, 1). Не чинимо вољу тела и помисли (Еф. 2, 3), већ ходимо по духу, избегавајући похоту телесну (Гал. 5, 16). Ако смо Христови, распнимо тело са страстима и жељама (Гал. 5, 24), како су себе умртвљивали сви свети.

Све ово Бог од нас очекује. Све ово није потребно Њему већ нама. Јер нашим трудовима и добрим делима, нашим крстоношењем ми чинимо себе способним и пријемчивим за Његове небеске дарове, показујемо љубав према Богу. Због тога, као синови Божји по благодати, љубимо Бога а не свет и оно што је у свету, похоту тела, похоту очију и надменост живљења (1. Јн. 2, 15-16), тј. сластољубље, среброљубље и славољубље.

Христос је Својим Рођењем донео мир Божји на земљу. Тај мир Божји јесте унутрашњи мир, мир који силази у душу да је учини светом и припреми за Царство небеско. То је мир о коме ће касније Господ рећи Својим ученицима у опроштајној беседи: Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје… (Јн 14,27). Нико не може имати овај мир не имајући Христа, нити ко може имати добре воље не имајући Христа. И мир и добра воља дају се само ономе ко на прави начин прославља Бога. Господ Исус и дошао је на земљу, да би сва земља уздигла славу Богу на висини, те да би се тако установио мир на земљи и добра воља међу људима. Због тога су Анђели при рођењу Христовом појали нову песму, програмну химну спасења: „Слава Богу на Висини, и на земљи мир, међу људима добра воља“ (Лк. 2, 14). Немир на земљу долази управо због неслављења истинитог Бога, слављења лажних богова и јереси. Од њега извире зла воља међу људима која је земљу претворила у мали пакао.

Неземаљски мир који је Христос донео људима човек задобија врлинским и Светотајнским животом у Цркви Божјој – која је Тело Христово, животом у заједници са свима светима, на челу са Светом Богородицом. Без Праве Вере и правог јеванђелског живота у Цркви Православној немогуће је задобити Мир Христов, немогуће је Богу угодити, постати прави човек, нови човек, човек без греха, човек сједињен са Богом и испуњен Богом. А такав је био управо Богочовек Исус Христос, у коме „живи сва пуноћа Божанства телесно“ (Кол. 2, 9). Отуда је Божић празник који поставља програм пред сваког човека, дајући му образац какав треба да буде, „да би сви достигли у човека савршена, у меру раста висине Христове“ (Еф. 4, 11-13). Господ Христос је дошао на земљу да све људе учини богољудима по благодати, као што је он Богочовек по природи.

Изграђујмо, драга децо духовна, овај неземаљски мир у души свакодневно. Богатимо се Богом свакодневно. Нека наш живот буде непрекидна служба Богу, непрекидно богослужење. Имамо примере духовних богаташа у нашем народу, Свете оце наше, синове мира: Саву, Симеона, Лазара Косовског, Василија Острошког, Петра Цетињског, Николаја Жичког, Јустина Ћелијског, Харитона Косовског… На њих се угледајмо.

Будимо духом ватрени; Господу служимо (уп. Рим. 12, 11). Будимо ревносни у борби за чистоту вере и против страсти. Јерес и страсти су убице људских душа, непријатељи Богомладенца Христа попут Ирода и јеврејских књижевника и фарисеја. Данас су страсти нарочито изражене код људи због неразумног коришћења мобилних телефона, интернета и телевизије. Они су данас велики појачивачи страсти. Не робујмо техници, мила децо наша. Молитвом и смирењем избегнимо и најновије замке демонске. Имајмо на уму да манипулације као сенка прате скоро све информативне медије. Имајмо расуђивање, меру и трезвеност у свему сећајући се речи Светог Апостола Павла упућене Коринћанима: „Све ми је дозвољено, али све не користи. Све ми је дозвољено али не дам да ишта овлада мноме“ (1. Кор. 6, 12).

На жалост, молитва, послушање, љубав и смирење, дарови које је  Богомладенац донео, покрадени су данас у човеку, у великој мери од горе именованих „дигиталних лопова.” Када нам они покраду време дато нам за молитву и богоразмишљање, покрали су нам врлине и „обогатили” страстима, јер је молитва канал кроз који Бог улива у душу сваку врлину и мач којим сасецамо греховне страсти и жеље. Интернет нам је донео неисцрпне изворе корисних информација и брзу комуникацију али и нове грехе и грешне навике које настају у виртуелном свету, али на душу и тело делују крајње реално, убитачно. Болнице, луднице и затвори су нам због тога препуни. Много је „дигиталних зависника”, чак и међу децом. У „дигиталне замке” падају многи, и млади и стари. Због тога их разоткривамо у овој посланици и очински молимо да не служите техници и страстима, него Богочовеку Христу. „Постанимо као Христос јер је и Христос постао као ми; постанимо богови ради Њега јер је и Он ради нас постао човек. Узео је на Себе оно што је лошије – људску природу, да би нама дао оно што је боље – Божанство; осиромаши, да се ми Његовим сиромаштвом обогатимо; узе обличје слуге, да ми слободу добијемо; сиђе доле, да бисмо се ми узвисили горе; би кушан – да бисмо ми победили кушача; би лишен части – да би нас прославио; умре – да нас спасе; узнесе се на небо – да Себи привуче оне који су лежали доле у паду греха. Нека свако од нас даје све, нека плодоноси све Ономе који је Себе дао у откуп и замену за нас. А неће дати ништа такво какав је сам он, кад схвата тајну Христову и кад постаје ради Христа све оно што је Он за нас постао“ (Свети Григорије Богослов).

Не заборавимо данас и свагда нашу страдалну браћу на распетом Косову и Метохији, који данас у своме телу допуњују што недостаје Христовим патњама (уп. Кол. 1, 24). Помолимо се да их Богомладенац Христос укрепи да опстану и остану на заветној српској земљи, да свој крст до краја благодарно носе. Охрабримо их речима Господњим: „Не бој се, мало стадо!“ (Лк 12, 32). И апостолским: „Јер све што је рођено од Бога побеђује свет; и ово је победа која победи свет – вера ваша“ (1 Јн. 5, 4). Косово и Метохија је наша духовна и национална колевка. Док је Срба, биће и Косова! Косово је душа Србинова! Зато ће Косово и Метохија бити и остати наша земља, јер су ту наша Голгота и наш Јерусалим.

Помолимо се Богомладенцу Христу и за васколики крстоносни народ Српски да га опаше небеском снагом, утеши небеском утехом, оживотвори небеском љубављу, обожи, сложи, умножи, помилује и благослови.  Да срца Срба свагда буду витлејемска пећина у којој се Христос увек изнова рађа вером, надом, љубављу, постом, молитвом и другим јеванђелским врлинама. Амин. Боже дај.

 

МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Срећна и благословена нова 2020. година!

 

Ваши молитвеници пред колевком Богомладенца

+ Епископ АРТЕМИЈЕ

+ Хорепископ НИКОЛАЈ

+ Хорепископ МАКСИМ

+ Хорепископ НАУМ

 

О Божићу 2019. г.

Епархија Рашко призренска у егзилу

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Владика Артемије о свејереси екуменизма

0 (0) [youtube id=“FI2XC1fGvHk“ width=“600″ height=“350″]  Владика Артемије о свејереси екуменизма Да ли је овај …

Један коментар

  1. I Tebi Cestiti, Preosveceni i Pravoverni,
    od Jedinog, Svemoguceg Boga Oca Sina i Duha Svetoga Blagoslov
    HRISTOS SE RODI – VAISTINU SE RODI

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *