Изјава председника Србије Александра Вучића да он неће лако признати самопроглашену републику Косово је скандалозна имајући у виду да он није рекао да неће признати независно Косово него само да неће лако признати ову сепаратистичку творевину. Чуди да је једна оваква изајва дата у присуству новог српског патријарха на коју он није реаговао него је мудро ћутао.
У последње време сведоци смо честог цвиљења, запомагања, у суштини крајњег очаја председника Србије над притиском САД и ЕУ да исти потпише свеобухватни мировни споразум са јужном српском покрајином уз њено признање и обострано отварање амбасада у Београду односно Приштини. Нова амаричка администрација то ништа и не крије и јасно каже да би само отварање обостраних дипломатских представништава задовољило америчку страну. Овакав след политичких догађаја је резултат катастрофалне националне и државне политике председника Србије Александра Вучића. Он се понаша по оној народној изреци да „лош пас наводи вука на тор“. У девет година своје владавине он нема никакву платформу за решење статуса Косова и Метохије. О српској платформи никада није расправљала ни Влада ни Скупштина Србије. О српској платформи једино зна Александар Вучић и можда његова ближа фамилија.
Политика Александра Вучића је политика трговине са јужном српском покрајином. Недоследна, неодговорна, неозбиљна, издајничка
Бриселским споразумом је Албанцима дао све. Оно што Американци и њихови западни савезници нису успели бомбама да оставаре Александар Вучић им је дао у миру и на тацни. Предао им је и судство и полицију, и цивину заштиту и телекомуникације и војску Косова. Србе је извео на сепаратистичке изборе чиме је де факто преко своје „Српске“ или боље рећи квислиншке листе легитимизовао и легализовао сецесинистичку власт у Приштини. И шта после свега може да очекује него признање самопроглашене републике Косово.
За своје неуспехе у вођењу националне и државне политике оптуживао је претходне режиме. Заборављајући притом да су они имали платформу која је усвојена у Скупштини Србије и за коју је и Александар Вучић и његова ондашња СРС гласала. Та платформа је Албанцима једино нудила аутономију и ништа друго и ништа више. Степен аутономије треба да буде остварен преговорима Београда и Приштине. Ахтисаријев план који је Србима давао много више од оног што нуди Бриселски споразум је влада Војислава Коштунице одбила. Скупштина Србије је апсолутном већином то одбијање прихватила.
Политика Александра Вучића је политика трговине са јужном српском покрајином. Недоследна, неодговорна, неозбиљна, издајничка. Сетимо се само његових речи да ми на Косову немамо ништа иако нам међународно право гарантује да је КиМ део државе Србије. Очито је да је председник Србије у свађи са правном науком.
Много пута док он није отиша у Хаг састајао се са Хашимом Тачијем наводно делећи територију КиМ односно јужне Србије дајући Албанцима наше за наше. Ти сусрети су били у Паризу, Милану, Њујорку… Уместо да се држи међународног права он политички шибицари. Желећи да од албанске стране добије мрвице не би ли то српском народу представио као победу. Овај српски политичар из Чипулића код Бугојна забораво је само једну ствар да Србима не може да продаје „рог за свећу“ нити „кило за три фртаља“. Јер око Косова нема ценкања. Резолуција 1244 СБ јасно каже да је оно део Републике Србије.
Оваква позиција руске стране разоткрива и разобличује издајничко политичко деловање председника Србије. Председник Србије се одриче јужне српске покрајине али га Руси у томе спречавају
Међутим, оно што може да охрабри грађане Србије јесте чињеница да иако Александар Вучић буде потписао свеобухватни моровни споразум са Приштином то Албанцима ништа неће да значи. Јер како пре неки дан рече један млађани политичар из Приштине, нормално албански јер у Приштини више нема Срба, да пријем „Косова“ у УН не зависи ни од Београда, ни од Приштине, ни од Њујорка, ни од Лондона или Брисела него од става Руске Федерације. У последње време сви руски званичници су јасно и недвосмислено казали Вучићу да и у случају да он призна самопроглашену републику Косово да ће Руси на захтев таквог Косова за пријем у УН ставити вето.
Оваква позиција руске стране разоткрива и разобличује издајничко политичко деловање председника Србије. Председник Србије се одриче јужне српске покрајине али га Руси у томе спречавају. И оно што грађани Србије треба да знају да никаква трговина Косово за Крим за Москву не долази у обзир, јер зашто би Русија својим признањем самопроглашене републике Косово ширила границе НАТО пакта. Можда се таква политика одвијала у време Горбачова и Јељцина али се не одвија у време Владимира Путина.
Косовска Митровица
25.02.2021. године
НСПМ.рс
Ako Srbi žele da spreče svoj nestanak i nestanak svojih potomaka i svoje istorije, ima samo jedan način a to je :
Pregovori sa Kosovarima moraju biti obustavljeni. Može se pregovarati sa državom Albanijom za razmenu teritorija.To bi trebalo da bude jedini realni pristup problemu oko KiM.
Ako Albanci sa jedne strane i Srbi sa druge strane žele dobro svom narodu tada treba u razmjeni teritorija da Srbiji pripadne dio Albanije uz Crnu Goru do mora, te obala od Bojane do rta Rodonit,zatim da granica ide od rta Rodonit preko vrhova brda zapadno od magistrale Priština –Drač, (da ima geografski prirodni tok ) do Prizrena ili blizu,,možda do Junika, a da Albaniji pripadne dio KIM južno od svih srpskih svetinja ( da u Srbiji ostaju Peć,Dečani, Gračanica, Kosovo polje na kome je bila bitka), i da Albaniji pripadne dio (t.zv. preševske doline) naseljen većinskim Alb.stanovništvom sve do Makedonije.
Albanci na teritoriji koja bi pripala Srbiji i Srbi na teritoriji koja bi pripala Albaniji moraju biti preseljeni u matične države uz naknadu za ostavljenu imovinu. O visini naknade imovine trebalo bi da odlučuje ista komisija imenovana saglasno od Srbije i Albanije i uslovljena da svaki slučaj okonča u vrlo kratkom vremenu
Izuzetaka od preseljenja nebi trebalo biti – jer bi inače dio problema ostao i nadalje . (Pored svih sladunjavih priča danas – Srbi i Albanci jedni sa drugima na istoj teritoriji – potpuno su nekompatabilni)
Pored Gračanice trebalo bi izgraditi visok i dosta dug zid koji Gračanicu uklapa u srpske teritorije, a Prištinu u albanske teritorije. da bi se sprečili incidenti pojedinaca koje ne kontrolišu Vlade. Prislino , iako ekonomski obeštećeno preseljenje palo bi vrlo teško onima kojih se tiče, međutim to bi trebala biti svjesna žrtva za dobro svojih budućih generacija. (Naši pretci su podnosili mnogo veća žrtvovanja uključujući i svoje živote).
Ova razmjena teritorija i preseljenja nebi bili dopušteni od strane država koje su inače zainteresovane za ovaj region.Ali i za Albance i za Srbe ovakav način ostvarenja razmjene teritorija bio bi mnogostruko koristan. Mislim da dio Albanaca shvata što bi time dobio njihov Albanski narod. I što je vrlo važno – nebi više bio faktor u rukama velikih sila već bi imao mogućnost za svoj vlastito željeni razvoj.
(Sada moram napomenuti da sam od marta 2019 god. u medijima -naišao na članke u kojima Milijana Baletić predlaže već od 2012 godine veoma slične predloge onima do kojih sam ja samorazvojno došao…i nadam se da u našem narodu ima dosta onih koji su obični Ljudi- i razumno možda dolaze do sličnih ideja, a meni bi bilo drago da takve ideje preovladaju većinom Srba.)
O navednom rješenju problema KIM – ne govori niko (osim Milijane), međutim ovo nije neostvarivo. Umni Albanci znaju da je čitava Albanija na srpskoj zemlji i ako ima Božje pravde , ovakvo rješenje bi bilo pravedno i trajno.Mislim da bi umni Albanci podržali ovo rješenje, ali me je strah da Srbi u današnjoj Srbiji imaju kontinentalni mentalitet i da im do izlaza na more nije stalo.
Pojam mora im je turizam,plaža,gužva na plaži,kupanje i ništa više,te sve to uz novac mogu sebi omogućiti i bez svog mora. Vrlo kratko reagovanje na kratke staze,stav profitera makar vrlo sitnih,beznačajnih..
Mnogi će reći-nema razmjene teritorija , jer Skadar je ionako bio naš.To znači nema pregovora,poništava se ideja,i sve nadalje ide kao do sada. Tačno je da je bio naš, ali sada tu živi drugi narod. I bez razmjene teritorija u koje bi bio uključen i Skadar,Skadar nikada neće biti naš. Upotrebimo razum i dobru volju da ne naškodimo drugome, te će Bog dati da ni drugi ne naškode nama. Nadam se da će se ovo ostvariti kad tad, osim ako Srbi nestanu kao narod i kao Srbi.
U smislu da nebismo nestali, uzor bi nam trebali biti Izraelci, koji su konačno proglasili da je Izrael nacionalna država Izraelaca i da su non stop spremni da brane svoju zemlju. Tačno je da imaju podršku moćne države S.A.D, ali bi i mi imali podršku moćnih država Rusije i Kine.
Na tako dobijenoj obali trebali bi smo napraviti veliku transšipment kontejnersku luku i saobraćajnice od te luke do Mađarske .
Uz ovaj izlaz na more, reaktiviranje brodograđevne industrije na moru i u Beogradu, te uz zadržavanje kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta i slatkih voda u svojim nacionalnim rukama, imali bi smo pristojan život i budućnost za naše familije i potomstvo.Poljoprivredno zemljište treba da bude zaštićeno i na istom bez obzira dali je vlasnik individualna osoba ili društvo treba zabraniti bilo kakve izgradnje bilo kuća ili nečeg drugog.Takođe treba ograničiti porast i širenje velikih gradova,već u istima treba dobro urediti postojeće stanje a priliv stanovništva usmjeriti na druge za to odabrane centre. ( U suštini broj stanova u jednom gradu morao bi biti ograničen prema mogućnostima zapošljavanja,tako da svaki stan daje pravo na dva radna mjesta). Prekobrojni pretendenti na naseljenje u gradu koji nema više mogućnosti za zapošljavanje – morali bi biti upućeni u drugi centar koji se izgrađuje na daljini 50 do 100 kilometara od već postojećeg centra. (Prostor između bi trebao biti uotrebljen za proizvodnju hrane, a ako je za to nepogodan, onda za druge djelatnosti.)
I ponavljam – ako izgubimo KIM – a sve ide ka tome – mi smo izgubili sami sebe. I nikada više nećemo se pronaći. Ostaćemo prokleti za vječita vremena.
Izgleda da nam ne preostaje ništa drugo nego da molimo Boga da nam pomogne i da preumljenim Srbima vrati pamet u glavu.