Поштовани господине Веберу,
Готово свакодневно подјећате српски народ да треба да призна „геноцид“ у Сребреници, а Ви сте последњи који имате морално право да то радите, јер су припадници Вашег народа, у 20. вијеку, извршили чак три геноцида над Србима, у којима је страдало преко три милиона невиних људи.
Често се износи податак са Мировне конференције у Версају 1919. године, да је Краљевина Србија имала 1.250.000 жртава, а да то представља 28 одсто становништва које је имала пре рата. Нажалост, чак ни тај стравичан податак није суштински тачан, реални проценат страдалих је много већи.
Током Другог свјетског рата извршен је други њемачки геноцид над српским становништвом, у коме је убијено најмање 1.200.000 (милион и двјесто хиљада) Срба, међу њима и стријељани ђаци у Крагујевцу, као и 428 стараца, жена и дјеце у Велици, на истоку Црне Горе.
Ваша земља је била међу учесницима НАТО агресије на моју земљу, 1999. године, под срамотним називом „Милосрдни анђео“, у којој је страдало преко двије хиљаде цивила, међу којима и троје дјеце из моје Мурине.
Да ли сте били у Мурину да се поклоните жртвама злочина Вашег народа над мојим народом? Да сте цивилизован и хуман човјек то би био први Ваш потез по доласку у Црну Гору!
То што се политички инструментализован Хашки суд није бавио геноцидом над мојим народом ваљда Вас не спречава да признате троструки геницид над мојим народом, ако сте при чистој свијести и савјести.
Срдачан поздрав
новинар Донко Ракочевић, Подгорица
Седмица.ме
