fbpx
Насловна / Србија / Овај што има главуџу као касапска џукела да брине о Србији?!
Овај што има главуџу као касапска џукела да брине о Србији?! 1

Овај што има главуџу као касапска џукела да брине о Србији?!

Косовско питање је одавно изашло из српско-албанског корита, поплавило међународне односе, постало преседан који је за свега девет година пет пута (зло)употребљен. Косово је велика „политичка лабораторија“ Запада, геополитичко питање за Исток, безбедносни проблем за Европу

Председник САНУ може о себи да има високо мишљење. То је у реду. Исто као што је у реду да има политичке ставове. Али истовремено мора да буде и свестан одговорности функције коју обавља. Он седи у столици Јосифа Панчића, Јована Цвијића, Јована Жујовића, Слободана Јовановића

Нажалост, председник САНУ је кренуо погрешним путем. Уместо да САНУ академизује политичке процесе – само постаје део политичког ријалитија. Костић предлаже да поново покренемо дијалог о Косову, али овога пута — тајно! Чега се то плаши председник САНУ који је за нови дијалог о Косову, а истовремено је забранио одржавање скупа о Косову који су Одбор Академије за економске науке и Одбор Академије за проучавање становништва заказали у згради САНУ за 24. октобар?

Није никоме од нас појединачно Косово остављено у наследство, па да га у тајности продајемо. То је кључно питање националне безбедности, геополитичког положаја земље, ствар која се тиче идентитета и стратешке културе

Нека Костић пронађе макар један једини јавни иступ председника молдавске академије како се треба одрећи Придњестровља, или председника азербејџанске или јерменске академије у сличном контексту о Нагорно-Карабаху, или нешто слично из Украјине или Русије око Крима, Грчке или Турске око Кипра, Израела око палестинског проблема, Кине око Тајвана, Аргентине око Фокланда, Шпаније око Каталоније… Зар су тамо сви блесави, а у САНУ много паметни?

________________________________________________________________________

Пише: Душан ПРОРОКОВИЋ

Председник САНУ, као сваки забринути грађанин, размишља о Косову. То је похвално. Из његових јавних иступа се ипак може закључити да „косовску проблематику“ уопште не познаје.

Косовско питање је одавно изашло из српско-албанског корита, поплавило међународне односе, постало преседан који је за свега девет година пет пута (зло)употребљен.

Нађите још један преседан у последњих 100 година који је тако брзо и тако обилато коришћен?

Косово је велика „политичка лабораторија“ Запада, геополитичко питање за Исток, безбедносни проблем за Европу.

О Косову се мора разговарати сагледавајући га из неколико истраживачких равни, мултидисциплинарним приступом, анализирајући стање не само са локалног, континенталног и глобалног нивоа, већ и из перспективе регионалне безбедности других делова света (не само Балкана).

Није познато кога је од колега консултовао председник Академије када је формулисао своје виђење по питању Косова.
У САНУ је приличан број академика који се већ дуго, директно или индиректно баве том тематиком и који већ деценијама, забринути за нашу судбину — упозоравају.

Љубодраг Димић, Михајло Војводић, Часлав Оцић, Данило Баста, али и Василије Крестић, Славенко Терзић, и да не набрајам даље, некога ћу свакако заборавити да споменем.

Могао је председник САНУ, да је хтео, поразговарати на ту тему и претходних година, са великим ауторитетима какви су били Милорад Екмечић, Душан Батаковић или Драгољуб Живојиновић. Ауторитетима у континенталним размерама.

Батаковић је на крају натерао Кристофера Кларка да „ревидира став“, а последњу Екмечићеву књигу издавач је штампао без и једне формално наведене фусноте.

Екмечићеве цитате нико није оспоравао.

Могао је председник САНУ, да је хтео, тражити мишљење на ту тему и од неког од иностраних чланова Академије. Косовом су се онолико бавили Томас Флајнер, Вацлав Клаус, Јелена Гускова, Ноам Чомски.

Било је и међу кандидатима за нове академике неколико научника који би значајно допринели расправи — Миломир Степић, Драган Симеуновић, Слободан Самарџић, Драган Симић.

Ипак, изгледа да кутије са њиховим радовима нису ни отворене. Елиминисани су и пре формалног изјашњавања на првој степеници.

Академија се, на овај или онај начин, мора бавити политиком. Зато што је на овом нашем простору, који производи превише историје, често све политика. Али се зато политика не сме бавити Академијом.

Очекује се од Академије, њених одбора и института да предлажу решења. Криза у којој се налазимо је свеобухватна. Свепрожимајућа. Треба нам много паметних глава и исцрпних дискусија како бисмо одговорили на искушења.

Нажалост, председник САНУ је кренуо погрешним путем. Уместо да САНУ „академизује“ политичке процесе, присуствујемо „политизацији“ Академије. Не бави се Академија политиком, већ политика Академијом. И то у најгорем могућем смислу.

Академија је постала део „политичког ријалитија“

Свега ту има, као и у сваком „ријалитију“, од изборних напетости, закулисног пактирања, до медијског сензационализма.

Део тог сензационализма су и невероватни предлози. Замислите, да поново покренемо дијалог о Косову, али овога пута — тајно! Без учешћа јавности!

Чега се то плаши председник САНУ? Одакле му уопште идеја да се ствари око Косова могу решавати без учешћа јавности?

Није никоме од нас појединачно Косово остављено у наследство, па да га у тајности продајемо. То је кључно питање националне безбедности, геополитичког положаја земље, ствар која се тиче идентитета и стратешке културе, али и спољнополитичког позиционирања.

Председник САНУ спомиње „хипокризију“, јер су се учесници дијалога „такмичили у патриотизму“, али не жели да види да је и ово што он предлаже „хипокризија“. И није то једина нелогичност.

Председник САНУ је за нови дијалог о Косову, а истовремено је забранио одржавање скупа о Косову који су Одбор Академије за економске науке и Одбор Академије за проучавање становништва заказали у згради САНУ за 24. октобар.

Колико сам упознат, пријавило се двадесетак истраживача који збирно имају више стотина монографија, чланака и реферата о Косову. Нису му се свидели учесници? Е па не може се разговарати само са истомишљеницима. То је онда монолог.

Такође, убеђујући нас да на Косову попустимо, илуструјући ону аутошовинистичку мантру како је „цео свет признао Косово“, причао је једаред, парафразирам, да ако 20 другара из одељења има једно мишљење о теби, а ти сам о себи мислиш другачије, неће бити да си ти у праву.

Ваљало би да се пронађе макар један једини јавни иступ председника молдавске академије како се треба одрећи Придњестровља, или председника азербејџанске или јерменске академије у сличном контексту о Нагорно-Карабаху, или нешто слично из Украјине или Русије око Крима, Грчке или Турске око Кипра, Израела око палестинског проблема, Кине око Тајвана, Аргентине око Фокланда, Шпаније око Каталоније…

Или, можда, да претресемо архивску грађу, да видимо шта су писали и говорили хрватски, словеначки, албански академици током деведесетих година прошлог века или чак шта им је у фокусу истраживања данас. Нигде, али нигде се не може пронаћи пример сличан овом из Србије.

Ваљда зато што су сви остали блесави!?

Председник САНУ може о себи да има високо мишљење. То је у реду. Исто као што је у реду да има политичке ставове. Али истовремено мора да буде и свестан одговорности функције коју обавља.

Он седи у столици Јосифа Панчића, Јована Цвијића, Јована Жујовића, Слободана Јовановића.

Разговор о Косову не може се иницирати овако, поштапајући се „примитивном фразеологијом“ која приличи каквом танком приручнику пасионираних НВО делатника. Исто као што се не може водити полемика о обавезној вакцинацији игноришући мишљења са Медицинског факултета и цитирајући Милана Тарота. То је неозбиљно.

А САНУ је врло, врло озбиљно институција, коју морамо да чувамо, али и да јој постепено обезбеђујемо сасвим ново, значајније место у нашим политичким процесима.

         Цитат

В. Костић: Најскупља српска реч је будућност, а не Косово…

Факти

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Часлав Оцић '' САНУ У СЛУЖБИ ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ '' (видео) 11

Часлав Оцић “ САНУ У СЛУЖБИ ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ “ (видео)

“Профилисање“ бр.204. Гост: проф др Часлав Оцић Аутор и водитељ: Томислав Црногорац Тех.подршка: DJ.Willy и …

Вучић:Ретко ко има мању плату од 50.000 динара! 12

Вучић:Ретко ко има мању плату од 50.000 динара!

Просечна плата у јануару у Србији први пут је већа од 460 евра (око 55.000 …

3 Коментара

  1. Доктор са Чубуре

    Најскупља реч српског народа као и било ког другог народа који то жели да остане у будућности је СЛОБОДА. Само слобода у садашњости или борба за њу може да обезбеди будућност једном народу. У противном, народ нестаје и претвара се у грађанство. А грађанству је најважнији мир, по било коју цену. Тако се долази на пут дефетизма и издаје свега што представља обелжје једног народа – његове вере, историје, легенди, обичаја, територије, породичног уређења…

  2. Ta zadrigla bizgovcina, matora, zdrljana fukara koja se prodala za saku para je djubre, fekalija, ne predstavlja SANU, niti Srbiju, vec iskljucivo sljam koji mu daje pare!
    Bizgov ne zasluzuje ovoliki tekst!

  3. ne zove se ovaj dzaba kostic i prilicilo bi mu do grive kost umotati, bubnjeve do ruku dati, da bi se ko saman mogao svojim zanatom zanimati, o cemu bi vam Dr.Velja mogao mnogo vise pripovedati. –
    odeljenje medicinskih nauka treba o lekarskom moralu misleti, strategiju razvoja drzave praviti i caru, makar bio lud, podnositi. –
    odeljenja drustvenih i istorijskih nauka mogla bi saradjivati, plan razvoja zemlje razradjivati /al ne ko car i vojskovodja poganog murata cinjenje za najvise dostignuce u strategiji proglasavati i dalje planove ne praviti, mada mislim da od budale se vise i ne moze cekati/ jer jedino s njima ko naj vecim autoritetima moramo racunati, pa manitom caru izvestaj podnositi a tako i ostala odeljenja ciniti.
    jedino odeljenje likovnih i muzickih nauka, kao i jezika i knjizevnosti mora se pohvaliti; pomenimo izlozbu ,,Svet srpske rukopisne knjige XII – XVII vek,, a ima mesta i za vise.
    dakle, akademici su placeni i obavezni narodu strategije drzave praviti, pa onom sto se mnogo sepuri podnositi a on moze jedino se duboko nakloniti i prema tome se s postovanjem i obavezom izvrsenja odnositi. – a njegovu lopovsku bandu i nabiguze moze u podrumce voditi i okupljati, dok ne dodju po njih.
    od nesposobnog lekara kostica ruke dici i poslati u neku ambulatu kartone sredjivati.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *