fbpx
Насловна / Здравље / Паника због вакцина против свињског грипа
Паника због вакцина против свињског грипа 1

Паника због вакцина против свињског грипа

Грађани који су вакцинисани против Х1Н1 уплашени вешћу да ово цепиво можда изазива тешка обољења. Од Жилијан-Бареовог синдрома који доводи до парализе страхује 149.938 вакцинисаних у Србији

ВЕСТ да се у Хрватској код шесторо вакцинисаних против свињског грипа испитује сумња на тешко неуромускуларно обољење познато као Жилијан-Бареов синдром, престравила је све у Србији који су током пандемије вируса Х1Н1 „заврнули рукав“. Стручњаци покушавају да смире ситуацију тврдећи да ниједан од случајева о којима извештавају хрватски медији није медицински потврђен. Али, то многима, изгледа, није за утеху, утолико пре што су и тамо и овде људи вакцинисани истом „Новартисовом“ вакцином „фосетрија“, само из различитих серија.

Та вакцина је од самог појављивања критикована као „недовољно испитана“, али и због тога што садржи појачивач сквален, који према тврдњама неких стручњака може да изазове различита, пре свега аутоимуна обољења.

– Апсолутно нема разлога за панику – каже за „Новости“ магистар Марко Ерић, руководилац Националног центра за фармаковигиланцу. – Према извештајима Светске здравствене организације, не постоји ниједан званично потврђен случај Жилијан-Бареовог синдрома који се доводи у везу са вакцином против грипа изазваног вирусом Х1Н1.

Овај синдром који доводи до парализе, иначе, може да се јави код једног од милион-два вакцинисаних. А, у Србији је, према евиденцији Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ вакцину „фосетрија“ од 17. децембра 2009. године, када је почела и убрзо потпуно замрла имунизација, примило укупно 149.938 људи.

 ВЕЋ РЕГИСТРОВАНО 314 РЕАКЦИЈА У Србији је код 84 вакцинисаних регистровано укупно 314 реакција на вакцину против Х1Н1, и то непосредно после вакцинације, а најмасовнија реакција је била повишена температура – каже Марко Ерић. – Сви морамо да будемо свесни да вакцине, као и сваки лек, потенцијално могу да изазову неке нежељене реакције.

 – На тако малом броју вакцинисаних, и с обзиром на време које је протекло од вакцинације готово да нема шансе да се у Србији појави Жилијан-Бареов синдром као нежељена последица вакцине – каже за „Новости“ епидемиолог др Радмило Петровић.

– Овај синдром, који лако може да се помеша са дечјом парализом, најчешће се јавља унутар месец дана од вакцинације. То је уједно и рок у којем се, према СЗО, нежељене реакције могу повезати са вакцинацијом. Све што се испољи касније не може се рачунати као последица вакцине. Утолико је нејасније како су се сад три године од вакцинације у Хрватској појавили случајеви сумње на Жилијан– Бареов синдром, али их, ипак, треба испитати.

Један од сумњивих случајева у Хрватској је и преминула жена која је својевремено вакцинисана у Србији и лечена на Војномедицинској академији.

– Мале су шансе да се Жилијан-Бареов синдром, испољи овако касно, јер што више времена од вакцинације протиче, смањује се и могућа веза обољења са вакцином – каже мр Ерић.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Паника у Приштини: „Српски тенкови кренули на Косово!“ (видео) 11

Паника у Приштини: „Српски тенкови кренули на Косово!“ (видео)

Приштински сајт „Зери“ објавио је драматичну информацију да Србија шаље тенкове на границу с Косовом. …

ПОТРОВАШЕ НАМ ДЕЦУ! Од 1. марта још једна обавезна вакцина 12

ПОТРОВАШЕ НАМ ДЕЦУ! Од 1. марта још једна обавезна вакцина

ПНЕУМОКОКНА конјугована вакцина, која штити од упале средњег уха, бронхитиса, менингитиса, сепсе и упале плућа, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *