АКО држава већ планира издавање пољопривредног земљишта у закуп, онда нека га бар понуди под истим условима за све, без фаворизовања. То поручују представници удружења пољопривредника, поводом најављених измена и допуна Закона о пољопривредном земљишту, које, између осталог, предвиђају давање великих површина државног земљишта у закуп на 30 година али, само великим инвеститорима.
Ова измена, требало би да доведе до тога да велики улагачи, уз “заокружену” понуду, од производње, до прераде и маркетинга, у свој систем “увежу” и мале пољопривреднике, као кооперанте. Тиме би им омогућили да лакше заснују производњу, али и да имају гарантован откуп својих производа.
Тако је ову новину на јавној расправи о изменама закона, објаснила Снежана Богосављевић Бошковић, министарка пољопривреде, уз опаску да је пољопривредници не разумеју добро.
– Није искључено да ми измене нисмо разумели онако како би то министарка желела, тим пре што не желимо да допустимо да се велики фаворизују науштрб нас малих – истиче Мирослав Киш, ратар из Суботице, председавајући Асоцијације пољопривредника. – И сада имамо велике системе у пољопривреди, али ми, мали пољопривредници, њима служимо само када треба да откупе наше производе, по условима који њима одговарају. Кооперације је било само у неким, мањим покушајима, тако да у то да ће ове измене нешто променити не можемо да поверујемо. Сваки министар има нову аграрну политику, а сваку, на крају, платимо, ми непосредни произвођачи…
ЖЕЛЕ ДА КУПЕ ЊИВЕ
СМАТРАМО да би пољопривредницима требало понудити бар 200.000 хектара државног земљишта, да га откупимо по актуелним тржишним ценама – истиче Горан Пуача, председник Удружења “Футошки купус”. – Купаца би било и за више од тога, а куповином овог земљишта, створио би се фонд, са реалним средствима, која би се могла уложити у повећање конкурентности домаће пољопривреде. Не бисмо, тако, морали да чекамо на било чију милостињу, или улагање у ком ће гледати само свој интерес…
Војислав Малешев, из Клуба “100 п плус”, још је оштрији у осудама предложених измена закона, уз напомену како би најбоље решење било да се земљиште издаје у закуп без икаквих повластица, транспарентно, на јавним лицитацијама.
Нема земље у којој наш пољопривредник може да закупи земљиште, сви га чувају као непроцењив ресурс. Само код нас се нуди неким фантомским инвеститорима – истиче Малешев. – Ако издамо 30 одсто њива, на 30 година, шта ће бити са нашим младим пољопривредницима, који имају и знање, а и машине за обраду земље? Где они да оду да раде? Да буду слуге код страних газда? Нико не помиње реституцију, а и она нас очекује. Питање је колико ће земље у државном власништву остати после тога. Помиње се да је половина државне земље неиздата, и да је доста у парлогу. Нека ми неко из министарства, у Војводини, покаже запарложених пет хектара. Ако је земљиште обрађено без адекватног закупа, то би требало да решавају инспекције и полиција, а не да се мења систем тако што се фаворизују велики…
НЕОБРАЂЕНО
МИНИСТАРКА Снежана Богосављевић Бошковић је, иначе, навела, како је најважнији разлог за измене закона узурпација земљишта, али и висок степен необрађеног државног земљишта.
– Укупно неиздатог земљишта је 49 одсто или око 240.000 хектара, дакле половина обрадивог земљишта којим располаже Србија остаје или необрађено или бива незаконито узурпирано – прецизирала је Бошковићева. – На тај начин губимо више милиона евра годишње, а тренутно се само у судским споровима по том основу потражује око 22 милиона евра.
Н. Суботић, Новости
