ПАРАЗИТИ: Вучићев режим запослио додатних 24.000 државних функционера!

Србија је светски лидер по броју отворених радних места кроз пројекте страних директних улагања у односу на број становника, пише у извештају „ИБМ Глобал Лоцатионс Тренд 2018“. У том се извештају, међутим, не наводи да највећи број „срећника“ који су се докопали тих радних места по којима смо лидери, ради за мизерну плату, често недовољну за минимум достојанственог живота. За разлику од њих, они који су се „запослили“ захваљујући бављењу политиком увелико уживају у „златном добу“ у коме ће, извесно је, а и председник је тако најавио, „пара бити више него икада“. Отуда не чуди што је Агенција за борбу против корупције регистровала фантастичан пораст броја активних државних функционера – са 12.363, колико их је било 2011, на 34.157 на крају 2017.

Како је могуће да упркос забрани запошљавања у јавном сектору број функционера стално расте? Такав тренд би донекле био разумљив да је у међувремену дошло до смене власти. Но, како СНС чврсто држи узде, очито је да је одговорност за пораст броја државних чиновника, а тиме и неумерено расипање новца уштеђеног смањивањем плата и пензија, искључиво на владајућој коалицији. Мањим делом број функционера порастао је као последица повећања броја организационих јединица и формирања нових јавних предузећа и установа, што аутоматски значи и именовање новог броја директора, заменика, помоћника итд. А главни узрочник хипертрофије државног апарата јесте перфидни напредњачки механизам за стално запошљавање без конкурса. Тако су, на пример, у секретаријатима и службама Градске управе Београда у периоду од 2014. до 2017. масовно постављани нови помоћници, најчешће у в. д. статусу, да би убрзо, понекад и само неколико дана након постављења, били разрешавани и распоређивани на неко друго радно место у складу са стручном спремом. Слична пракса примењивана је и у готово свим од 160 локалних самоуправа у којима је на власти СНС. Тако је армија страначких чиновника, са мањим или већим привилегијама, за свега пар година готово утростручена. Ти неки нови клинци најуносније српске професије која се зове политика, бахатости се уче од народних посланика међу којима многи, како представници власти, тако и опозиције, у скупштинским клупама седе још од првих вишестраначких избора пре безмало три деценије.

ПУПС као ЈУЛ

Протеклих недеља неколико дневних новина писало је о „богатим пензионерима“ и посланицима који, осим обавеза у парламенту, обављају и по неколико додатних послова. И поред толике „презаузетости“ они стижу да „заступају“ интересе делова популације које су у страначким програмима означили као своју циљну групу. Врхунац тог лицемерја представља наступ посланика Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС), странке која, после ЈУЛ-а, представља најмонструознију политичку организацију од обнове вишестраначког система. Према подацима из Регистра функционера Агенције за борбу против корупције, од десет посланика ПУПС-а њих седам истовремено прима и посланичку плату и пензију (законом је то дозвољено), а које су листом, изузев у два случаја, натпросечне и крећу се од 47.000 до чак 70.000 динара. Ником од тих ПУПС-оваца – који су протеклих година изгласали све што је предложено а било је противно интересима пензионера и који су стамбено обезбеђени, имају солидне аутомобиле, а у просеку примају 1.300 евра месечно – није пало на памет да се одрекне и најмањег дела својих прихода, макар на нивоу просечне пензије. Тако директорка „Пошта Србије“ Мира Петровић и шефица њеног кабинета Снежана Б. Петровић, чије су плате 217.000, односно 170.450 динара, без имало блама примају и месечни скупштински паушал од 27.320 динара, који следује посланицима који су већ негде у радном односу, а Вера Пауновић из Лазаревца, сем пензије од 56.000 и посланичке плате од 100.000 динара, прима и 10.000 динара џепарца као одборник у Скупштини Београда. Момо Чолаковић, потпредседник ПУПС-а, има пензију скоро као Вучићеви родитељи (70.920 динара), а прима и посланичку плату од 95.505 динара. По висини примања, ПУПС-овци су апсолутно потврдили крилатицу „без старца нема ударца“, а међу њих је „залутала“ једино Снежана Б. Петровић (није познато да ли је у роду са Миром Петровић), која у 46. години живота већ има три стана и три аутомобила.

Неко ће рећи – иста је ствар и са опозицијом. И то је делимично тачно. И Жарко Кораћ прима пензију од 59.000 динара и посланичку плату од 96.000, још је платежнији Драгољуб Мићуновић (плата 99.000 и пензија 75.200 динара) итд. А шта тек ради лажна опозиција, екипа која, као и њихов бивши страначки колега, а актуелни председник државе, нема ни дана радног стажа (осим затворског)?! Војислав Шешељ као посланик прима 104.000 динара, има пензију од 43.000 динара, а приде је обезбедио и тезгу сину Александру, који као посланик прима 88.000 динара. Милорад Мирчић има посланичку плату 90.000 динара, а као одборник Скупштине Новог Сада прима још 25.000 динара. А срамота српског парламента Вјерица Радета – као потпредседник Скупштине прима 114.000 и још 59.000 динара као пензионер. Ипак, радикали су мала деца за пензионере из СПС-а, међу којима је шампион Славица Ђукић Дејановић чија пензија износи 109.990 динара, као министар прима 88.990, а као лекар у КЦ Крагујевац још 40.000 динара. Нешто скромнији је почасни председник СПС-а Милутин Мркоњић са пензијом 88.570 и посланичком платом 113.727 динара.

Подршку владајућој коалицији лепо су наплатиле и „комби странке“, пре свих СПО. Тако Александар Чотрић, као и сваки афористичар, живи у гарсоњери од 36 квадрата (мању квадратуру је пријавио само Вучић), али зато, сем посланичке плате од 99.714 динара, прима и месечне накнаде за чланство у скупштинама „ЕПС турса“ и „Југоинспекта“ (41.413 и 35.000 динара). Александар Југовић, такође књижевник који се бави нешто захтевнијим формама од афоризма, као члан Управног одбора Агенције за реституцију прима 38.167 динара, а као посланик 77.338 плус паушал од 27.320 динара. Као и сви неафирмисани књижевници Југовић вози „ауди А3 1,9 ТДИ“ из 2009, паре држи у банци, а уместо стана власник је две хале површине 260 квадрата. Југовићу и Чотрићу узор је Дана Драшковић, супруга некад првог опозиционара Србије, која је већ 22 године пензионер са пензијом од 40.000 динара, а подршку свог мужа Вучићу наплаћује чланством у Одбору директора НИС-а за које прима 771.000 динара (6.500 евра) месечно.

Премијерска плата за комуналије

Ретки су народни посланици, као Миланка и Драгомир Карић из Покрета „Снага Србије“, који за боравак у парламенту не примају никакву накнаду. У Агенцији за борбу против корупције заведено је да Богољубова супруга у власништву има само кућу од 800 квадрата и „мерцедес“ из 2013, а да је њен девер Драгомир, иначе пензионер с пензијом од 88.913 динара (ко каже да Карићи нису уплаћивали доприносе), власник куће од свега 200 квадрата и два аутомобила – „мерцедес-бенц С 350 БТ ланг, тип W222“ из 2014. и „мајбах 62“ из 2003…

(извор: београдски-глас.рс/Бранислав Кривокапић)

Актуелно

Вучић купио све медије и постао најмоћнији медијски тајкун (видео)

Александар Вучић је преко Kоперникус купио ТВ Прва и ТВ О2 за 180 милиона евра. …

Зашто држава и трећу годину након истека уговорне обавезе наставља да финансира Ер Србију?

Држава и наредне године планира субвенције за Ер Србију, упркос томе што је уговорна обавеза …

3 Коментара

  1. placenicki izmet car i, kad zagusti ce pobeci cim vide nekoliko baba koje su krenule u crkvu. – oni ce podviti rep i pre, jer gazda nece da ih placa svoji parama a ni gde ukrasti, ni gde pozajmiti jer ko ce lopovu nesto dati a i ko ce od gladnih i bolesnih organe kupovati.

  2. KAMARAŠ PORUČUJE: PENZOSI, NEMATE MESTA ZA RADOVANJE!

    Od sva hvalisanja vlasti (ΛV i premijer(ka)) da će penzije biti veće no ikad, ostaće penzionerima “…ne lipši magarče do zelene trave”!? A zašto? Od početka godine državu su zadužili, protiv njene volje, za milijardu evra, za šest godina (2012. do 2017.) vladavine radikalno-napredni konzorcijum obezbedili zaduženje više od deset milijardi evra. Za period 2012. do kraja 2017. beleži se fantastičan porast broja aktivnih državnih funkcionera od skromnih 21.794 državnih parazita, RTB Bor za struju duguje (na dan 10. jun 2018.) 63.274.036 evra, Železara 39.489.959 evra itd. Ne plaća se rudarska renta, svaki treći zapošljeni radi na crno, dugovanja za poreza, kriminalne i druge radnje. I na kraju, Srbija treba da plati oštetu Petru Kamarašu iz HPK Menadžmentu koji je upravljao Železarom u toku 2015 i 2016. zbog nezakonitog raskida ugovora od 12,4 miliona dolara. Ošteta Miškoviću i ostalima što su hapšeni pa sud ih oslobodio, tek će se čuti. Kada se sve ovo sabere i oduzme, penzioneri će ostati kratkih rukava, od hvalospeva veće penzije no ikad, sačekaće mirno i tužno, naj dalje do odluke Sv. Petra.. Da se poslužim tehnike ΛV, bliže je ono što je govorio Niče: “nije suština u tome da smo bili živi, nego kako smo živeli”!

  3. Uvećava svoje biračko telo. Samo neće ga ovi što su ga doveli na vlast još dugo trpeti. Imaju oni sistem za skidanje s vlasti. Još uvek on zavaljuje Srbiju svojim gazdama. E problem je što zna šta ga čeka kad sve ispuni pa zateže. A ovi imaju rešenje i za to.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons