Тони Апостоловић је описао како га је Александар Папић повезао са Милорадом Грчићем, са којим су на састанцима договарали јавне набавке за ЕПС. У исказу је говорио и о познанству са Небојшом Стефановићем, коме је, како каже, преко Папића у више транши послао укупно шест милиона евра
Није вест да Србија већ годинама купује више од милион тона индонежанског угља како би одржавала производњу у термоелектранама, а да, и поред тога, увозимо готово трећину потрошње електричне енергије, јер је ЕПС после година пљачке и дилетантског управљања, на коленима. Уз то, као да никога не изненађује што је после помпезне најаве сада већ одлазећег председника Александра Вучића о рату против корупције у фебруару 2025. и хапшења 15 осумњичених за малверзације у ЕПС-у, са Милорадом Грчићем и Александром Папићем на челу, бивши директор ЕПС-а већ у априлу пуштен да се брани са слободе, док је Папићу у јуну исте године притвор замењен забраном напуштања стана, а 19 месеци од хапшења оптужнице још нема на видику.
Наиме, према поузданим сазнањима Радара, Јавно тужилаштво за организовани криминал, које је преузело истрагу од Вишег јавног тужилаштва у Београду, дуже од годину дана чека на кључне налазе економско-финансијског вештачења, уз вишеструке, очигледно узалудне, ургенције да се тај посао убрза. Имајући у виду искуство из септембра прошле године, када је, под изговором нове систематизације радних места у МУП-у, расформирана ударна група ТОК-а која је истраживала токове новца везане за реконструкцију Железничке станице у Новом Саду, питање потенцијалне опструкције може се и сме поставити и у овом, показало се за власт веома незгодном случају, који пажњу усмерава ка врху СНС пирамиде.
Да ствари неће ићи лако прва је могла да наслути Ана Брнабић, коју су приликом посете Обреновцу у данима после хапшења Грчића и још 14 осумњичених, чланови локалног одбора СНС-а дочекали звиждуцима, гласним негодовањем и позивом да ухапси свог брата
Подсетимо, до хапшења Грчићеве групе дошло је током иницијалног замаха студентског протеста против корупције. Иако је Више јавно тужилаштво бившег директора ЕПС-а и још четрнаест особа осумњичило за проневеру „симболичне“ суме од милион евра, одмах по хапшењу постало је јасно да ствари неће ићи лако. То је прва сазнала председница Скупштине Србије и висока функционерка СНС-а Ана Брнабић приликом посете Обреновцу у данима после хапшења, где су је чланови локалног одбора странке дочекали звиждуцима, гласним негодовањем и позивом да ухапси свог брата.
Тим системс као део ширег система за извлачење новца из ЕПС-а
Тони Апостоловић рекао је тужиоцима да се са Александром Папићем упознао 2017, да га је са њим повезао колега Лука Васић, који је у то време радио у фирми Облак технологије, која се бавила ИТ опремом. Тим поводом контактирали смо Луку Васића, али је он одбио да коментарише ове наводе.
Апостоловић је у исказу тужиоцима рекао да је просечно зарада од сваке јавне набавке била око 30 одсто од понуђене цене, без ПДВ-а, да је део тако настале добити у више наврата дао Папићу и да је он тај новац требало да преда тадашњем министру полиције Небојши Стефановићу
Васић је данас један од сувласника успешне ИТ фирме Октакрон, а недавно је већински удео у њој продао реномираној српској ИТ компанија МДС Информатички инжењеринг. Октакрон је компанија која се бави интернет безбедношћу и током последњих година у тендерским пословима, углавном са државним институцијама, добила је послове вредне више од три милијарде динара или 25,5 милиона евра.
„Од тог периода (2017. године, прим. а.) ми почињемо да се дружимо, ја сам закључио за кога он (Папић, прим. а.) заправо ради, а то је био тадашњи министар полиције Небојша Стефановић. Када кажем `заправо ради` мислим превасходно обављао је ситне свакодневне послове за њега“, рекао је Апостоловић и додао: „У том дружењу, између осталог, ја сам од Александра Папића сазнао да неке фирме по одлуци тадашњег министра, што можда и није било тачно, више неће учествовати у јавним набавкама везано за ИТ сектор и да је тренутак да се започне сарадња и да Тим системс почне да учествује у тим набавкама…“
8.000 евра
у динарској противвредности је била Папићева месечна „плата“, јер је формално, по речима Апостоловића, био запослен у његовом Тим системсу од 15. маја 2019. до 26. децембра 2022, с тим што сам власник признаје да не би „могао прецизно да каже шта је он заправо радио“
Власник компаније Тим системс, која је данас у стечају, рекао је да је у том послу он учествовао са својом фирмом, што је био његов удео у тој пословној сарадњи, а Папићев удео био је његов фактички утицај у том тренутку…
„Ја сам преко Александра Папића упознао Милорада Грчића, па преко њега Ивана Маринковића и нећу да кријем, учествовао сам у договорима. Нису то били договори у ситна цревца, већ глобални договори везано за план јавних набавки у области ИТ сектора за ту годину. Желим да прецизирам, да када кажем `договори` у њима смо учествовали Милорад Грчић, Александар Папић и ја. Ми смо радили један део јавних набавки који се тиче ИТ сектора и могу слободно да кажем мањи део, и на исти начин по мојим сазнањима су и неке друге фирме договарале за неке друге области које нисмо ми преузимали…“
Како је из записника нестало име брата Ане Брнабић
Радар је у претходним бројевима писао о контроверзама везаним за Апостоловићев исказ у коме је према кредибилним изворима нашег недељника, између осталих, поменуо и брата председнице Скупштине Ане Брнабић, Игора Брнабића, али је његово име волшебно нестало из коначне верзије записника. Према јавно доступним подацима, у исто време када и Тим системс, бројне послове од ЕПС-а, вредне око милијарду динара, добила је и ИТ фирма Асеко, у којој је Игор Брнабић до новембра 2020. био један од директора.
Информације о Апостоловићевом сведочењу промптно је демантовало ВЈТ у Београду, као и његов адвокат. Ипак, крајем фебруара 2025, а само дан после објављивања нашег истраживања, врховни јавни тужилац Загорка Доловац издала је обавезно упутство по коме се истрага одузима ВЈТ-у и додељује Јавном тужилаштву за организовани криминал.
Посебно интересантан део Апостоловићевог исказа тужиоцу ВЈТ од 13. фебруара 2025. је онај у коме се осврће на своју фирму која је добро пословала и без Папића и свих послова који су уследили после њиховог познанства: „Сматрам да је природно да свако коме се укаже прилика прошири своје пословање, увећа свој профит и због тога сам прихватио ову сарадњу.“
О детаљима Апостоловићевог исказа, у коме је навео да су се преко наплаћених послова које је обављао Тим системс акумулирале „озбиљне количине новца“, а да је у периоду од 2018. до 2020. реализован велики број јавних набавки, Радар је већ писао, а посебну пажњу свакако привлаче његове речи да је просечно зарада од сваке јавне набавке била око 30 одсто од понуђене цене, без ПДВ-а.
„Из тако сакупљених средстава постиже се договор између мене, Папића и Небојше Стефановића, па део од укупне добити у износу од 6.000.000 евра које је било потребно да ја од укупног профита у више наврата предам Папићу, који је рекао да је целокупан тај износ предао Небојши Стефановићу. Да ли му је он то дао или није, ја не знам“, рекао је Апостоловић, који је потврдио да се после тога срео са Стефановићем и да није имао утисак да тај новац није стигао до њега.
За само годину дана приходе увећали 10, а нето добит 12 пута
Увидом у билансе фирме Тим системс види се да је њој заиста „кренуло“ баш након што је почела да ради за ЕПС. У 2017. је, на пример, имала укупан приход од 153,55 милиона динара или 1,27 милиона евра, да би већ наредне године Папићева фирма више него удесетостручила приходе, на милијарду и 696,6 милиона динара или 14,13 милиона евра, док је нето добит увећана чак 12 пута, са 28,3 на 347,4 милиона динара или на скоро три милиона евра. У 2019. приходи су достигли рекордних 2,23 милијарде динара, да би у 2020. пали за више од 50 одсто, на непуних 1,1 милијарду динара. За само три године, између 2028. и 2020. Тим системс је приходовао укупно 41,82 милиона евра.
У власништву Тим системса била је и кућа у Толстојевој улици на Дедињу од 980 квадрата, која је плаћена четири милиона евра. Фирма је обезбедила милион и по, а преосталих 2,5 милиона евра је позајмила од Алта банке, с тим што је тај кредит обезбеђен хипотеком на ту некретнину
„Што се тиче дела добити која је ишла на Папића, она се реализовала на различите начине, кроз коришћење некретнина које су се водила не Тим системс, аутомобиле, плаћена летовања као и трошење пара фирме на свакодневне потребе, с тим да напомињем да је он у то време био званично пријављени запослени у Тим системсу, и то у периоду од 15. маја 2019. до 26. децембра 2022, са месечном зарадом од 8.000 евра у динарској противвредности. Он је сваки дан долазио у своју канцеларију у Тим системс, али је обављао своје послове, ја не бих знао прецизно да кажем шта је он заправо радио. Могу да кажем да је од горе поменутих 30 одсто добити, практично 20 процената трошено на овај начин како сам описао, а једно 10 одсто је трошено на плате програмера и на развој софтвера“, наводи у исказу Апостоловић.
Име Александра Папића у медијима је повезивано са случајевима покушаја преузимања хотела Шумадија на Бановом брду, односно отимања ресторана у центру Београда на Тргу републике, а у оба та догађаја као актери појављивали су се и припадници, у међувремену ухапшене криминалне групе Вељка Беливука. Иако су у јавности често биле помињане информације да је Папић прави власник фирме Тим системс, Апостоловић то у исказу негира, наводећи да је Папић био запослен у његовој фирми, али исто тако и да није знао шта он у ствари ради.
Део профита трошили за куповину луксузних некретнина
Навео је и да су у власништву Тим системса биле непокретности веће вредности, попут куће у Толстојевој улици на Дедињу површине око 980 квадратних метара, са гаражом и плацем површине 15,9 ари, која је плаћена четири милиона евра. Део новца за кућу од милион и по евра обезбедио је Тим системс, а преосталих 2,5 милиона евра је фирма позајмила од Алта банке, с тим што је тај кредит обезбеђен хипотеком на ту некретнину.
У исказу власник Тим системса тврди да је на наговор Папића склопио уговоре са фирмом Београд на води за куповину два стана у Кули Београд, вредне 707.000 и 777.800 евра, али да је само за један уплатио прву рату од 77.000 евра
Апостоловићева фирма је била и власник удела од 25 одсто у хотелу Тонанти у Врњачкој Бањи, који је иницијално плаћен 1,5 милиона евра, а касније је доплатила још 290.000 евра. Уз то, за 960.000 евра купила је и апартман у Дукљанским вртовима у Будви, површине 148 квадратних метара, са намештајем, а 360.000 евра платила је стан у београдском насељу А блок, површине 111 квадратних метара са гаражним местом.
„Склопио сам два купопродајна уговора са фирмом Белгрејд вотерфронт за куповину станова у Кули Београд у насељу Београд на води. За та два стана ми је рекао Александар Папић да идем и да склопим уговоре, а као објашњење ми је рекао да би то била паметна инвестиција на којој може касније, када скоче цене, добро да се заради продајом тих станова. По једном уговору није уплаћена ниједна рата, а ради се о стану површине око 96 квадрата, вредном 707.000 евра, а за други стан површине од око 100 квадрата вредности 777.800 евра уплаћена је једна рата у износу од 10 одсто, око 77.000 евра, а остале рате нису уплаћене, па би тај уговор требало да је раскинут“, наводи у исказу Апостоловић.
Александар Папић био је један од најближих сарадника Небојше Стефановића, све до његовог привременог пада у немилост, након што је преко таблоида Објектив жестоко напао свог бившег пријатеља. Ипак, чини се да му врховни командант није поверовао. Посебно му је замерио због информације коју је у јавност изнео опозиционар Мирослав Алексић о поверљивом писму које је Папић послао Александру Вучићу. Алексић је рекао да Папић у том писму Вучићу каже да је радио као посредник за новац који путарска фирма Азвирт даје СНС-у, односно да је тражио гаранције од Звонка Веселиновића да ће новац стићи до странке. „Тражио сам од Звонка доказ да ће новац завршити у странци на шта је он позвао Синишу Малог и пустио га на спикерфон. Синиша је све потврдио и рекао да је све у договору са вама“, цитирао је Алексић део наводног Папићевог писма Вучићу.
Против Папића је Виши суд у Београду недавно потврдио оптужницу, коју је због прања новца у износу од више од 72 милиона динара подигло Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду, али тај случај остаје у сенци малверзација у ЕПС-у које се по свој прилици неће открити док се за све пита још актуелна власт, која не преза од претњи и директних напада на тужиоце, само ако се усуде да раде свој посао.
