Ферхат Хоџај, власник пекаре “Арена” у Пријепољу, скренуо је последњих дана пажњу јавности обавештењем да нуди бесплатан хлеб грађанима који нису у могућности да га купе.
Од пре неколико дана на вратима његових продајних објеката стоје натписи “Грађани који нису у могућности купити хлеб, код нас могу добити бесплатно хлеб тип – 500 од 500 грама, 1-2 хлеба по породици, од 6 до 20 сати сваког дана”.
“Ако је суђено да због овога геста пропаднем, онда заиста и треба да пропаднем и не заслужујем да се бавим овим послом”
Овај 33-годишњи пекар зачуђен је због реакције јавности и медија, који су на друштвеним мрежама преплавили овај гест хвалоспевима.
“Није то ништа чудно ни оригинално. Ја нећу рекламу на овај начин, нећу ни изазивање било којих емоција, ја једноставно мислим да је нормално помоћи људима који немају, или можда само тренутно немају. Ако је суђено да због овога геста пропаднем, онда заиста и треба да пропаднем и не заслужујем да се бавим овим послом”, казао је Ферхат.
Додао је и да је за ових неколико дана у његова четири продајна објекта, два у Пријепољу и по један на Коловрату и у Бродареву, подељен хлеб свакоме ко је то тражио. Сматра да су времена тешка и да треба помоћи, не размшља о томе да би неко то могао да злоупотреби.
И на поклоњени хлеб плаћа ПДВ
“Пре него што сам донео одлуку о овом потезу посаветовао сам се са инспекцијом и урадио онако како су ми они рекли. Хлеб који је у малопродаји 40 динара делим бесплатно, али га евидентирам кроз фискалну касу, плаћам прописани ПДВ и на тај хлеб и тако мислим да радим све док буде имало интересовања. А има га, мада се људи мало устежу јер је тешко прекорачити тај праг и признати себи да немаш пара да купиш хлеб или два за породицу и за себе”, казао Ферхат.
Он је пекар “по генима”, јер је то традиционални занат његове породице, ипак, као дечак није желео тиме да се бави.
“Хтео сам да се школујем и да радим неки сасвим други посао. Али, рат нас је из Призрена покренуо па смо једно време били у Сарајеву. Кад смо се вратили, две куће су нам биле спаљене, док смо их оспособили за какав-такав смештај, потрошили смо паре и ја сам, после две године, напустио средњу школу. Недавно сам ванредно завршио преостала два разреда, али сам морао да засучем рукаве и радим оно што сам најбоље знао”, прича о свом животном путу.
Пре осам година је у Бродареву отворио пекару, пре неколико година и продајне објекте у Пријепољу и Коловрату и сада је, како каже, то солидно предузеће са двадесетак запослених, редовно измиреним личним дохоцима, порезима и обавезама према држави и солидним прометом.
“Ту смо, у овом граду и овој општини, делимо добро и оно мање добро са нашим суграђанима, и само тако треба гледати и на ову одлуку о подели бесплатног хлеба за најугроженије суграђане”, рекао је Ферхат.
Бета
Овај човек надокнађује оно што држава нам свим силама се трудећи, одузима.
Овакав треба да буде председник, који народу даје, а не онај који отима хлеб.
Браво Ферхате.
Чим сам прочитао наслов, уз извињење, знао сам да није Србин.
Не може се то нама десити.
Тако у Сарајеву постоји једна ћевапчиница, где наручиш. конобар донесе, једеш и на излазу пријавиш благајнику шта си појео и платиш.
Стављено је госту на савест да ли ће да превари, или пак ако нема пара, по принципу, дај шта даш.
Зато је добро живети у мултиетничкој држави, где једни од других могу много научити, а не да то политичари користе као разлог за мржњу и држање јавности у сталној напетости, па и да ту виде разлог за рат.
Кад би се само политичара ослободили, сваком народу би свануло.
Где би нам био крај?