Посетиоци Сајма зимнице, који је у предходна три дана одржан на новосадском СПЕНС-у, имали су прилику да по повољним ценама купе разне врсте ајвара, компота, сокова и другу зимницу, а највећу пажњу привукли су донаћи српски пекмез од кајсија који је кувала и продавала једна Еквадорка, слаткиш “Китникез” у народу познат као сир од дуња, те “секси салата” на штанду на коме су се продавали домаћи производи са Копаоника.
Еквадорка Габријела Мирковић – Мендоза-Рејес рекла је Тањугу да је у Србију дошла пре четири године, да живи у околини Новог Сада и да се са својим супругом бави воћарством и производњом пекмеза.
“Имамо нашу плантажу кајсија у Чортановцима и производимо домаћи пекмез који је без конзерванса”, каже Мирковић-Медноза – Рејес, истичући да док није дошла у Србију није ни знала да постоји домаћи пекмез јер се у Еквадору не прави.
Рецепт за прављење пекмеза је, како речце, добила од бака у комшилуку и вођена знатижељом решила је да проба сама да га направи, а како јој је “ручни рад” успео најбоље говори чињеница да се сада озбиљно бави прављењем и продајом пекмеза од кајсија.
Габријела каже да у Еквадору нико никада није правио пекмез зато што је тамо јако топло, што се увек може наћи свеже воће и што нема потребе да се прави зимница јер праве зиме и нема, али је истакла да јој није јасно зашто се не прави домаћи пекмез када воћа има у изобиљу, са друге стране прекмез се конзумира као и у Србији, а купује се у продавницама и то онај индустријски са конзервансом.
“Први пут када сам пробала домаћи пекмез, ја сам се одушевила и мислим да не постоји ништа укусније од тога, па ми није јасно зашто се не прави у Еквадору. Јако бих волела да направим пекмез од манга јер га у Еквадору има у огромним количинама”, рекла је Габријела додајући да верује да ће јој се та жеље и остварити.
Може се десити да захваљујући Габријели Мирковић – Мендоза-Рејес домаћи пекмез постане и цењен и значајан производ у Еквадору, јер како је рекла њена мајка је прошле године била у Србији и јако су јој се свидели и пекмез и многи други домаћи производи па је прикупила рецепте за њихово прваљење тако да ће Габријелу приликом њеног наредног одласка у родни Еквадор можда на столу сачекати и тегла са домаћим пекмезом од манга.
На десетак метара од штанда на коме је Габријела продавала свој домаћи пекмез са кајсијама налазио се штанд на коме Јанош Ћепи из Новог Сада продавао домаће производе које су на својим имањима у подножју Копаоника произвела три млада брачна пара, која су се још пре десетак година удружила и заједнички се баве пољопривредном производњом.
Ћепи је рекао Тањугу да су сви производи који су изложени на том штаду (домаћи ајвар, мед, кисела паприка, компоти, пемези, вино, ракија) резултат индивидулане производње, те да су поменути произвођачи врло близу добијању сертификата који би им омогућио извоз поменутих производа за које, како је истакао, влада велико интересовање у иностранству.
Ипак, поред обимне и разнолике понуде далеко највеће интересовање посетилаца тог штанда привукле су тегле са етикетом “секси салата”.
“То је брендиран производ са Копаоника. Ми смо га и брендирали као српски производ и тако ће се и звати ако се буде извозио у иностранство. “Секси салата” се састоји од природног меда, ораха, сувих шљива, малине, лешника, бадема, смокава, једном речју све оно што роди у шуми и око шуме је упаковано у тегли”, каже Ћепи и уз шеретски осмех додаје да “салата” служи за “освежење и имунитете, за после ручка и пре вечере, те пред спавање и у рану зору”.
На овогодишњем Сајму зимнице могао се пронаћи и сада већ помало и заборављени стари војвођански слаткиш “Китникез”, који је био изложен на штанду газдинства Радукин из Титела.
“Тај слаткиш су правиле наше прабаке и то је једино што нам је остало Аустроугара. То је био једини слаткиш у оно време који је могао да преживи зиму, јер тада није било конзервнса”, рекла је Тањугу Јована Вучић.
Она је појаснила да се “Китникез” прави од шећера и дуња и да постоји и варијација у којој се шећеру и дуњама додају и ораси.
“Кинтикез”, по речима Вучићеве, у преводу са аустроугарског значи “сир од дуња” и под тим називом је и био познат у народу. “У Шпанији га зову ‘менбрилу’ и Италији ‘котуњата’, а у Шпанији се чак конзумира уз прави сир”, рекла је Вучићева.
Танјуг
