Пелене, тровања, сексуално злостављање и друга нељудска понижења радника у Србији

Пелене, тровања, сексуално злостављање и друга нељудска понижења радника у Србији

Основна људска права, међу њима многа радничка права која би у цивилизованом свету нашег доба морала бити подразумевана, нормална и неупитна – за многе раднике у Србији су мисаона именица. У халама домаћих и страних фабрика да би преживели, радници трпе стравнична злостављања; од сексуалног, физичког, психичког до учесталих случајева мобинга.

Имамо примере најгрубљих кршења права, у којим фабрике постају модерни логори, а радници се експлоатишу као потрошна роба.

У страху од отказа, да би примили минималац, прегурали месец и прехранили фамилију, многи од њих о томе ћуте. У њима као жртвама које трпе крајње нехуман третман, постоји укорењен и страх од јавног иступа и дубоки осећај стида, да се не би извргли руглу и јавно осудили, што се у Србији често дешава. Претходних година, забележени су фрапантни примери где радници под принудом носе пелене, “драговољно” раде по 12 сати.

Такви примери везани су још за 19. века и доба капитализма. Од социјализма, преко “демонкретенизације” која је као подвала и “највећа курва” модерног доба са геслом “људска права” служила само у сврси довођења до поновног, а данашњег, ултиматвног доба капитализма. Некадашње “правило”, три пута осам – рад, одмор, слободно време, култура или разонода – данас је ишчезло као диносаури а међу послодавцима постоји као раритет.

У тим компанијама, које држава субвенционише и у власништву су страних инвеститора бескрупулозно се злоупотребљавају људи и крше сва основна људска и радничка права. Радници се деценијама и вековима, залажу и боре за своја права, међутим угрожено им је и достојанство и лични интегритет. Доносимо аларманте, потресне исповести и сведочења радника – најеклатантније примере стравичних кршења људских, радничких права и нечовечна поступања из “логорашких” фирми.

Аптив, “добровољци” раде заувек

Ово предузеће у жижу јавности прво је доспело након што је објављена прича о томе да је радницима дато да потпишу изјаву да „добровољно желе да раде по 12 сати дневно у периоду дужем од месец дана“.

Предузеће „Аптив Цонтрацт Сервиес“ из Лесковца у широј јавности представља оличење бескрупулозне експлоатације радника. У јавности је најпре букнула прича запослених који су били приморани да потписују изјаву у којој се одричу права на ограничено радно време код послодавца. Не само то, локални лекар је увидео нешто што је окарактерисао „синдромом Аптив“, а који је приметио код изморених радница те фирме.

Запослени те компаније се у тој изјави, фактички одричу права на накнаду штете за консеквенце које проистичу из такве поставке радног времена. Такође и последицама, у виду потенцијалног повређивања радника услед премора и неодговарајуће заштите у систему рада.

Руководиоци су пронашли најоригиналнији могући начин да покажу своју хуману страну. Распоредили су довољан број носила за раднике који колабирају.

После тога се сазнало и за „синдром Аптива“. Локални ортопед, Александар Рангелов, тако је назвао стање код „нове сорте“ болесника, а њих чине већином младе жене које пате од ишијаса, лумбага, упале тетива и тетивних овојница и тако даље.

Овај синдром раднице Аптива добиле су од исцрпљујућег рада, процена је локалног ортопеда, а изнемогле раднице описао овако:

– Улазе тихо, наступају скромно, уздржани су и говоре мало. Имају подочњаке, немају осмех – рекао је он.

Брзо након доспећа приче у јавност и медијског притиска послодавац је престао са таквом радном методологијом и вратио радно време на осам сати.

Kомпанија Аптив је 2019. године из буџета Србије добила 7,5 милиона евра субвенција за запошљавање 2.000 радника – а 2020. поново добија субвенције у истом износу, с тим да тада запошљава 700 радника.

Радници робови у пеленама

Пре неколико година Србију је шокирала прича о стању радничких права у компанији Јура, када су медији објавили да радници у тој фирми носе пелене јер им се не дозвољава да иду у тоалет на радном месту, наиме ту препоруку су добили од послодавца. Тада су многи синдикалци истакли да компанија Јура у Лесковцу има убедљиво најгори однос према радницима у Србији.

Поред тога да су морали да носе пелене, радници нису могли да добију један нерадан дан, али и трпели ужасно физичко и ментално злостављање, поједини радници су тврдили да су тамо радили као „робови“.

Према тадашњим тврдњама синдикалних лидера раднике у Јури су тукли металним палицама, а жене су наводно сексуално напаствовали.

– Kада неком позли, Хитна помоћ се зове у фабрику и уколико радника не одведу у болницу он је дужан да се врати послу након што му је указана помоћ – сведочење је једног синдикалног лидера.

У Бору запослени отровани

Инцидент са тровањем олово-оксидом радника Института за рударство и металургију (ИРМ) у Бору, који раде узорковање за кинески компанију Зиђин, а које се десило у новембру 2019. године и почетком 2020. Наиме, најтежи облик тровања имао је радник који је у крви имао 25 пута више олова од дозвољеног.

Претпоставља се да је отровано око десетак радника, а један од њих је за Нова.рс поделио и своју здравствену документацију. Иначе до тровања је дошло не само у одељењу за узорковање него и у суседним канцеларијама.

Тровање радника у Бору испитује и Основно тужилаштво у Бору и то по кривичној пријави која је поднета против Милета Бугарина, директора Института за рударство и металургију (ИРМ), Јелене Петровић, главне координаторке лабораторије ИРМ-а и једне Н.Н. особе одговорне за заштиту на раду.

Радници у том институту су се дуги низ година жалили на стање и опремљеност средствима за заштиту и здравље на раду. Директор тог института је, према ранијим тврдњама нашег извора, у фебруару 2020. послао раднике на детоксикацију где су били око десетак дана, а на раднике је вршио притисак како би наводно заташкао овај случај.

О том случају говорили су и представници београдске адвокатске канцеларије Батић који заступају једног од радника и који су навели да актуелни директор Бугарин затвара очи на постојеће материјалне доказе и да та канцеларија има сазнања да је 15 или 16 особа отровано и да за то постоје медицински налази.

– Да је то изоловани случај због неношења опреме наше клијенткиње зашто су се онда ти силни радници отровали па чак и у канцеларијама које не врше купелацију узорака – навели су за Нова.рс из ове канцеларије.

Хорор у Јазакију

Највећа јапанска гринфилд инвестиција у Србији, компанија Јазаки, нашла се у жижи јавности након што је Нова.рс објавила причу о отпуштањима радника у тој фирми. Број отпуштених још се званично не зна, а неке процене иду и до 300 људи. Kомпанија, локална власт, али и поједина министарства и даље ћуте о овом случају. Многи отпуштени радници открили су какви су услови рада у тој компанији, а поједини радници открили су и да су жртве мобинга, а неки и сексуалног узнемиравања.

Јазаки је компанија отворена 2017. године. На отварању председник Србије Александар Вучић је рекао да јапанска корпорација не би дошла у овај град да Србија није понудила „најбоље могуће услове“. Вучић је тада истакао и да је Србија учествовала у реализовању тог пројекта са 10,1 милион евра.

Стотине радника доживело је у компанији Јазаки „исту судбину“ уз „принудно потписивање споразумног раскида уговора уз новчану надокнаду“. Иако радници не крију да је послодавац обезбеђивао превоз, храну и прихватљиву плату, многи су се жалили на услове рада у тој фирми.

– Радимо пуном паром у фирми. Претопло је, нема ваздуха, људи се онесвесте на траци нико на то не обраћа пажњу, пошаљу те кући и ником ништа. Има људи који и не једу на радном месту или са паузе трче да заврше таблу. Људи се тамо деру, одзвања цела фабрика – рекла је бивша радница.

Многи радници су открили и да је у тој компанији било и више случајева да је радницима позлило на радном месту.

Kако су раније рекли радници када није било посла, узимани су им дани годишњег одмора, а многи су се жалили на то да се у фирми незаслужено напредује или сумњивим путем без квалификација, док мали број њих заслужено буде унапређен. Према сведочењима радника, поједини тим лидери се утркују и граде своју каријеру на томе ко ће имати више каблова:

– Линија се одврне да се кабл уради за 3 минута, ми смо после извесног времена деконцентрисани, то је стално трка, а када дође контрола из Немачке и Турске, линија се смањи и онда све као иде полако и то је права брзина, а онда када они оду све креће поново и људи падају у несвест – један од радника је препричао ту сцену.

Сексуални предатор узнемиравао радницу

Једна бивша радница је изнела потресно сведочење о мобингу и сексуалном злостављању које је трпела на радном месту, а рад у тој фабрици је описала као мучење.

Њу је старији колега, како је рекла за Нова.рс, ударио руком по задњици док је радила на машини и то више пута.

– Он би мене тако у пролазу док радим на својој машини, где могу да останем без руке, закачио руком по задњици. Једном или двапут то може бити случајно, али трећи пут то не може више да буде случајно. Ја сам отишла и рекла тим лидерки, иако је она млађа, да поразговара са њим, али ми је она тада рекла да не зна шта да ради и да он може да јој буде деда. Али шта онда ја да радим да их пустим да ми седне на главу? Је ли то нормално? То су ти моји бунтови према њима, он је једанпут прошао и ставио ми прст у уво, након тога сам му запретила, а лидерка није реаговала, питам се шта би радила да је тако неко дирао њену мајку. Ја сам ово крила од породице – казала је бивша запослена Јазакија.

Поред тога трпела је и мобинг на радном месту , како тврди, од тим лидерке.

– Из треће смене смо излазили и отишла сам да дам крв, чак из здравствених разлога морам да дајем крв. Одспавала, отишла и дала крв и обавестила је о томе. Рекла сам јој да ћу јој послати потврду по колегници, на шта ми је она одговорила СМС-ом са питањем зашто је нисам обавестила о томе 15 дана раније. Није ствар што радим у Јазакију, али ја већ 10 година дајем крв. Тада сам јој одговорила да ћу је обавестити на време – испричала је она.

Након тога је пребачена код „још горе тим лидерке“, а тамо је обављала послове за особе које не прођу тренинг центар.

На крају је због тешког посла и здравствених проблема због стајања морала да лечи кичму, а боловање је прекинула како би се вратил у фирму и након тога је добила отказ.

луфтика.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Вучић жели да папа посети Србију, Порфирије унапредио односе са Римокаличком црквом

Вучић жели да папа посети Србију, Порфирије унапредио односе са Римокаличком црквом

Амбасадор Србије у Ватикану Сима Аврамовић изјавио је да су односи Србије и Свете Столице …

Kоја је улога Зоране Михајловић и њеног ујака у свеопштем нападу на природна богатства и литијум у Србији?

Kоја је улога Зоране Михајловић и њеног ујака у свеопштем нападу на природна богатства и литијум у Србији?

Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић, рекла је да министарство које води није издало ниједно …

Један коментар

  1. На први повишен глас шаку у главу, ногу међу ноге, колено у уста.
    Ко дирне жену, ова лепо пријави мужу. Он напасника дочека са екипом (зашто само он да се забави) и безшавним цевима. Оставити у животу да памти, као доживотни инвалид и да буде опомена свима. Да! Усијани гвожђем уписати на челу и телу ,,СИЛОВАТЕЉ”.
    Када су политичари дозволили, ми треба да се бранимо.
    Насилно, вали ефикасно.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *