Фото М. Спасојевић

Пензионеру пресео мораторијум на кредит

4.8
(6)

Да ће ванредно стање да направи многе ванредне ситуације, могло се наслутити. У једној таквој нашао се наш читалац, 74-годишњи пензионер С. Ђ. Укратко, његова „ванредна ситуација” тиче се мораторијума на отплату кредита који је Народна банка Србије (НБС) омогућила за време поменутог тромесечног стања јер, како каже, банка није поштовала прописе о мировању у отплати његовог зајма.

– Узео сам пре неколико година готовински кредит у банци у којој немам текући рачун и не примам пензију, јер ми је та друга банка, због мојих година, омогућила да подигнем зајам. Када је НБС објавила мораторијум и навела да постоји могућност да се настави отплата обавеза, определио сам се за то. Дакле да та три месеца плаћам дуг. Према упутству, позвао сам банку и рекао да не желим мораторијум. Међутим, рате ми нису одбијане – прича овај наш читалац.

Проблем настаје сада у јулу, по истеку мораторијума, када га банка обавештава да мора одједном да плати све три рате, чији је укупни износ 26.000 динара. С. Ђ. се нашао у чуду да мора све одједном да их плати, јер је нелогично, с обзиром на то да је централна банка прописала да се период отплате продужи за још три месеца и да се дуг расподели на преостале рате.

– Службеница која ме је позвала и која се представила да је из сектора наплате, рекла ми је да код њих није евидентирано да нисам пристао на мораторијум. То ми је било чудно, па сам отишао у њихову пословницу у којој ми је одобрен кредит и тамо ми је службеница рекла да она има податак да ја нисам хтео паузу у отплати. Како у истој банци, на два места, постоји различит податак? И не само то. Прва службеница ми је рекла да платим динарску противвредност од 221 евра, колико ваљда износи тих 26.000 динара. Па откуд сад еври када сам ја подигао кредит у динарима, питао сам је, а нисам добио одговор – прича наш читалац, који каже да банка одговорност пребацује на ПИО фонд, који му није скидао паре са рачуна. Како се незванично може чути, овај проблем има приличан број пензионера који су кредитно задужени, а нису хтели паузу у отплати.

На први поглед, из објашњења НБС може се закључити да проблем јесте настао на релацији ПИО фонд – банка. Кажу да је ПИО фонд на својој интернет презентацији објавио саопштење, у циљу обавештавања свих пензионера, да неће обустављати рате по банкарским кредитима пензионера, те да уколико дужник пензионер одбије мораторијум, то јест жели да у току трајања ванредног стања настави са редовном отплатом кредита – то може учинити уплатом рате банци.

А да ли се могло очекивати од 74-годишњег пензионера да чита сајт ПИО фонда, друго је питање. Нема сумње да је било целисходније да су га или банка или фонд ПИО „личније” о томе обавестили.

У НБС појашњавају да су, у пракси, биле могуће две ситуације.

Уколико је пензионер кредит отплаћивао путем административне забране код ПИО фонда, у ситуацији када је уведен застој у отплати обавеза, имајући у виду број клијената који су прихватили мораторијум (више од 90 одсто), ПИО фонд је обуставио извршавање свих административних забрана почев од исплате пензије за март 2020. године (у априлу 2020. године), како се не би од пензија наплаћивале рате кредита у вези са којима је наступио застој у отплати обавеза. Истовремено, у ситуацији када је пензионер корисник кредита обавестио банку која му је одобрила кредит да не жели примену застоја у отплати обавеза, а како би се омогућило поступање у складу са ситуацијом у којој је дужник пензионер одбио мораторијум, ПИО фонд је на својој интернет презентацији објавио саопштење да неће обустављати рате по банкарским кредитима пензионера, те да, уколико дужник пензионер жели да у току трајања ванредног стања настави са редовном отплатом кредита, то може учинити уплатом рате банци.

Друга ситуација је уколико се кредит отплаћивао трајним налогом успостављеним на рачуну код матичне банке. У том случају банка која је одобрила кредит, а чији је корисник одбио мораторијум, била је дужна да обавести матичну банку, код које корисник има рачун, да настави са извршавањем трајног налога.

– У сваком случају, без обзира на начин отплате кредита, банка нема право да од корисника по аутоматизму захтева да исплати износ све три рате одједном, већ је дужна да поступи у складу са правилима након престанка мораторијума. Да кориснику достави нов план отплате, уз продужење рока отплате кредита за три месеца и распоређивање редовне камате на преостале рате, као и да му предочи могуће алтернативне начине отплате које може да затражи. Уколико банка поступа супротно наведеном, корисници треба најпре да упуте писани приговор банци која им је одобрила кредит, а ако не буду задовољни одговором или им банка не одговори у року од 15 дана, корисници имају право да притужбу поднесу Народној банци Србије – кажу у централној банци.

Јована Рабреновић, Политика.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Проф др Комазец демонтирао Вучићеву економску превару: Опет ће украсти пензије! (видео)

3.9 (18) Србију чека велики пад БДП и све приче режима о томе како ћемо …

Шалтери Фонда ПИО од понедељка поново раде са странкама

5 (1) Фонд за пензијско и инвалидско осигурање обавестио је данас суграђане да од понедељка, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *