У СРБИЈИ је скупље дуговати банци него држави. Камате на кредите у Србији веће су чак од званичних затезних камата, које држава зарачунава за сва кашњења у плаћању. Тако ће фирма или грађанин који окасни са намирењем пореза, на пример, свој дуг платити уз увећање од 19,75 одсто, али динарски кредит у банкама не може да добије по овој стопи, већ по знатно вишој. И за дуг у еврима званична затезна камата је 8,75 одсто, али регуларни кредити везани за европску валуту тешко да могу да се нађу испод 10 одсто.
Да камате у појединим банкама улазе у зону зеленашких давно је познато. Поједине суседне земље увелико су ограничиле максималну висину каматних стопа у банакама на свом тржишту. Ипак, питање да ли у Србији може да се ограничи цена кредита, изазвало је различите одговоре стручне јавности.
Уз напомену да, колико зна, нема званичних најава гувернера НБС да ће ограничити камате стопе, Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета у Београду истиче да се стриктно противи тој могућности.
– Економска наука одавно је показала да свако администрирање цена, односно каматних стопа, води томе да потрошачи на крају плате још већу цену, јер банке и фи нансијске институције изнађу начин да наплате ефективну цену кредита – истиче професор Ђукић. – То не треба бркати са “плафонирањем” камата које постоји у свету, у контексту забране зеленашких камата, што раде и развијене индустријске земље. У овом тренутку размишљати о ограничавању каматних стопа, мислим да би било потпуно нерационално, јер овде није проблем цене кредита за првокласне клијенте.
Ђукић наводи да најгоре пролазе мала и средња предузећа која имају лошу кредитну историју, и нису намиривала дугове. Камате су екстремно високе за групу високоризичних клијената.
– Упросечавање камата је бесмислено, јер најбољи клијенти увек могу да се задуже и споља и у земљи под врло повољним каматама – истиче професор Ђукић.
РЕШЕЊЕ ЗА ПОЈЕФТИЊЕЊЕ
ДОК професор Ђорђе Ђукић сматра да држава није креирала амбијент у коме влада ригорозна финансијска дисциплина, што је услов да цена кредита падне, професор Хасан Ханић оцењује да су високе камате на кредите у Србији условљене високом референтном каматном стопом и стопом обавезних резереви, као и високом стопом проблематичних кредита.
И министар финансија Млађан Динкић сматра да не би имало сврхе ограничавати висину каматних стопа.
– Банке ће наћи начин, кроз увећање маржи и на друге начине, да надокнаде губитак који би имале ако се ограниче каматне стопе – каже министар Динкић.
Ипак, професор Економског факултета Никола Фабрис наводи да би вероватно требало размотрити могућност да се пропише максимално дозвољена каматна стопа.
– То већ постоји у Македонији, Хрватској, САД, великом броју земља ЕУ, и Црна Гора је прописала максималне стопе на привременој основи – истиче Фабрис. – Мислим да би тако нешто требало донети јер поједине каматне стопе, не генерално све, улазе у зону зеленашких каматних стопа.
Фабрис, који је иначе и главни економиста Централне банке Црне Горе, истиче да су у Црној Гори каматне стопе ограничене на 14 одсто код кредита за предузећа, односно на 15 одсто за грађане. Док је у Хрватској и Македонији то ограничење везано за референтну каматну стопу и креће се око 12, 13 одсто.
Декан Београдске банкарске академије Хасан Ханић, истиче да би у случају административног ограничавања камата знатно мањи број клијената могао да добије кредите, па би се равнотежа на кредитном тржишту успоставила на нижем нивоу. То значи да би понуда кредита, односно понуда новца била нижа у односу на тражњу – појашњава професор Ханић.
Он сматра да је једино решење да Народна банка релаксира монетарну политику, појефтини новац и повећа његову понуду, смањи референтну каматну стопу и тиме пошаље сигнал да је новац јефтинији. Такође, да смањи обавезну резерву и на тај начин повећа количину новца за давање кредита.
РАЗЛОЗИ
82.630 корисника кредитних картица, или око 13,2 одсто, не отплаћује обавезе дуже од два месеца, у износу од око пет милиона динара, а као разлог најчешће наводе високе камате и смањену зараду.
Новости
