fbpx
Насловна / Србија / Економија / Плате већ деценију стагнирају

Плате већ деценију стагнирају

Просечна плата у Србији износи 422 евра и међу најнижима је у региону. Овај податак недавно је објавио „Демостат”, а њихово истраживање показује да ниже зараде од нас, у суседству, имају једино Македонци и Албанци, чији дохоци су нешто мало већи од 370 евра. И аутори „Кварталног монитора”, публикација коју издаје Економски факултет, недавно су се бавили овом проблематиком и добили исти резултат.

У 2017. години просечна зарада у Србији износила је 404 евра, а мање од нас зарађивали су само Албанци и Македонци.

Оно што много забрињава је што аутори овог економског билтена наводе да „у кризном и посткризном периоду, од 2009. до 2017. године, реалне просечне нето зараде стагнирају”. Аналитичари наводе и конкретне податке према којима су током протекле деценије реалне плате порасле нешто мање од један одсто. То значи да су зараде, кад се одбије утицај инфлације, годишње расле занемарљивих 0,07 одсто.

Одговор на питање зашто није било побољшања када је о животном стандарду реч врло је једноставан. Зато што током протекле деценије није било ни привредног раста. Односно, Србија је тек у 2017. годину ушла са већим нивоом бруто домаћег производа (БДП) од оног који је имала 2008. године, односно пре кризе.

Подаци Министарства финансија, недвосмислено то потврђују. На крају 2008. године, дакле пре него што је Србију запљуснула светска финансијска криза, наш БДП, односно све оно што грађани и привреда створе за годину дана, износио је 33,7 милијарди евра. Већ следеће године склизнули смо па је наш БДП био 30,65 милијарди. У последњој деценији најниже смо пали 2010. године (29,77 милијарди) и из те рупе изашли смо тек на почетку 2017. године.

Све то у преводу значи да нема раста стандарда без привредног раста. Упркос свим помацима на свим референтним листама, Србија минулих година није направила помак када је о расту животног стандарда реч.

Прошле године наш раст достигао је скромних 1,9 одсто, а резултат из првог тромесечја ове године (4,5 одсто) је охрабрујуће добра вест. Питање је, ипак, да ли ће се такав тренд и наставити. Ове године очекује се да ће раст БДП-а, у зависности од тога ко рачуна износити од 3,5 до 4,5 одсто. Министарство финансија, Народна банка Србије и Међународни монетарни фонд пројектовали су да ће до краја године раст економске активности износити 3,5 одсто. Фискални савет очекује четири, а председник Александар Вучић недавно је изнео још амбициознију прогнозу. Присуствујући Пословном форуму Србија – Северна Рајна-Вестфалија, истакао је да ће Србија ове године имати раст између 3,8 и четири одсто.

Буџетом за ову годину плате су већ повећане, у просеку шест одсто реално, а девет номинално. Како је најављено, очекује се да до краја године лични дохоци још једном буду повећани – упркос противљењу бившег министра финансија Душана Вујовића и стручне јавности.

Гордана Матковић из Центра за либерално демократске студије, каже да је осим кретања зарада, важан показатељ животног стандарда и кретање формалне запослености.

– Ако се зарада у домаћинству дели као приход, онда није важно само колико она износи, већ и колико људи ради. Односно, могу плате бити ниске, ако расте запосленост онда ће порасти и животни стандард. Ту пре свега мислим на раст формалне запослености и на раднике који раде пуно радно време у формалној економији – каже наша саговорница.

На питање како то да импресивни фискални резултати и уређивање јавних финансија, о коме говоре ММФ и Светска банка, нису за резултат имали и привредни раст и већи стандард, наша саговорница одговара:

– То што су јавне финансије сада уређене је само један пар рукава. Добро је то што смо уштедели и смањили неке расходе, јер се зна које све последице има висок ниво јавног дуга. Али, сада је важан овај други пар рукава. Односно, како обезбедити и подстаћи раст и развој да би то као крајњи резултат имало раст стандарда – закључује наша саговорница.

Аутор: Аница Телесковић, Политика.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Река Тара засута бетоном и шљунком, мештани најављују тужбу против кинеске компаније

4 (4) Kорито реке Таре насуто је бетоном и шљунком, а ток једним делом промењен. …

Месна индустрија у кризи: Прерађивачи у агонији, угрожена радна места, следи пораст цене меса

5 (2) МЕСНА индустрија у Србији тренутно је у великој кризи. Појава заразне болести – …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *