Кључну улогу у поскупљењу већине производа, како се увек правдају произвођачи, одиграло је повећање цена сировина и енергената
ДОК у свету цене хране падају, у Србији су мимо сваке логике готово дупло веће. Према подацима УН-ове организације за храну ФАО, намирнице су на светском тржишту током протекле године појефтиниле за седам одсто, док су код нас повећане за 15,4 одсто!
Највећи пад цена у свету је био код шећера (17,1 одсто), млечних производа (14,5 одсто), уља и масти (10,7 одсто), а осетно мањи код житарица (2,4 одсто) и меса (1,1 одсто). Истовремено, у Србији готово сви ти производи значајно су поскупели између шест и чак 27 одсто. Код нас је поскупео чак и шећер – додуше код слатког кристала забележено је најмање повећање.
Поскупљењима у Србији највише су, иначе, допринели нови, „тежи“ ценовници акцизне робе, дувана и алкохолних пића, као и намирница чије су цене повећане због слабог пољопривредног рода, али и картелских структура. Цене су код нас расле мимо сваке логике, а највише код производа који се свакодневно налазе у корпи потрошача, односно највише и купују.
Тако, док у свету јестиво уље и масти појефтињују код нас их скупље плаћамо за трећину, односно за 27,9 одсто. Свежем месу цене су подигнуте за просечних 17,5 одсто, а риби за 19 одсто. Потрошачи у Србији у 2012. години издвајали су 12,2 одсто више пара за куповину млека, јогурта, сира, док је у свету, цена млечним производима такође падала. Поскупела су јаја… Џепови су нам лани били празнији и због знатно скупљег поврћа, и то за 28,7 одсто.
Ситуација у којој је у Србији све скупље него у свету говори да је курс домаће валуте ипак формиран тако да је прецењен, због чега се подиже цена увозне робе, али и звог монопола. Стручњаци сматрају да је и за једно и за друго лек више тржишта, слобода уласка у Србију и јачање конкуренције.
Кључну улогу у поскупљењу већине производа, како се увек правдају произвођачи, одиграло је повећање цена сировина и енергената, али и то што трговци нису хтели да се одрекну високих маржи.
– Оно што је код нас условило прави „цунами“ поскупљења у прошлој години свакако је даљи пад вредности динара, повећање ПДВ-а за два одсто, и стварање монопола у привреди – указује Саша Ђоговић, економиста. – Стање у економији земље додатно је погоршало одсуство сваке стратегије пољопривредног развоја замље, па је тако поглед у небо оно што опредељује какав ће нам бити род.
Цене су код нас биле брже од пројектоване инфлације и раста евра. Произвођачи су журили да, за сваки случај, у цену својих производа уграде, по правилу, дупло већу инфлацију. Прометници су зарачунали и знатно веће марже.
Председник Покрета за заштиту потрошача Петар Богосављевић каже да поскупљења „нису ништа ново у земљи Србији“ у којој не постоји закон о понуди и потражњи.
– Губици у каси код нас се, готово по правилу, надокнађују повећањем цена и то мимо сваког критеријума – каже Богосављевић. – А, то је могуће јер не постоји већа конкурентност на тржишту, па су у појединим случајевима непристојно високе зараде прометника, односно њихова маржа.
ТАБАКОВИЋ:НЕ МОЖЕМО ДА УТИЧЕМО
Народна банка Србије ће до краја године сигурно одржати инфлацију у планираним оквирима до 5,5 одсто, изјавила је гувернер централне банке Јоргованка Табаковић.
Најављено поскупљење струје од 12 одсто учествоваће у инфлацији са свега 0,8 одсто, навела је Табаковићева. Она је подсетила на то да је у прошлој години инфлација била 12,2 одсто, а само за седам месеци порасла је 9,5 одсто до краја 2012. године, од чега је 6,6 одсто било последица поскупљења хране, тако да на тај део инфлације НБС није могла да утиче, наводећи да је раст цена хране учествовао са 38,8 одсто у укупном расту цена на тржишту.
Новости
