БАДЊАЧА, чесница, рођенчић, младенчић, славски колач, кумовски хлеб, кумова погача, саборник, василица, поскурица, само су неки од српских обредних хлебова. Припремају се за рођење, крштење, венчање, славе, после упокојења. Зато и не чуди што се у народу често каже да живот, у ствари, прође између два хлеба, првог, умешеног за срећно рођење, и оног који се меси после упокојења, за прелазак душе у други свет.
Да у богатству српских обичаја хлебу као „животодржатељу“ припада врло важно место, потврђује Јелена Ристић, кустос Српског музеја хлеба „Јеремија“ у Пећинцима. Хлеб симболично сједињује људскост и божанственост, а и сам је симбол сједињености јер садржи много зрна, па када се разломи и подели, означава заједнички и јединствени живот.
– Највише обредних хлебова припрема се током такозваног зимског циклуса празника, а чесница је, свакако, најпознатији. Назив јој потиче од речи „чест“, „део“, „срећа“, јер се ломи и дели сваком укућанину. По народном веровању, честница, како је још називају, представља Божју повојницу која се меси као успомена на Исусово рођење, када су га пастири даривали. С друге стране, обичаји који су повезани са чесницом показују да она у суштини представља усеве што потврђује и веровање да од овог обредног хлеба зависи род усева, размножавање стоке, здравље укућана, напредак у пословима и благостање куће.
Осим чеснице, по речима наше саговорнице, некада су домаћице за Божић месиле и велики колач, као и многобројне „законе“, фигуралне божићне хлепчиће. Уочи Божића, пак, за Бадње вече припремана је бадњача, обично у облику двоструке или троструке плетенице на чијем једном крају је обавезно био забоден орах као знак мудрости, мира, плодности и дуговечности.
Крај зимских и почетак пролећних обичаја, када је о обредним хлебовима реч, припада младенчићима.
– Младенчићи су, иначе, симбол благослова и плодности – објашњава Ристићева, и подсећа да плодност симболизују и васкршњи хлебови, округлог уплетеног облика са јајетом у средини. Ови хлебови, међутим, представљају и жртву, с обзиром на то да се намењују и култу мртвих.
Некада су, каже наша саговорница, обредне погаче са отвором на средини, налик ђевреку, обавезно мешене и за Ђурђевдан. Кићене су врбовим гранчицама и белим и црвеним цвећем увезаним црвеним концем.
– Најзначајнији и најсвечанији тренутак прослављања крсног имена је сечење унакрст и ломљење славског колача. Њега је уочи славе месила домаћица, од пшеничног брашна и освећене водице. Славски колач се богато украшава фигурама од теста, голубом као симболом Светог Духа, грожђем, класјем, али и поскурником, то јест печатом. У средину славског колача ставља се и струк босиљка повезан црвеним концем ради здравља укућана – каже Ристићева.
И дан-данас у неким крајевима Србије, подсећа она, над главом новорођенчета, нарочито дечака, ломи се и једе пресан хлеб повојница, којим се новорођенче симболично прима у породицу и заједницу. Са друге стране, и мртвима се намењује обредни хлеб назван задушнице, на којем се обавезно утискује печат, хришћански симбол крст са словима ИС, ХС, НИ, КА, што значи „Исус Христос побеђује“.
“САБОРНИЦИ“
– ЈЕДНИ од најукрашенијих и најлепших обредних хлебова су свадбени – саборници. Увек се припремају два – један за младожењу, други намењен млади. Оба се украшавају цвећем, гранама, јабукама и птицама на гранама. Једино се разликују што са младиних грана птице симболично одлећу јер одлази у нови дом, док на младожењине слећу будући да у његову кућу стиже нови члан – прича Биљана Јеремић.
Новости
