Поклоњени апарат за откривање нових дрога већ шест година ван употребе

Док представници власти у последње време све чешће говоре о борби против дроге и упозоравају на нове и опасне психоактивне супстанце, један пример показује да институције у пракси не користе чак и оно што имају на располагању. Наиме, апарат за откривање и анализу структуре психоактивних супстанци који је Европска унија у оквиру ИПА фондова донирала Србији 2012, према истраживању Инсајдера и даље је ван функције и налази се на Институту за судску медицину у Београду .

У питању је донација лабораторије вредне око два и по милиона евра у оквиру које је био и апарат НМР 400 мхз, односно, магнетна резонанца за молекуле која може да анализира структуру нових, до сада непознатих психоактивних супстанци. Сам апарат вреди око 240.000 евра.

Ова донација је добијена на иницијативу Министарства здравља. Апарат се већ шест година налази у лабораторији на Институту за судску медицину. Пошто је Институт део Медицинског факултета, ова лабораторија, па тако и донирани апарат, су у надлежности Министарства просвете.

Новинари Инсајдера покушали су информацију о донираном, а неупотребљаваном апарату да добију прво од надлежних министарстава просвете и здравља. Од њих нисмо добили одговор.

Потврду ове информације која се појавила прво на друштвеним мрежама добили смо у Европској комисији у којој нам је речено да је ове године Министарство здравља покренуло иницијативу да се апарат после шест година измести.

„У марту смо добили писмо од министра здравља Златибора Лончара с молбом да одобримо да се апарат пребаци на београдски Факултет за хемију. Дали су нам уверења да ће бити активиран у пуној употреби 24 сата дневно, у експертским рукама и да ће максимално бити коришћен за потребе и факултета и Института. Комисија је дала одобрење, али још немамо информацију докле се стигло са процедуром“, речено је Инсајдеру у Канцеларији Европске комисије.

У Комисији наводе да је услов за донирање био да се апарат да на коришћење цивилним структурама, а не војсци и полицији, пошто је то пракса у Европској унији. Они, такође, истичу да апарат вредан 264.000 евра није изгубио на вредности, али да је Институт за судску медицину био „несрећан избор“, јер су морали да упосле још људи, а то се није догодило.

„Министарства просвете је требало да обезбеди средства Медицинском факултету и Институту како би апарат био стављен у функцију, али је то у Србији често немогућа мисија јер има мало новца. За опслуживање апарата су довољна два до три стручњака, али знате да је и даље на снази и забрана запошљавања у јавном сектору“, кажу у Комисији.

Додатни трошкови и нови кадрови препрека за пуштање у рад
Милутин Милошевић, извршни директор Мреже за политике према дрогама у Југоисточној Европи, невладине организације која сарађује и са Владом Србије на различитим пројектима, у разговору за Инсајдер тврди да апарат није смештен у адекватан простор, а да осим тога недостаје и обучен кадар за руковање.

„За овај апарат Србија је конкурисала код Европске уније у склопу Стратегије за борбу против наркоманије. Због лошег планирања, апарат је био смештен у просторију која нема потребне услове за рад“, рекао је Милошевић.

Он наводи да је реч о апарату који би могао да опслужује цео регион и да је његов рад битан јер се сада „ сваке године производи на десетине нових синтетичких дрога“.

Петар Булат, професор и продекан за наставу на Медицинском факултету за Инсајдер тврди, међутим, да проблем није био неадекватан простор.

„Апарат није био комплетан пошто нам је недостајао компресор, а када смо све сабрали испало је да нам је за покретање апарата потребно око 60.000 евра, што никако нисмо могли да издвојимо. Лично, мислим да нам овакав апарат није био потребан, јер слични већ постоје у Београду. Такође, податке о новим психоактивним супстанцама могуће је лако сазнати ових дана и на интернету“, рекао је он.

Булат истиче да су покушали да се довијају на разне начине како би ипак нашли средства или обавили посао за мање новца, али да су их у томе спречиле и процедуре.

„Слали смо више дописа, али није било слуха за наше потребе“, каже Булат.

Према речима Петра Булата због ових и сличних тврдњи у Институт је долазило више комисија које су проверавале рад лабораторије:

„Да је среће цела ова лабораторија би била под контролом Владе Србије јер је врхунског квалитета“, наводи професор Медицинског факултета.

Директор Института за судску медицину Слободан Николић каже да је чуо за инцијативу да се апарат измести, али да о томе још нису званично обавештени.

„Због великих трошкова за његово оспособљавање, он није био у функцији и надамо се да ће се то ускоро променити. Иначе, у питању је апарат који је само део лабораторије, не спада у најважније делове“, каже Николић.

Поклоњени апарати за дијализу десет година стоје нераспаковани
Иако је у питању само део лабораторија, односно један апарат, ово није једини такав пример. Подсетимо, Инсајдер је писао о донираним апаратима за дијализу, који иако исправни, већ десет година стоје нераспаковани у Специјалној болници за интерне болести Врњачка Бања. Због тога се пацијенти, којима је дијализа неопходна за живот, превозе неколико пута недељно санитетом до најближег дијализног центра у двадесет километара удаљеном Краљеву.

Надлежне институције већ шест месеци на питања новинара Инсајдера само понављају да ће покушати да реше проблем. Иако је у децембру успостављена комуникација међу институцијама, преко канцеларије Поверенице за заштиту равноправности, апарати до данас нису стављени у функцију.

Непотпун систем за прикупљање података
Неке од најважнијих слабости у Србији пре усвајања Стратегије за борбу против дрога 2014-2021. били су: непотпун систем прикупљања података и анализе стања у области дрога, недостатак система извештавања и националног центра за праћење дрога и зависности од дрога. Старегија је кључни документ у решавању проблема дроге.

У Србији се на списку психоактивних супстанци које су законом забрањене налази више од 360 супстанци, а само у последњих шест месеци на листу је додато око 20 нових супстанци.

Инсајдер.нет

Актуелно

Стечајни управник огласио продају фабрике шинских возила “Гоша“, почетна цена 335 милиона динара

Стечајни управник огласио је данас продају фабрике шинских возила Гоша из Смедеревске Паланке. Некадашњи гигант …

Све мање банака у Србији

Банкарско тржиште Србије се протеклих година знатно променило, смањује се број малих банака које постају …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons