СВЕ више домаћинстава у Србији преживљава од само једне плате или пензије. Последњи подаци Републичког завода за статистику показују да се 7.389.107 становника прехрањује од скромних прихода који кући доносе 1,7 милиона запослених и још толико пензионисаних.
– Тачан број издржаваних лица знаће се у априлу када се обраде резултати последњег пописа становништа, али се већ сада може закључити да ће њихов удео у укупном становништву бити још већи него раније – каже Љиљана Ђорђевић из РЗЗС.
Последњи подаци показују да у укупно 2.521.190 домаћинстава, само у 1.054.598 нема издржаваних лица. У 721.922 случаја глава куће се брине најмање о још једном члану, у 497.800 о још двоје, у 177.891 о најмање троје, а у 68.979 о четири или више сродника. И резултати анкете о радној снази, урађени крајем прошле године, показују велику зависност незапосленог становништва од оних који нешто привређују, али и све ”необичнију” сразмеру кућних прихода. Све већи број породица ослања се на пензије и на социјалне помоћи:
– Пред сам почетак економске кризе, готово половина свих трошкова у домаћинству надокнађивала се од плате, док данас зараде учествују са тек 43 одсто укупних прихода. С друге стране, пензије данас учествују са чак 37,3 одсто, док су пре пет година достизале једва 27 одсто – рачунају у РЗЗС.
ГОЛИ ХЛЕБ СРПСКА просечна породица има три члана, а у њој су приходи од зарада 22.716 динара месечно, а од пензија 19.398. А само на храну, у просечном домаћинству се месечно потроши 22.072 динара.
Оваква финансијска слика, како оцењује Љубодраг Савић, професор Економског факултета, последица је не само глобалне кризе и све већег старења становништва већ и ”капитализма, у који смо ушли сасвим неприпремљени”:
– Радник је данас последња рупа на свирали, којег газде у случају ако им је потребан ангажују за мале паре, а чим постане сувишан, лако га се отараси. Истовремено, у условима економске кризе, држава има све мање простора да се понаша као социјално одговорна. Због тога је катастрофалан однос издржаваног у укупном броју становништва.
Професор Савић закључује да, ипак, највећи данак плаћају млади, који све дуже остају под истим кровом са родитељима и све се дуже ослањају на њихову помоћ:
– Потпуни је парадокс да данас родитељи издржавају своју одраслу децу, уместо да је обрнуто, и да пензионери све више финансијски помажу својим укућанима јер су њихова примања скромна, али редовна.
БРОЈКЕ * 43 Одсто је удео плата у укупним приходима
* 1,7 Милиона укупно запослених у Србији
Да нам се лоше пише сматра и Ивица Цветановић, председник Конфедерације слободних синдиката:
– Трећина радно активног становништа није запослена, а они који јесу добијају плате на нивоу Албаније и Македоније. Просечна плата је 43.000, а потрошачка корпа 50.000 динара. Са таквим приходима је немогуће живети на иоле пристојном нивоу, а ми смо принуђени да прехрањујемо читаву породицу.
РАДИ ТЕК СВАКИ ТРЕЋИ
ПОДАЦИ из последње анкете о радној снази показују да је у нашој земљи 6.272.286 грађана способних да самостално зарађују новац. Ипак, то чини (легално, али и на црно) тек њих 2.299.068. У овом часу њих 665.474 траже посао, док више од два милиона то и не покушава било због старости, болести или недостатка вере да ће га наћи.
Новости
