fbpx
Насловна / Србија / Економија / Порески удар на привреднике, порез на имовину и до десет пута већи него лане
Порески удар на привреднике, порез на имовину и до десет пута већи него лане 1

Порески удар на привреднике, порез на имовину и до десет пута већи него лане

За пословни простор од 1.000 квадратних метара фирми „Монера” у Новом Саду разрезан је годишњи порез од око 25.000 евра. Директор ове фирме Небојша Берак израчунао је да ће предузеће које послује у 100 квадрата платити порез од око 1.000 евра, док ће за површину од 500 квадрата морати да издвоји 11.000 евра.

Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца, упозорава да ће овакав обрачун довести до отпуштања десетине хиљада радника и затварања фирми. Он наводи да 85 одсто компанија у Србији има годишње приходе мање од 50 милиона динара, а 90 одсто компанија до седам милиона динара.

Према подацима Уније послодаваца привредницима у Београду и Новом Саду порез на имовину је десет пута већи, него прошле године, а у Ваљеву четири и по пута.

Прошлогодишњим изменама закона одређено је да предузећа од ове године подносе пореску пријаву на износ који сами израчунавају и до краја марта доставе Пореској управи. Дате су им инструкције – порез се одређује тако што се законом дефинисана стопа од 0,4 одсто помножи са процењеном вредношћу имовине. Око 90 одсто локалних самоуправа је искористило право да то буде максималних 0,4 одсто тржишне вредности.

– Проблем је што процену вредности имовине ради Пореска управа, која је за обрачун у 2014. вредност имовине увећала од 30 до 100 одсто у односу на реалну цену непокретности, истакао је Рајић.

Законским изменама пореска основица за предузећа је изједначена са физичким лицима и не рачуна се више по књиговодственој него тржишној вредности, а укинута је могућност амортизација, односно смањења пореза за старе објекте. Поједине локалне самоуправе прибегле су подели своје територије на више зона него до сада, тако да су они који су били у другој зони потпали под прву па им је и по том основу порастао порез.

Други, попут Ваљева, цео град су прогласили једном зоном.

Драгољуб Крстић, помоћник градоначелника у том граду, признаје да је до овога дошло до превирања у градској скупштини.

– Настојаћемо да променимо градску одлуку и ограничимо повећање пореза на имовину на 30 до 40 одсто у овој години. У наредном периоду ћемо променити начин зонирања, јер не желимо да радимо на штету привреде и грађана – каже Крстић.

Међутим Мирјана Милутиновић, начелница одељења за пореску администрацију Параћина, каже да привредници који су до сада исказивали фер тржишну вредност у пословним књигама повећање пореза неће осетити. Она наводи пример једне фирме из тог града која је прошле године исказала порез 470.000 динара, а ове године је ту дажбину обрачунала на 442.000 динара.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, наглашава да су неки привредници у прошлости плаћали доста ниске порезе на имовину, јер је пореска основица била потцењена. У неким случајевима књиговодствена вредност имовине, која је уједно била и пореска основица, износила је само три до пет одсто њене вредности. Прелазак на тржишну вредност довео је до повећања пореза за чак 20 до 30 пута.

– У оваквим случајевима није реално да се у току једне година пређе на наплату пореза по тржишној вредности имовине. Министарство финансија могло би да препоручи или чак и пропише колико максимално у току једне године може да износи повећање пореза на имовину, као што је на пример Београд учинио када је одредио да увећање не може бити веће од 80 одсто – предлаже Арсић.

Он каже да је идеја законодавца била да обједини порез на имовину и накнаду за коришћење грађевинског земљишта у један порез који би био правичнији, боље усклађен са тржишном вредношћу имовине и једноставнији за плаћање. Стога висина пореза на имовину у овој години увек треба да се пореди за збиром пореза на имовину и накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта, а не само са порезом на имовину у прошлој години. 

Законско решење је према његовом мишљењу добро јер је накнада за уређење грађевинског земљишта у прошлости често произвољно одређивана, а пореска основица за порез на имовину, нарочито у случају правних лица, била је потцењена.

Проблеми са применом јединственог пореза на имовину указују на један општији проблем, а то је неспособност локалних самоуправа да самостално креирају и спроводе пореску политику. Ово је важно имати у виду при спровођењу политике децентрализације у будућности, каже Арсић 

 
Маријана Авакумовић
Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Економија у к, индустријска производња у паду за 6,1 одсто, спољнотрговински дефицит све већи 11

Економија у к, индустријска производња у паду за 6,1 одсто, спољнотрговински дефицит све већи

Индустријска производња у Србији у јуну ове године је опала за 6,1 одсто у односу …

Тирана: Смењен председник Врховног суда Албаније, није могао да објасни порекло имовине 12

Тирана: Смењен председник Врховног суда Албаније, није могао да објасни порекло имовине

Председник Врховног суда Албаније Џезаир Загањори смењен је, пошто није могао да објасни зашто су …

2 Коментара

  1. Za dve godine ce drzava masovno oduzimati ljudima nekretnine zbog neplacenih poreza i kamata obracunatih na iste. Ovo ne postoji nigde u svetu, ovo je zelenasenje. Punite budžet da bi sebi davali velike plate, zivite ko Bogovi, a narodu otimate ovo malo sto im niste oteli.

  2. Ko god je za EU neka mu sad lepo cepaju porez na sve!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *