fbpx
Насловна / Србија / Економија / Порези недовољни за нови инвестициони план

Порези недовољни за нови инвестициони план

Србији је потребан инвестициони план, улагања у комуналну, саобраћајну, енергетску, дигиталну инфраструктуру како је то најавио председник државе и то није спорно. Питање је само да ли ће државна каса, на коју се рачуна као на главног финансијера, јер неће бити новог задуживања и повећања јавног дуга, имати капацитет за ту „операцију”. Најављена су улагања од десет до 12 милијарди евра у наредних пет година, односно две до 2,5 милијарди евра годишње. Мало је нејасно да ли се ради о додатним јавним инвестицијама, уз постојеће, јер држава сваке године свакако инвестира па су јавна улагања достигла четири одсто бруто домаћег производа (БДП) свега што грађани и привреда створе у једној години. Просек улагања за 2017. и 2018. годину био је око 1,4 милијарде евра. Укратко, да ли у државној каси има простора за нови наменски трошак при садашњој стопи привредног раста, која је за ову годину пројектована на 3,5 одсто, а наредних година треба да „убрза” на четири одсто.

У Народној банци Србије сматрају да је инвестициони план реалан. Последњих година порески приходи расту по просечној годишњој стопи од 10 одсто, кажу, а то може да се очекује и у наредном периоду. На пример, консолидовани приходи државе у 2018. години били су 2.100 милијарди динара, што је износ од скоро 20 милијарди евра, а централна банка и ове године очекује раст прихода од око 10 одсто,

Паралелно са повећањем инвестиција држава све време остварује суфицит, додају.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да дугорочни тренд наше економије није такав да се може очекивати реални раст пореских прихода од 10 одсто годишње.

– Стопа раста пореских прихода углавном је слична стопи привредног раста. Тако на пример од почетка примене фискалне консолидације 2015. године просечан реални годишњи раст пореских прихода износио је 4,1 одсто, док је просечна стопа раста БДП износила 2,9 одсто. Порески приходи брже расту од БДП-а када се повећавају пореске стопе, када зараде и домаћа тражња расту брже од БДП и када се повећава наплата пореза услед сузбијања сиве економије. Нешто бржи раст пореских прихода од раста БДП у последње четири године последица је повећања пореских стопа крајем 2014. године, сузбијања сиве економије током 2016. и 2017. године, као и релативно високог раста зарада и текуће потрошње у 2017. и 2018 . години – каже Арсић. Он додаје да раст зарада повећава приходе од пореза и доприноса на зараде, док раст домаће потрошње повећава приходе од ПДВ, акциза и царина. Бржи раст зарада и потрошње од раста БДП утиче на раст спољнотрговинског дефицита и дефицита у текућем платном билансу. Оба ова дефицита у Србији расту од почетка 2017. године, а то ће се наставити и у будућности ако зараде и потрошња буду расли брже од производње (БДП) и ако се настави са политиком економски неутемељеног јачања реалне вредности динара. Међутим, спољни дефицити не могу неограничено да расту, па ће у будућности бити неопходно прилагођавање како би се потрошња и зараде ускладили са производњом.

– Није реално да се додатне јавне инвестиције, а председник државе експлицитно тврди да се ради о додатним инвестицијама, од преко две милијарде евра, финансирају из пореских прихода. Могућност за финансирање додатних инвестиција пореским приходима биће додатно смањена ако се реализују најаве о високом расту зарада и пензије у наредним годинама. Према томе ако се на постојеће јавне инвестиције додају нове од преко две милијарде евра годишње оне ће се највећим делом финансирати из новог задуживања државе – тврди Арсић.

Економиста Љубомир Маџар каже да су наше потребе за улагањима у инфраструктуру велике, али не и могућности за реализацију. Поготово што смо у ранијем периоду подбацивали с јавним инвестицијама па сад треба да надокнадимо пропуштено. По његовим речима, није реално да у наредном периоду рачунамо на раст буџетских прихода од десет одсто.

– То би значило да фискални приходи расту дупло брже него БДП што значи да овцу не да би шишали, него би јој кожу гулили. То би било превелико оптерећење за привреду с опасним последицама, о даљем развоју да не говоримо. Само када би привреда реално расла седам одсто годишње, а номинално више од тога, порески приходи би расли десет одсто годишње. Мислим да тај филм нећемо гледати – каже Маџар.

Аутор: Јована Рабреновић, Политика.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Паушалцима уводе нова пореска правила и порез већи 10%

3 (4) Влада Србије припрема нова правила за опорезивање око 117.000 предузетника, која би требало …

Из буџета Србије за пет година украдено најмање 462 милиона евра

3 (2) Највише прљавог новца у Србији потиче од пореских кривичних дела, злоупотребе положаја одговорног …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *