ПРОСЕЧАН мушкарац у Србији постаје отац у 33. години, док жене своје прво дете рађају са 27 и по година. Позне године за склапање брака један су од разлога што приближно трећина бракова живи без потомства.
Према последњим подацима Републичког завода за статистику, жене у Србији животну мисију рађања деце завршавају у просеку за нешто више од годину дана. Када заврши са проширењем породице, мајка има тек 28 година и седам месеци. Ово потврђују и резултати пописа становништва, који су показали да породица у Републици, за разлику од прошле деценије када је била четворочлана, данас просечно броји само три особе.
Подуже чекање на формирање ионако скромне породице стручњаци објашњавају многим разлозима – лошом социјалном политиком државе, дугим школовањем, борбом за радно место, али и избегавањем обавеза, чему је склон велики број младих.
– Млади су данас финансијски нејаки и брачни живот одлажу до крајњих граница – каже социолог Ана Живанчевић Марић. – Не тако давно, просечни младенци су имали око 25 година, док данас њихове вршњаке сматрамо децом. Правило је да већ седокоси родитељи, који у брак уђу у тридесетим, породицу ограниче на једно дете. Родитељи одрасле деце, због беспарице, често им не пружају довољан стимуланс за осамостаљивање и заснивање сопствене заједнице.
МОМЦИ НИ У ПЕДЕСЕТИМ НЕ ОДЛАЗЕ ОД КУЋЕ
ФЕНОМЕН неожењених момака у четвртој, као и петој деценији, последњих година посебно је видљив у селима. Према истраживању о стању села у Србији, које је направила САНУ, чак 260.000 мушкараца старости до 50 година је неожењено. Без бурме на руци до шесте деценије је и око 100.000 жена. Ова популација углавном је верна кућном прагу без обзира на то где се налази.
Статистика показује да је између 1980. и 2010. забележен константан пад броја закључених бракова, којих је почетком осамдесетих било чак за трећину више. Са бурмом на руци је, према подацима РЗС, 78 одсто мушкараца, а три одсто више жена живи у браку или другој заједници. Трећина њих живи без деце, док половина има готово одраслу децу – старију од 17 година.
За касно формирање брачне заједнице и дуго чекање на слетање рода држави рачун испоставља бела куга. Мање од пет бракова на 1.000 становника, од чега најмање један пропадне, лоша су клима за пораст броја деце и успешну смену генерација. Да је и демографска будућност Србије у мраку потврђује и егал однос репродуктивног и старог становништва. Од 7,2 милиона грађана, чак 2,9 милиона старије је од 50 година.
Да је тренутно стање такво да најтеже последице тек наступају каже и демограф Иван Маринковић. Јер, само по основу природног прираштаја, годишње губимо између 35.000 и 40.000 грађана.
– Однос умирања и рађања у Србији још од 1956. године је такав да не постоји ни проста репродукција – да деца замењују родитеље – објашњава демограф Иван Маринковић. – Велики проблем су и миграције у свет, јер одлазе млади људи који имају репродуктивни капацитет. Они који насељавају већину мањих места одавно су у трећем добу.
САМИХ 100.000 СТАРИХ
КАСНО родитељство, али и сиромаштво и потрага за срећом, чине да миграције из села у градове годинама бујају. То је за собом оставило чак 42.000 старачких домаћинстава у Србији, која чине по један старац или бака. Процењује се и да око 100.000 ветерана самује по беспућима, практично без додира са цивилизацијом.
Новости
