Поскупљења која нам је скројио ММФ, струја поскупљује 15%, гас 5% а остало ће да деру одокативно

ЛИСТА намета који ће наредне године окрњити кућни буџет могла би да се прошири и на додатне акцизе за струју и сокове, али и повећану цену природног гаса. Ипак, новац од поскупљења вероватно неће отићи у обнову постројења у јавним предузећима већ би, под притиском ММФ, бенефит од „подгрејаних“ енергената и сокова могао директно да се слије – у републичку касу.

Уместо планираног поскупљења електричне енергије на крају грејне сезоне, држава би од 1. априла могла да уведе дажбину која заобилази ЕПС и за десет до 15 одсто више директно „греје“ државни буџет. Према могућем сценарију, који се припрема у Влади Србије, безалкохолна пића коштала би за динар или два више и то већ од Нове године.

Слично је и са ценом гаса, јер се од почетка наредне године не мења основица већ додатни трошкови за транспорт, који плави енергент „дижу“ за око два динара, односно четири до пет одсто.

Опипавање јавности на вест о поскупљењу струје и сокова, економски аналитичар Саша Ђоговић објаснио је као један од начина да се предупреди евентуалано кашњење у најављеној реформи државних предузећа и оних у реструктурирању:

– Вероватно је ММФ тражио да се, због евентуалног одступања од планова, нађе сигуран и предвидљив начин додатног пуњења буџета. Очекујем да дође до смањења потражње сокова и без увођење акциза, јер су смањене плате у јавном сектору и пензије. Са струјом ће, пак, бити већи проблем јер она мора да се троши. Доћи ће до кашњења у плаћању, поготово оних са малим примањима. Држава ту мора да помогне.

Нове акцизе за струју за грађане практично значе поскупљење електричне енергије, али енергетичари се питају где ће вишак новца завршити.

– Да ли треба увести акцизе за киловате зависи од тога где ће тај новац да оде – каже Александар Гајић, нови члан Надзорног одбора ЕПС и професор Машинског факулета у Београду. – Уколико се тај вишак средстава уложи у еколошку заштиту, на пример, онда је потпуно оправдан и ја га подржавам. Ако, пак, служи само да се попуни рупа у републичком буџету, онда би требало додатно размислити. Ипак, у новом НО ЕПС ћу се залагати за економске цене струје, али да би погони у предузећу могли да се обнове и систем постави на здраве ноге.

И челници два највећа енергетска предузећа потврђују да су ово поскупљења „игре великих играча“. Из ЕПС су рекли да званично нису били обавештени о могућности увођења акциза на струју јер је ово питање у надлежности Владе. Директор Александар Обрадовић је прецизирао да ће уштеде у ЕПС пратити ММФ.

– У свом плану и програму подршке Србији, ММФ је ЕПС ставио као фирму преко које ће се гледати како реформа јавног сектора напредује – рекао је Обрадовић.

Корекцију цена слично правда и директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић, који је рекао да ће ММФ у аранжману овога пута надгледати и предузећа.

– Од Владе сам добио налог да од 1. јануара сви морају да плаћају гас – рекао је Бајатовић. – Уколико се жели да „Србијагас“ буде конкурентан на тржишту и да се смањи притисак на буџет, транспорт гаса мора да буде скупљи за два динара и мрежарина мора бити подигнута на реалну цену.

Те три мере ће, како је навео, донети недостајућих око 100 милиона долара годишње буџету Србије.

ПАД СТАНДАРДА

ПОСКУПЉЕЊА ће, сматра економиста Данило Шуковић, бити нови удар на животни стандард и значиће даљу експанзију сиромаштва у коју запада све већи део и средње класе.

– На инфлацију ће ове мере сигурно деловати у смислу њеног повећања, али смо сада у својеврсној дефлацији, која је погубна за економски опоравак – каже Шуковић. – Кључна поента ових мера, ако буду уведене, биће даљи пад тражње што ће бити дестимулативно за евентуални економски раст.

 

М. Л. Јанковић – Д. Маринковић, Новости