Свет

После Украјине и Јерменија одустала од ЕУ интеграција

Гужва на улицама Кијева и других украјинских градова као одговор на одлуку власти да на самиту земаља „Источног партнерства”, одржаном крајем новембра у Вилњусу, не потпише Споразум о придруживању са ЕУ, бацила је у засенак сличну одлуку Јерменије.

У Јеревану су, као и у Кијеву, израчунали да им је сарадња са Царинском унијом Русије, Белорусије и Казахстана много уноснија од обећања која су стизала из Европе.

Било је понеких излива негодовања, али је одлука актуелне власти примљена са одобравањем.

Зашто се Јерменија одриче благодети сарадње са ЕУ?

Пре скупа у Вилњусу руски председник Владимир Путин сусрео са украјинским и јерменским колегама – Виктором Јануковичем и Сержом Саргсјаном. Обојица су га разумели, можда свако на свој начин, али док је Путинова посета Јеревану прошла глатко, одлазак Јануковича у Москву многи су на Западу протумачили као чин поклоњења, што је у многоме утицало на жестину негодовања украјинских грађана на одустајање Кијева од споразума са ЕУ.

Свакако треба имати у виду да оно чему се Европљани могу надати, уколико би под своје окриље привукли Украјину, није исто што би могло да се очекује од Јерменије. Та рачуница би се у геостратешком распореду могла показати и као погрешна.

Јерменија је на много деликатнијем географском положају од европске Украјине. На граници са Турском и Ираном, двема моћним регионалним силама. То је и разлог да на њеном тлу и даље функционише највећа руска војна база ван граница матичне државе.

Како је пренео амерички „Радио свобода”, намењен источном слушатељству, суштина проблема је у томе што по распаду СССР-а, 1991. године, његовим бившим чланицама практично није понуђена никаква алтернатива. Све се свело на неселективно преузимање вредносних параметара по којима се одвија живот на западу.

Уследили су и грађански ратови у бившим совјетским републикама у којима су западне обавештајне службе имале и те како значајну улогу.

У Јерменији тренутно функционише око 1.000 заједничких руско-јерменских предузећа која обезбеђују посао и зараде великом броју Јермена. Уласком у Царинску унију, перспектива те сарадње добија додатно на значају, док би Споразумом о придруживању ЕУ та сарадња била доведена у питање.

Ни Царинска унији ни ЕУ нису спремни да прихвате истовремену сарадњу било које државе са обе групације.

Јерменија не жели да буде на периферији Европе, она жели да пуним капацитетом учествује у привредном, културном и сваком другом напретку старог континента. Како су срачунали у Јеревану, прилика за то више им се пружа кроз Царинску унију него кроз Споразум о придруживању.

Европа се нашла пред чињеницом да је за прихватање нових чланова потребно и те како много пара које у Бриселу немају. Зато и покушавају да ствар реше тако што ће новопримљене упутити на светско банкарско тржиште где би требало да узму кредите неопходне за прилагођавање европским стандардима у сфери права, политике, економије.

Кредити ММФ-а или Светске банке за земље које не послују претерано успешно могу да се покажу као Дамоклов мач. Судбина појединих старих чланица ЕУ, попут Грчке, Португалије, Шпаније, па и Италије, сасвим су јасна опомена.

У Европи су ипак били убеђени да су јерменско политичко устројство као и животни стандард довољно јак адут да поједине бивше совјетске државе извуку испод утицаја Москве. Међутим, финансијска криза која је захватила Европу дошла је у најнезгоднијем могућем тренутку и у великој мери „охладила” многе главе на истоку.

Драматична промена која је понуђена „источњацима”, начин живота и нове обавезе које она носи са собом, представљају и психолошку промену на коју је мало ко спреман. Поготово у ситуацији када је све на „дугом штапу” и са собом носи велики степен неизвесности.

То је и разлог да многи експерти из земаља „Источног партнерства” предлажу ЕУ другачији приступ: прво смањити геостратешки утицај Москве на континенту, па и у земљама кандидатима, а тек потом се усмерити на захтеве о заштити људских права, измену правосудних система, слободне изборе, борбу за слободу јавне речи, политичких осуђеника и слично.

Лопта остаје у дворишту ЕУ. Тражи се промена тактике.

 
Слободан Самарџија
Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!