Последњи круг Вучићевог лудила: држава пати од беспарице, диктатор од несанице

Да ли Србија може да поднесе још неколико месеци другог Вучићевог мандата? Ко ће сада спашавати државу коју је умно поремећени премијер довео у стање потпуне парализе? И шта ће на крају његовог криминалног слалома остати од ње? Извесно је само да се овај диктатор, коме би боље пристајала лудачка кошуља од робијашких ланаца, увек може позвати на своју “пословну неспособност”, пред сваким судом на свету. То сваки вештак-психијатар са лакоћом може да докаже…Али, ко ће доказати невиност оних сила које су га довеле на власт?

Након сваког говора севернокорејског диктатора Ким Џон Уна, присутни морају дуго да му аплаудирају, а ко први престане са аплаузом, бива изведен пред стрељачки строј и ликвидиран. Због тога што нико не престаје са аплаузима, уведен је обичај да се у салама где Ким Џонг Ун држи говор, гасе светла после вишеминутних овација, како би се његови поданици коначно разишли. Зато што је први престао да му аплаудира, Ким је наредио стрељање свога тетка, а убијен је и начелник генералштаба који је задремао након вишесатног говора “Вољеног Вође”.

У новом сазиву српског парламента, следбеници Александра Вучића, уместо да дискутују о кандидату за председника Народне скупштине, почињали су свако своје излагање бесрамним похвалама своме Вођи. Свако излагање и свака реплика посланика Српске напредне странке сводила се на бескрајне изливе лојалности Александру Вучићу, сулудом егоманијаку који је довео Србију у најцрње економско и политичко стање у коме је ова држава у новијој историји била.

Више је него јасно свакоме да је Вучић тежак душевни болесник, али је његово лудило постало и заразно, па је ова пандемија захватила не само чланове његове странке, него и његове коалиционе партнере. И једни и други се утркују ко ће боље да га имитира, ко ће пре да зграби лопату и засуче рукаве, да наводно постави камен темељац за фабрике које никад неће бити изграђене или на трасе пута које не воде никуда. У ситуацији која је потпуно измакла контроли (јер је Вучићево лудило на врхунцу), први су се снашли криминални кругови и они који имају привредне империје и велики новац, играјући на две карте: док је још на власти, формално га подржавају, кад буде сасвим близу паду (а све је ближе), биће његови најљући непријатељи и напашће га из свих оружја, а понудиће и финансирање његових противника. Неки су у ту сврху већ спремили буџет.

Током досадашње четири године владавине, Вучић је заштитио све оне који су петнаест година систематски пљачкали Србију, а неки од њих постали су му и саветници и најближи сарадници. Заштитом “демократске пљачке”, и он и његова странка наставили су са криминалним черупањем државних ресурса а кренули су и у сурову отимачину од најсиромашнијих слојева становништва, којима је данас ускраћено све, почевши од социјалне и здравствене заштите до основних људских права и слобода.

Последњих месец дана, очигледно је да Међународни монетарни фонд и Светска банка, као два кључна повериоца ове државе, озбиљно раде на убрзаној дискредитацији Вучићеве владе. То се посебно видело на задњем састанку са ММФ-ом првих дана јуна месеца ове године, кад је уследио “хладан туш”, јер је Вучићу изричито наређено да наредних две године не сме ни да помисли на повећање плата и пензија. Све његове лудачке прогнозе о порасту БДП-а, пале су тог дана у воду.(препоручујемо текст Бранка Драгаша, из овог броја, који раскринкава ”економско чудо” од српске привреде и економије).

И док међународна банкарска хоботница дави његов режим, озбиљно поремећени Вучић, ухваћен у сопствену замку, кренуо је да оптужује америчког амбасадора у Србији, Кајла Скота и шефа Делегације Европске уније у Србији, Мајкла Девенпорта, да “кују заверу” против њега. Наиме, Вучићев дневни билтен “Информер”, који верно преноси све његове ноћне море, објавио је у броју од 9. јуна (четвртак) “алармантну вест” под насловом “Убијање Вучића” у којој пише да “ЕУ и Америка организују и плаћају екстремисте да праве хаос у Србији”. Вођин верни медијски пас, Драган Ј. Вучићевић, уредник поменутог билтена, потрудио се да буде детаљнији па је на насловној страни истакнуо да “…амбасадори ЕУ и САД радикализују протесте ‘Не дамо Београд’ “, те да Запад финансира анархисте, марксисте, синдикалце, антиглобалисте, и да им је свима заједнички циљ да изведу раднике, сиромашне и студенте, да блокирају улице и изазову сукобе са полицијом и присталицама СНС!

Али, уместо да се суочи са суровом истином и направи отклон од патолошких лажи које је изговорио, он ових дана припрема сценарио за још једну перверзију: мада је лажирао последње парламентарне изборе, одлучан је у намери да за његове преваре пред анкетним одбором Скупштине Србије, одговарају представници опозиције!

Вучић већ пуних четири године, сваког дана (и викендом), преко свих својих медија (“Информер”, “Пинк”, РТС, “Политика”, “Вечерње Новости”…) прави сценарио за сопствену ликвидацију. Црногорским жаргоном речено, “ђе год је био, свуђе је погинуо”! Прошле године, 8. новембра, све насловне стране режимских новина објавиле су изјаву одвратног Вођиног полтрона, Александра Вулина, да је “…Рушење Александра Вучића у току”.

Осим што је “рушио” сам себе, Вучић је своје медијске псе хушкао да нападају и бившег америчког амбасадора Мајкла Кирбија и шефа Делегације ЕУ, Мајкла Девенпорта, оптужујући их да га “руше”. Са друге стране, Вучић је Кирбија описивао као “веома доброг човека” са којим има одличну сарадњу. Што се “сарадње” тиче, био је потпуно у праву, јер су Кирби и Вучић заједно “олакшали” Србију за десетине милиона евра преко америчких фантомских компанија (и њихових криминалних газда), које су и њему и Кирбију оставиле подебеле своте долара у знак захвалности за брзу и успешну пљачку српских ресурса. Ипак, и поред добре “пословне сарадње”, ни Кирби није остао дужан Вучићу, па је у Новом Саду, упитао градоначелника Милоша Вучевића, “како је могуће да подржава таквог лудака”. Коначно, Кирби је Вучића водио у Америку и показивао га тамо као “мечку Божану”. Истина, те његове “посете” свеле су се на чекање испред клозета у Белој кући, на споредне улазе, кроз баште и кухиње, на задње пролазе и паркинге одређене за новинаре. Тамо су га портири, обезбеђења, кувари и баштовани, чистачице и шофери, са чуђењем гледали, па је чак и “Вашингтон пост” објавио фотографију на којој Вучић чека да из WЦ-а изађе остарели републикански сенатор Џон Мек Кејн, који га је “туристички” прошетао ходницима у приземљу зграде.

Данас је ситуација прилично друкчија него тада, јер комплетан дипломатски кор у Београду избегава било какав контакт са Вучићем, а он ће потом, под озбиљним притиском Скота и Девенпорта, пристати да прода све што се у Србији продати још може, почевши од највећих компанија попут “Телекома” и ЕПС-а, па до последњег педља обрадиве земље. И све то по најнижим ценама, које буде одредили ММФ и Светска банка.

Дискредитација нове Вучићеве владе, симболично је почела истог дана кад је и започео консултације са потенцијалним члановима његовог кабинета. Наиме, истог дана му је из Вашингтона стигао и поновљени захтев да се огради од писања појединих медија који тврде да га “Америка угрожава”. Неколико дана касније, током састанка радне групе Европског савета задужене за питања проширења, представници Немачке су поново захтевали да се преговарачка поглавља могу отварати само уколико Србија призна Косово као државу. То не важи за већ отворена поглавља 35 (управо односи са Косовом), 32 (финансијска контрола) као ни 23 и 24 (правосуђе, слобода, безбедност, људска права) која и неће тако скоро бити отворена.

Комесари Европске уније последњих две недеље подигли су на ногу комплетан “реметилачки оркестар”, па тако Румунија од Србије тражи “веће поштовање мањинских права”, Финска захтева независност правосуђа, примерено трајања процеса, побољшање образовања судија и тужилаца, спровођење акционог плана за борбу против корупције и побољшања закона о заштити података…Мађарска и Бугарска траже гаранције, да ли ће се Србија држати задатих рокова за испуњавање акционог плана…

Све ово указује да је дављење Вучићевог режима у току, али то овде треба схватити као “појас за спасавање” грађана Србије, јер је лудак који је спреман да побије пола државе, постао опасан и за његове газде. Неко ипак мора да ради, враћа кредите и гарантује какву-такву стабилност државе. А, са Вучићем нема ни стабилности Србије нити стабилности региона.

Више од хиљаду дана Вучићевог претходног мандата, његових медијских “забава” било је у изобиљу. У међувремену, дешавао се најстрашнији погром последњих остатака српског привредног потенцијала, нестанак сеоског становништва, отимачина пољопривредног земљишта, прогон најталентованијих и најшколованијих кадрова које Србија има, убијање образовног система, криминализација здравства, бекство најбољих лекара у иностранство…

Више од 35 хиљада најспособнијих радника, занатлија, врхунских стручњака, научника, породичних људи са децом, у најбољим годинама живота, годишње напусти Србију. За четири године Вучићевог лудила, отишло их је знатно више него мрачних деведесетих!

Услед очигледног терора које спроводи режим једног човека, Србија је данас загазила у беду какву никада раније није, учестале су појаве самоубистава, породичног насиља и серије неистражених ликвидација међу криминалним клановима (којих има, према незваничним подацима широм Србије око 60, добро организованих и распоређених, како територијално, тако и по “делатностима”). Највећи део њих је одан локалним и регионалним “пашама” Српске напредне странке, а преко њих и Вучићу. Лојалност је обострана. Део тог криминалног миљеа ставио се директно у службу физичке заштите његовог режима, али само дотле док се “ратна срећа” не промени.

Вучић свакодневно терорише јавност опасним преварама, па је тако у јануару ове године, поводом “наоружавања Хрватске”, преко телевизије “Пинк” објавио вест да ће и Србија потрошити милијарде на оружје које би требало да добије од Русије (мада је ставио свој потпис на НАТО стандарде Војске Србије, што подразумева да је окренуо леђа Русији)! Али, медијски циркус је већ почео, па тако у координираној пропагандној акцији, Вучићеве “Вечерње новости” јављају да ускоро почиње производња српских хаубица, да “од Путина купујемо Ураган и Торнадо”, да ти “системи имају реактивне ракете који уништавају непријатељску живу силу на километар пречника од места пада пројектила” и слично томе…Да би било убедљивије, телевизија “Пинк” је све то и приказала, али монтажом у фото-шопу и невештом обрадом фотографија….

Убрзо је из Москве стигао и један ироничан коментар, да “Вучић у имагинарни рат иде са имагинарним оружјем”!

И док је Вучић махао непостојећим наоружањем у рату кога неће бити, из Кремља су захтевали да се и он и његова влада одреде у погледу даљег односа Србије према Русији, како у политичком и економском, тако и у војно-одбрамбеном погледу. Тим поводом је угледни руски политиколог Никита Бондарјов (иначе, начелник групе за балканске земље руског Института за стратешка истраживања, РИСИ) непосредно након завршених избора у Србији, у свом ауторском тексту у Известији био задовољан уласком проруске опозиције у српски парламент па је рекао: “…Имамо промене које могу ићи на руку Москви у случају неочекиваних антируских појава”.

О Вучићу је отворено рекао да он предлаже програм који Србе води у немогућу ситуацију, “да седе на две столице”. Бондарјов прецизно описује Вучићево лудило, пројектовано кроз политику његове странке па каже: “… Они (СНС) изјављују да неће ући у НАТО, али су при том потписали споразум о логистичкој подршци, којим је НАТО добио све што може од Србије. Вучић обећава да неће признати Косово, али је фактички дао на Косову све што је могао и српско становништво потпуно зависти од власти у Приштини. Вучић и СНС много раде за улазак Србије у ЕУ, али се паралелно труде да очувају и добре односе са Русијом…”.

Веома слично Бондарјову, Вучићеву лудачку политику оцењује и лондонски “Економист”, само из другог угла, где се каже да је целокупно српско кредитно задужење на Западу, а да би “српски премијер радо пристао и на руску финансијску помоћ, само кад не би морао да Русији полаже рачуне где ће их потрошити”.

Други мандат лудог Александра није још ни почео, а на њега се већ, као бумеранг, сручило све оно што је својом криминалном политиком посејао. Од њега данас не беже амбасадори и цео дипломатски кор у Београду, него беже и његови “арапски пријатељи”, којима је, сад је јасно, послужио само за једнократну употребу, у сврху прања одређене количине петро-долара, конвертованих у лажне инвестиције и нешто војне опреме и наоружања за потребе исламског фашизма. Последњи који се овде појавио, Мухамед Ал Абар, упро је прстом у тачку уговора која каже да са лица земље треба збрисати насеље Савамала. И би тако. Вучић који пати од хроничне несанице, обожава ноћне акције, посебно кад има видео-линком директан пренос, као што је и било у овом случају. За последице му нису криви ни Девенпорт ни Скот, а још мање британски амбасадор који је потпуно заћутао. Свакако, нико од њих није невин у случају девастације економских и политичких прилика у Србији, али, реалност говори да је Вучић од стране Запада био прихваћен као “самостални предузетник”, а Србија као његово предузеће. Није се боље ни Русија понела кад је уопште прихватила да са њим разговара у вези извоза “Фијата” или у вези кредита за српске железнице (за које је у Москви унапред било познато да их Вучић неће искористити, већ да ће пре послушати Светску банку и ММФ који су предложили поделу и растурање овог јавног предузећа!).

Руски политиколог Бондарјев износи и једну своју слутњу, па констатује: “…Ако се Вучић одрекне Косова или окрене леђа Русији, биће протеста, људи ће изаћи на улице. Узимајући у обзир да су у парламент ушле отворено опозиционе партије, тај протест ће бити подржан и ван парламента, што значи да ће бити много компликованије игнорисати га…”

Да ли је Србија више уопште способна за такво нешто? Ко ће сада спашавати државу коју је један лудак довео у стање потпуне парализе? И шта ће на крају његовог криминалног слалома остати од ње? Извесно је само да се диктатор коме би боље пристајала лудачка кошуља од робијашких ланаца, увек може позвати на своју “пословну неспособност”, пред сваким судом на свету. То сваки вештак-психијатар са лакоћом може да докаже…

Дакле, о њему се све зна, али шта ће бити с нама?

Глоса

Економски и политички аналитичари на Западу и у Русији, слажу се у у томе да ће после Александра Вучића Србија сазнати шокантне истине о његовим лажним уговорима, лажним инвестицијама и другом криминалном предузетништву, као и о посредном финансирању исламског тероризма, продајом војне опреме и наоружања појединим арапским земљама. Али, како ће се онда судити душевном болеснику и појединим његовим најближим сарадницима за које се такође лако може утврдити да су захваћени вирусом Вођиног лудила?

А 1. Вучић у “Чедином оделу”

Британски Дејли мејл се на Вучићево лудило осврнуо чак и поводом случаја шминкерке из Београда, Јелена Маћић, која је друштвеној мрежи на Твитер написала: “Тог скота треба убити”. Претпоставивши да је мислила на премијера Србије Александра Вучића, на врата јој је закуцала полиција а онда је уследило вишемесечно застрашивање и шиканирање. Први у нападу на њу били су Вођине медијске “перјанице”, Жељко Митровић и Драган Ј. Вучићевић који су је представили као “лудачу” и “алкохоличарку” јер је за Вучића констатовала да је “радикал који је преузео програм ЛДП и Чедомира Јовановића”…

Никола Влаховић, Таблоид