Поуке и поруке локалних избора у Мионици и Лучанима: Србија крупним корацима гази у фашизам!

Резултати јучерашњих ванредних локалних избора у Мионици, које су напредњаци „плебисцитарно“ добили са освојених 25 од укупно 39 мандата општинског парламента, нису неочекивани. На таласу популарности Александра Вучића, премијера Србије и председника СНС, ти избори прошли су мање-више слично ванредним изборима у другим срединама, који су уследили после победе напредњака на ванредним парламентарним изборима у Србији.

Није изненађење ни зорна озбиљност СНС-а у начину вођења кампање са све екипама за „ручни рад“ у кампањи од врата до врата (у сеоским срединама, читај од куће до куће). Ипак, дебело је пређена мера доброг укуса и елементарног политичког фер-плеја, чији су цех платили локални демократски првак Милан Гавриловић Ћићован и тројица активиста СПС-а, који су били „препеглани“ у Наномиру, односно „код сата“ у сред Мионице!

Ти „активисти“ су данима шетали по Мионици и околним селима, у аутима која немају ваљевске таблице, многи су већ тада само јад слутили. Једино је полиција процењивала, ако је процену уопште и радила, како ту ништа спорно бити не може. Уосталом, јучерашња појашњења, идентична онима из Општинске изборне комисије (ОИК), како инцидената, ако их је и било, није било на бирачким местима, вероватно ће бити згодна одступница и за ваљевско-мионички тужилачки кор да се „покрију по ушима“ и ништа не предузму по службеној дужности на шта их законски прописи обавезују.

Слично се држи и министар полиције, који, изједначавајући жртве и насилнике, па међу „урађене“ из ДС и СПС удева и активисту СНС за кога нико други не зна осим њега и оних „из базе“, који су му, могуће, тај податак дотурили. Важно је да, тобож, нико неће бити поштеђен без обзира на евентуалну партијску припадност. Као да пре Мионице сличне сцене нису виђене и у Врбасу, или Оџацима, рецимо, и – ником ништа.

Где су локални „лидери“

Ништа мање занимљиво није било ни то како су се у читавој причи јуче владали локални „лидери“, како сами себе називају. Шта, рецимо, тера младог човека Бобана Јанковића (СНС), будућег председника Мионичке општине, да сву своју збуњеност, па и изненађеност, догађањима у Наномиру, где је пребијен Милан Гавриловић, човек из пријатељске му куће, са којим је у добрим односима, врло брзо замени тврдњом како је Ћићован у том селу куповао гласове. Те да је реч о насилнику, који је, као заменик председника Општине, у свом кабинету својевремено ударио одборничког кандидата Нове Србије из Ракара, а потом имао сукоб и са самим Велимиром Илићем…

Вреди ли председничка фотеља блама и срама, ако га има, а морало би га бити, за то што је Мионица по јучерашњим изборима била „медијска бомба“ у Србији, а и шире?! Мионица, коју ће он водити у наредне четири године.

Ту тезу о куповини гласова познатог насилника даље надграђује напредњачки посланик Владимир Ђукановић, који, после „наступа“ у републичком парламенту, стиже у Мионицу, где преузима команду од Дарка Глишића, који је заменик председника Извршног одбора Главног одбора СНС. Дарко се задовољава тиме да новинаре не прими у страначке просторије или да их доцније из њих избаци како не би присуствовали телефонском обраћању Александра Вучића симпатизерима у већ започетом слављу после „плебисцитарне“ победе.

Лепо је то што су демократски прваци Борко Стефановић, Балша Божовић и Кена Милојичић дошли у Мионицу е да Ћићовану веле „Срећне ти ране, јуначе!“ или отишли до Драгољуба Вишића, који у свом Ђурђевцу није смео да преспава ноћ уочи избора због посета „активиста“ у колима са немачким регистарским ознакама. Али, де су били пре тога, шта им челници ваљевског ДС-а раде ако два пута током кампање од јавности готово сакрију доласке председника странке Бојана Пајтића у Мионицу? Може бити да ће, како поручује Божовић, доћи крај и власти напредњака (уосталом, ничија није до зоре горела) ал’ је тешко поверовати у то да ће ДС бити тај који ће окупити оне што ће Вучића срушити.

Слично су се држали, по директивама из Београда, и челници СПС-а, Ђорђе Милиђевић и Драган Јеремић. Милићевић је у изјави за медије, коју је дао тек по доласку екипе РТС-а (све да би се чуло даље и шре) говорио о резултатима, али не и о пребијању СПС-а активиста и између редова поручивао напредњацима, „само туците, не љутимо се зарад добре коалиције“. Председник Окружног одбора социјалиста Драган Јеремић не изађе пред новинаре, нити се огласи о изборима у Мионици. Или је сам тако одлучио или су му они у Београду тако сугерисали, љути јер су у јавност отишле фотографије „урађених“ младих социјалиста.
Ствари постају јасније синоћ, на крају јучерашње изборне приче, а после питања Колубарских.рс – да ли ће СНС, с обзиром на број освојених мандата, сам бити у мионичкој власти или ће коалирати са СПС-ЈС. Зарад опстанка у Влади Србије, чија је могућа реконсрукција најављена (’беш три младе главе јуноша, који су дошли у Мионицу да помогну), важно је преживети „на сиси“.
Неизбежно је, наравно, питање – да ли је криза власти у Мионици, која је довела до ванредних избора, изазвана због ДС или СПС? Наравно да су камен спотицања били социјалисти, које више ни НС, ни тада маргинални СНС нису могли да виде очима! Па, како ће онда опет заједно напредњаци, новосрбијанци и социјалисти? Лепо, кад се „тате“ договоре све ће моћи зарад народа!
А весели народ, који се јуче по Мионици и околним селима вукао као да је ратно стање у питању, без жеље да и са ким разговара, са новинарским екипама поготово, сви третирају држећи се познате максиме чувеног „Баје“ Пашића: „Народ је стока!“. Или, како рече песник „Сељаче, гољо, тегли и вуци и у јарму скапај…“

После свега виђеног, тешко да је ово пут Србије у неизбежним реформама, које нико до сада није смео да спроведе. Још је теже поверовати у то да је ово пут Србије у Европску унију (ЕУ). Биће да Србија неумитно клизи не само у 1990-те, где је већ добрано стигла, него у још горе јаде, чемер и безизлаз.

 

Колубарске