Већина врста поврћа, у односу на исти период прошле године, скупљa је од 20 до 30 одсто док су цене неких пољопривредних производа и удвостручене, показује истраживање „Потрошача”.
Међу рекордерима су кромпир који је пре тачно годину дана коштао 35 динара, а сада га на Кванташкој пијаци у Београду продају за 60 динара по килограму, као и краставац који је тада био 110, а сада кошта 160 динара. Вероватно је највеће изненађење празилук који је прошле године могао да се пазари за 55 динара док му је тренутна цена чак 160 динара. Интересантно је да су цене младог поврћа које је у ово доба године најтраженије (лук, зелена салата, ротквице) готово једнаке као почетком пролећа 2018. На ове велепродајне цене треба додати још најмање 20 до 30 одсто, колико је поврће скупље на пијацама и у радњама.
Информације с највеће градске тржнице потврђују и подаци Републичког завода за статистику, који дају ширу слику о кретањима потрошачких цена. Према последњој статистици, за фебруар, поврће у Србији било је 33,7 одсто скупље него у истом периоду 2018. У исто време воће је појефтинило 12 процената.
Шта је тачно узрок оволиког раста цена на пијацама, који изненађује и истраживаче? Стручњаци истичу да цена семена у самој производњи никако није могла да утиче на повећање цена поврћа. Гледајући на количину семена у промета, може се закључити да се домаћа производња смањује и то може бити део разлога за раст цена. Такође, саговорници „Политике” кажу да је и све теже наћи произвођаче који су спремни да уђу у семенску производњу. Утицај на раст цена поврћа сигурно има и проблем с недостатком радне снаге. Значајни број пољопривредника има проблеме да нађе раднике посебно у Војводини, мада је слично и у централној Србији. Иако је све ово на крају могло довести до поскупљења поврћа, већина наших саговорника прст упире и у увознички лоби који диктира високе цене, али и то што су значајне количине пољопривредних производа извезене док је потражња остала на истом нивоу.
Аутор: И. Албуновић – Ј. Антељ, Политика.рс
