fbpx
Насловна / Србија / Друштво / Прање новца – без великих случајева и резултата (видео)

Прање новца – без великих случајева и резултата (видео)

Kако је изгледала борба против прања новца и сродних кривичних дела у последњих 10 година и шта то говори о способности државе да сузбије корупцију и организовани криминал

Мање од петине случајева прања новца у Србији добило је свој епилог на суду, а и они који су осуђени добијали су симболичне пресуде у виду затворских казни краћих од годину дана или новчаних казни од 10.000 динара, закључак је велике БИРН-ове анализе о „борби” Србије против прања новца у протеклих десет година.

Медијски пропраћена масовна хапшења често су се завршавала споразумима, а уколико би и било судских поступака они су трајали три године у просеку и без велике медијске пажње.

Оно што се понекад у јавности представљало као највећи проблем са којим се сусреће држава Србија не изгледа тако када се погледа какав је судски епилог и када се анализира ко су људи који су били оптужени да су учествовали у прању новца.

Највећа затворска казна је три године, а најмања три месеца, док је највећа новчана казна пет милиона динара, а најмања 10 хиљада динара, показала је анализа БИРН-а.

Мирослава Миленовић финансијска форензичарка из Београда каже за БИРН да је проблем прања новца повезан са свим делима из области корупције и организованог криминала. Она каже да је прање новца последица деловања организованих криминалних група, јер је потребно да се новац од продаје наркотика, трговине људима или оружјем уведе у легалне токове и да су све такве активности увек повезане са онима који су на власти.

„Чињеница да овде нема пресуда према вископозиционираним званичницима показује да се правосуђе бори само против оних који су „прали“ ситан новац. То нам говори да оно што видимо да се дешава у реалности и због чега је Србија лоше оцењена у борби против корупције не налази своје исходиште на суду“, каже за БИРН Мирослава Миленовић и додаје да „по пресудама бисте мислили да корупција постоји на неким најнебитнијим нивоима, 10,20 евра, узимање мита, саобраћајног полицајца, лекара, а да заправо све нешто више функционише као нека нормална држава“.

Да се на овом пољу не чини довољно приметили су и у Међународном телу за борбу против прања новца и финансирање тероризма (ФАТФ) које је Србију ставило на своју „сиву листу” фебруара 2018. година заједно са Етиопијом, Ираком, Шри Ланком, Сиријом, Тринидадом и Тобагом, Тунисом, Вануату и Јеменом. Србија је била једина европска земља на овој листи.

У јуну 2019. године ФАТФ је одлучио да Србија није више земља са високим ризиком од прања новца.

БИРН је податке добио на основу Захтева за приступ информацијама од јавног значаја од свих Виших јавних тужилаштава и Виших судова на територији Републике Србије за период од 1. јануара 2008. до 31. децембра 2017. године.

Анализирали смо колико је поднето пријава за кривично дело прање новца у протеклој деценији, колико их је одбачено, колико окончано на суду, као и каква је казнена политика за оне који „перу“ новац.

У овом периоду за кривично дело прање новца поднето је 567 кривичних пријава, од тога највећи број у Београду – 501. Тужилаштво је одбацило 62 пријаве.

Свега 15 одсто је свој епилог добило на суду – донето је 77 пресуда за 102 оптужених. Апелациони судови су у већини случајева потврђивали првостепене пресуде.

Највећи број случајева – скоро половина – окончани су тако што су окривљени склопили споразуме о признању кривице. Од 45 особа које су склопиле споразум, чак 33 односи се на једну организовану криминалну групу која је ухапшена 2010. године.

Поред тих 45 окривљених који су склопили споразуме, још 28 осуђено је за прање новца. За готово једнак број донете су ослобађајуће пресуде – за 29 особа.

У половини случајева уз кривично дело прања новца јављало се још једно кривично дело – злоупотреба положаја одговорног лица. У посебним одељењима за сузбијање корупције готово да нема предмета за прање новца, али је једно од најчешћих кривичних дела управо злоупотреба положаја одговорног лица.

Окривљених којима се судило само за кривично дело прање новца било је 24.

Од марта 2018. године у Србији функционише посебан систем у оквиру Јавног тужилаштва специјализован за процесуирање свих облика финансијског криминала о чему је БИРН опширно писао овде.

Последњи подаци Министарства правде о резултатима рада посебних одељења за борбу против корупције показују да је у периоду од 1. марта 2018. до 1. марта 2019. године донето 448 осуђујућих пресуда, које се односе на 523 окривљених.

Од тога, за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица има 100 оптужених, од чега је половина осуђена (53), док је за прање новца од 30 оптужених осуђена трећина (10).

Средњи ризик

У међувремену, Србија је своју способност да се одбрани од прања новца оценила као средњу.

То је установљено Националном проценом ризика од прања новца и финансирања тероризма, коју је Влада Републике Србије усвојила у мају 2018. године. Тиме је Србија испунила једну од препорука ФАТФ-а.

„То је питање кад се земља налази на месту где се налази и када имате мноштво афера које нису добиле свој крањи епилог, а у својој суштини садрже прање пара – 24 стана Синише Малог, министра војног Вулина и тетку и његов стан који је класично прање новца,“ објашњава за БИРН Мирослава Миленовић.

Шта мисли Европа

„Србија треба да постигне убедљиве резултате, посебно у борби против високе корупције и организованог криминала, укључујући прање новца“ наводи се у извештају Европске комисије за Србију 2019. године.

Kада је реч о организованом криминалу, Србија није напредовала у испуњавању препорука од претходне године, те су оне и даље на снази. Међу препорукама је и процесуирање за прање новца, за шта су потребне проактивне истраге.

Донето је 149 наредби о истрази, од чега се 44 завршило оптужницама.

Ипак, пресуда за прање новца и даље је мало, сматра Европска комисија. Током 2018. донето је свега шест осуђујућих пресуда. Све те пресуде односе се само на прање новца, без пресуда за предикатно кривично дело.

Институције Србије треба да анализирају због чега је број осуђујућих пресуда за прање новца мали – закључак је Европске комисије.

Овај текст је настао у оквиру пројекта који финансира фондација Натионал Ендоwмент фор Демоцрацy (НЕД). Ставови изречени у тексту представљају ставове аутора и не осликавају ставове донатора.

Ана Ћурић
Извор: БИРН

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Предраг Поповић: Запалиће села и градове, да сачува власт

4.5 (17) Спрема се „нови Марсеј“. Kао што су убили краља Александра Kарађорђевића, фашисти сад …

Где је извештај о исправности приватизације Галеника, запослени узнемирени

5 (1) Иако је рок за контролу исправности приватизације и поштовања купопродајног уговора за Галенику …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *