Праве нас дебилима и идиотима и онда не можеш да ћутиш – Срамота ме је, бре, на ваш рачун, јер ви срама немате!

Колико год да се човек суздржава и не увлачи политику у целу ову несрећу, не иде. Праве нас дебилима и идиотима и онда не можеш да ћутиш. Јер Велики Вођа и његове газде то увелико раде, организују конференције за штампу где виси застава ЕУ и где се говори о некаквим имагинарним милионима евра, о некаквој помоћи која ће доћи ко зна кад, о помоћи која неће покрити ни десетину штете, док је јасно да ћемо највише ми да грбачимо да би се стање средило и да ћемо да узимамо кредите од њих како би нас још више увлачили у ропство.

И где је онда посебна конференција за оне Русе који од првог сата помажу и гину и дотераше стотине тона хране и лекова?! Где је конференција за њих, придавање значаја њима, да се каже ко их је послао, да кажу колико милиона вреди њихова помоћ која се допрема сада кад је најпотребније, уместо што се даје простор овима који нам због бомбардовања дугују милијарде долара, који су у почетку само пратили како се даве људи, а сад их неко представља као спасиоце…

Помену они Русе, упуте им и захвалност, али од јуче почиње да се форсира нека помоћ из ЕУ која треба да стигне за можда годину дана, почиње та политизација, превише почиње да се вијори она застава са звездицама, само се говори о милионима из ЕУ, вечерас чак и нека конференција за штампу где се продаје магла.

Па ајде да онда удостојимо велике пажње оне који изгарају сада када је народ најугроженији, који то раде од првог сата катастрофе, ајде да онда поменемо колико милиона вреди њихова помоћ, а не да придајемо толики значај помоћи која можда неће ни стићи од оних који су послали чамце онда кад се народ подавио.

Уз све то омладинци СНС-а на неким местима пуне џакове и скупљају помоћ у мајицама са ликом Александра Вучића и онда ми све то гази елементарну логику, схватам у каквом систему живим, где ће наредних месеци све ово да води и ко ће скупљати кајмак на несрећи овог народа!

Срамота ме је, бре, на ваш рачун, јер ви срама немате!

Мука ми је од Вучићевих драмских пауза, уздисаја и свега осталог. Поштујем оне који то виде као неку његову бригу, али мени страшно иду на живце искомплексирани глумци жељни пажње који вуку неке фрустрације из детињства. То би била моја дијагноза за њега.

Суздржавао сам се, али толико тога људи не виде или не желе да виде, толико је идолопоклоника, да почиње да ми смета. Јер виде само муљ који доносе реке, а не виде један други, политички и друштвени муљ у коме пливамо. И људи изгинуше на терену, сви гледају да се ману политике, али Велики Вођа ипак перфидно гура неке ствари овом изманипулисаном народу. Почео је да се слика са заставом ЕУ као да су они највише дали, као да ће највише дати, дакле човек само спроводи у овој несрећи оно за шта је плаћен од Брисела и добро глуми. И то треба да се каже, јер ако су неки овце за шишање, ја нисам, нити ћу да будем.

 Пише: Марко Радуловић

Фејсбук репортер