Пребиловци: Помен Србима из 12 јама

0
(0)

У ПРЕБИЛОВЦИМА, последњем српском селу у долини Неретве, натопљеном крвљу и болом, у суботу је одржано богослужење намењено светитељима за хиљаде српских новомученика које су усташе живе бацали у јаме 1941. године. По други пут освештан је и камен темељац цркве у коју ће бити положени посмртни остаци 4.000 Срба који су скончавали у 12 безданих јама око Пребиловаца. Први пут црква је на овом месту подигнута 1991. године, а освештао ју је патртијарх Павле. Само годину дана касније, 1992. године, хрватска војска под командом Јанка Бобетка, у којој су били потомци џелата из Другог светског рата, минирала је храм са костурницом српских жртава.

Геноцид у Захумљу, започет у Другом светском рату бацањем Срба у јаме, окончан је деведесетих минирањем њихових моштију.

Симоболично, у суботу је служба новомученицима одржана у – јами, остатку темеља цркве подигнуте 1991. У њену костурницу је било смештено 156 сандука с остацима Срба, цивила, који су после полувековног срамног ћутања, тек 1990. извађени из јама забетонираних по налогу комунистичких власти.

ПЛАЧ ИСПОД ПЛОЧА ПОРОДИЦЕ које су поднеле највеће жртве у Пребиловцима су Булути, са 142 убијена и Екмечићи којих је 79 бачено у јаме. Владо Булут, који је преживео убијање своје деце, деценијама је причао да чује испод бетонских плоча гласове малишана – „Тата пусти нас, хоћемо напоље“. Тек 1990. разбијени су бетонски окови и београдски и требињски спелолози спустили су се у Шурманичку јаму. За њима су сишли и свештеници и одржали јединствено опело тридесет метара испод земље. Није дошао ниједан католички свештеник ни ходочасник из Међугорја које се налази у непосредној блиини. – Дошли су стручњаци судске медицине, искусни људи који су видели свакакве страхоте. И они су задрхтали у Пребиловцима гледајући дечје склете. Јежили су се и причали су да јама одише стравом – каже Миленко Јахура.

– Ко би и помислио да их извади или да доведе свештеника да служи опело над јамом, Удба би га одмах ухапсила – сећа се Лазар Драшко, један од иницијатора ексхумације деведесетих. – Усташке јаме и њихове жртве су биле забрањена тема. Комунистичке власти тврдиле су да би сахрана српских мученика угрозила братство и јединство. Прави разлог је било скривање злочина, а готово нико није одговарао за ово недело.

Тек 1991. кости су извађене из јама и уз присуство више хиљада људи сахрањене у крипти цркве у Пребиловцима. Ово место одабрано је као симбол страдања, а у њему су усташе из Међугорске жупе 6. августа 1941. око 850 пребиловачке деце и жена после најстрашнијег иживљавања, бацили живе у јаму Шурланци дубоку 30 метара.

– Злочинци из 1991, године мисли су да ће, ако униште кости, избрисати и успомену на њих, али и на злочин предака. Побили су или протерали не само све живе Србе из долине Неретве, већ су и на мртве насрнули. Ипак, у Пребиловце се вратило око 30 породица и поново дижемо храм. Сећање нису могли минирати – прича Миленко Јахура, председник Управног одбора Удружења „Пребиловци“, ходочасницима из Београда који су дошли на поклоњење моштима. Међу њима је било много младих људи који нису пореклом из Пребиловаца.

– Моја породица води порекло из западних српских крајева у којима Срба више нема. Зато свако српско стратиште осећам као породично гробље – рекао је Милан, студент.

Они су стајали по несносној херцеговачкој жеги у кршу заједно са потомцима Пребиловчана развејаних широм света, који се једном годишње окупе да одају почаст прецима.

Неколико километра даље у градићу Чапљини, у коме живе Хрвати, и чије улице носе имена усташких злочинаца, кретала се шарена карневалска поворка.

– Почели су да организују карневал на овај дан тек кад су Срби 2006. почели поново да се окупљају и одају пошту пребиловачким мученицима. Увели су и нови празник, „липањске зоре“, баш на дан кад је минирана пребиловачка црква са костурницом. Али то није најстрашније. Више боли што је јапански дневни лист „Асахи Шинбун“ Пребиловце уврстио поред Нагасакија у места чије су трагедије обележиле 20. век, а Срби га заборављају – с уздахом је изустио Јахура.

Он тужно констатује да и то мало моштију што је остало након минирања 1991. године, још немају где да сахране, јер средства за цркву слабо пристижу.

– Иронијом судбине, остаци пребиловачке деце стоје у старој школи, где су их усташе клале – каже Јахура.

СНИМЦИ ШОКИРАЛИ ЈУГОСЛАВИЈУ

СНИМЦИ вађења костију из јама око Пребиловаца шокирали су тадашњу Југославију. Муслимански и хрватски политичари су критиковали Србе из долине Неретве да су екстремни националисти зато што су желели да достојно сахране своје мртве. На подвожњаку испод кога су пролазили камиони пуни дечјих склета преко ноћи се појавио злокобан и циничан натпис „дођите нам опет“.

Ипак Срби с леве обале Неретве нису веровали да може да се понови 1941, али зло се деведесетих вратило.

– Јанко Бобетко, генерал хрватске војске и заповедник етничког чишћења 1992, записао је у мемоарима песму својих војника: „Пребилоци село на лошему гласу, сад по теби дивље свиње пасу“. Та бестидност је поразна. Ипак, Пребиловци живе. Вратило се тридесетак породица, не напуштају своју свету земљу. Верују да би онај ко би продао иједан педаљ остао занавек проклет – каже Јахура.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Водитељ култне тв-емисије Ђукановићевог режима: Није било Обилића, Хитлер је био инспирисан Св. Савом

1 (1) * Шуковић изговорио и да није било ни Кнежеве вечере ни девет Југовића. …

Милош Ковић: Усташке идеје на Филозофском факултету у Београду?

4.9 (16) Исповеда ли редовни професор Филозофског факултета Никола Самарџић расистичке ставове када пише о …

Један коментар

  1. What else to say to ustasa idiots but ANIMALS

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend