Спорни докторати стечени на факултетима који у тренутку издавања диплома нису имали испуњене све формалне услове, биће признати, пишу Вечерње новости. Процењује се да спорних доктората има око хиљаду, а да је неколико десетина њихових власника запослено у високом образовању.
Како лист наводи, спорни докторати ће бити признати, јер је то предвиђено изменама Закона о високом образовању које је припремило Министарство просвете и који ће се у другој половини септембра наћи пред посланицима.
Према сазнањима Новости, неће се доводити у питање магистарске и мастер дипломе, као и дипломе основних студија академаца који су испите полагали код професора с оспореним докторатима.
На овај начин биће разрешен сукоб између ранијег става Комисије за акредитацију и Министарства просвете, напомиње лист, будући да је Комисија оспоравала квалификације професора факултета и високих школа.
Процењује се да спорних доктората има око хиљаду, а да је неколико десетина њихових власника запослено у високом образовању.
Новости пишу и да је изменама Закона предвиђен продужетак рока старијим студентима за годину дана, као и увођење менаџера на високим школама и академијама.
О изменама је било речи на седници Националног савета за високо образовање.
Професор Бранко Ковачевић, члан савете рекао је за Новости да Министарство ради у великој журби, са објашњењем да закон мора брзо да се мења, због старих студената.
„Није овде споран квалитет доктората, него формално-правне мањкавости приватних факултета који су их издавали“, каже Ковачевић.
Додаје да није тачно да у групи спорних има и државних факултета.
У Министарству просвете објашњавају да ће овим законом бити исправљена неправда према студентима, који нису криви и нису могли да знају да ли високошколске установе имају сву потребну документацију.
Једна од новина биће и то да ректор или декан неће моћи да буде неко ко је претходно разрешен са исте функције или особа за коју је Агенција за борбу против корупције дала препоруку за разрешење, наводе Новости.
Бета
dzaba doktorat kad ni sva slova ne znaju, nit novine citaju, nit se o Dostojevskog zanimaju, vec pazljivo slusaju cije ce ime toma u prorocanstvu pomenuti da bi mogli pomenutog zameniti i nas usreciti. — gurbeti, geaci, gegule indijanske il pakistanske i ostale mule i magarci, doslo vreme da se deli; kom obojci kom opanci a kom glogovoga koca a kom konopca. — opet ce mo junacke pesme citati i njima svoju decu vaspitavati, a vi doktori ludog mice kanale ce te kopati i rudnike produbljivati.