Друштво

Преко 85% младих против уласка у ЕУ ако то значи предају Косова и Метохије шиптарима

Битка између Тита и Драже у Србији изгледа никада неће бити окончана. Барем када је о мерењу на скали омиљености реч. То показује и најновије истраживање студената београдског Факултета политичких наука (ФПН) у коме је у „тесном” резултату 59,2 одсто њих оценило историјску улогу Драгољуба Михаиловића као позитивну, док исто о Јосипу Брозу Титу мисли 59,1 одсто испитаних.

Истраживање „Генерације и политика”, чији су део ови подаци, обавила је шесточлана екипа студената у оквиру предмета Методологија политичких наука. Резултате испитивања како различите генерације грађана виде спорне политичке теме у Србији академци су јуче представили у амфитеатру ФПН-а. Њихова анкета обухватила је 1.077 испитаника различитих генерација, од којих 40,6 одсто живи на селу или у варошици. Просечна старост испитаних је 43 године, а 54 одсто обухваћених узорком су жене.

Студенти су испитивали и омиљеност Слободана Милошевића наспрам наклоности Зорану Ђинђићу. Резултат показује да је Милошевић добио 64 одсто негативних оцена, и то највише од најмлађе генерације, која има између 18 и 25 година (24 одсто). Позитиван глас у највећем броју случајева дали су му најстарији испитаници, који имају више од 65 година (60 одсто). Ђинђић је укупно добио 33 одсто негативних гласова, а највернија му је била генерација која обухвата актере чувених петооктобарских промена и има између 37 и 49 година (77 одсто).

Да Ратко Младић има позитивну историјску улогу мисли 59 одсто испитаних, а да је страдање Бошњака у Сребрници био злочин, али не геноцид, каже њих 57 одсто. За опредељење да је реч о геноциду гласало је 21 одсто најмлађе генерације и само седам одсто најстаријих грађана. На питање ко је лидер ваше генерације најмлађи испитаници, са 65 одсто гласова, изабрали су Александра Вучића, док је Зоран Ђинђић, са 52 одсто гласова, лидер генерације која има између 25 и 35 година. За Јосипа Броза Тита као свог вођу определило се 60 одсто испитаних који су старији од 70 година.

На основу одговора свих испитаника академци који су обавили истраживање саставили су ранг-листу највећих узора свих генерација које су учествовале у испитивању. На првом месту је Новак Ђоковић, вицешампион је кошаркаш Александар Ђорђевић, а на трећем месту је глумац Драган Николић. Код старијих испитаника високо је рангиран и певач Здравко Чолић, док је међу најмлађима Јелена Карлеуша успела да на ранг-листи однесе превласт над Светланом Ражнатовић.

Да њихов глас на изборима може нешто да промени мисли 65,7 одсто најстаријих и 39,7 одсто најмлађих испитаника. У питањима која се тичу родне равноправности приметан је огроман јаз у опредељењу између најмлађе и најстарије групације. Само 10 одсто омладине која има између 18 и 25 година престало би да се дружи са пријатељима када би открили да су они припадници ЛГБТ популације, док би то учинио сваки други испитани пензионер. Само 10,6 одсто најстаријих изјаснило се да им не би сметао ЛГБТ председник државе, док са тим никаквих проблема не би имало 39,9 најмлађих испитаника. Председничког кандидата који је геј, међутим, не би подржало 81 одсто испитаних мушкараца.

И најстарију и најмлађу генерацију испитаника ујединило је питање да ли би гласали за улазак наше земље у Европску унију када би услов за то било отцепљење Косова и Метохије. Негативан одговор дало је њих 85 одсто. Највећи број, односно 78 одсто, испитаника свих генерација изјаснио се да у нашој земљи треба увести смртну казну, а код најстарије групе тај проценат био је чак више од 90 одсто.

Трећина студената користи наркотике више пута у току семестра

Алкохол сваког дана пије готово четири одсто испитаних студената београдског универзитета, половину седмице га конзумира 12 одсто академаца, док га девет одсто њих уопште не конзумира. Наркотике свакодневно користи четири одсто студената, а шест одсто њих дрогу узима неколико пута недељно. Три, четири пута у току једног семестра наркотике узме 31 одсто престоничких академаца. Ово показује друго јуче представљено истраживање студената ФПН-а, које се односи на ризична понашања младих. Узорком је обухваћено 866 академаца.

Највише испитаних који конзумирају дрогу користи марихуану (82 одсто), док су кокаин и хероин заступљени са пет и један одсто. Водећи разлог за коришћење ове врсте опијата је забава. На друштвеним мрежама студенти проводе 62 одсто времена и у 55 одсто случајева мисле да то уопште не утиче на њихово учење. Да није љубоморно каже 74 одсто испитаника, а против необавезних сексуалних односа са пријатељима нема ништа против 73 одсто студената и 53 одсто студенткиња. Секс на једну ноћ прихватило би 67 одсто студената и 32 одсто студенткиња, упркос чињеници што се 36 одсто њих изјаснило да су религиозни.

Аутор: Драгана Јокић-Стаменковић, Политика.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!