Србија

Претили му убиством сина ако не оде код Тита на сахрану

Живојин Лазић, село Санковић, општина Мионица, митраљезац Дринске дивизије. Исповест Живојина Лазића: Не знате ви, ђецо, шта се у мојој кући дешавало и како сам уцењен. Бануше, пред сумрак двојица непознатих људи – испод мантила вире им пиштољи.

Одлучено је, Живојине, да један твој син буде – мртав! Ти изабери: хоћеш ли да убијемо овог заменика шефа железничке станице у Београду или овог који ради у Новом Саду? Мислио сам да ће ме смрт покосити. Кумим и молим: немојте, децо, тако вам Бога, збијати шалу са мном, видите, ваљда, да сам стар и болестан. Они ни да чују: тако је, кажу, одлучено на важном месту. Дрхтим од страха за своју децу… Један се, као смилова, па ће ми рећи: има само један излаз: Види ову јабуку, треба да је однесеш на гроб – рекоше они на чији гроб. Ми ћемо те возити аутомобилом, а повремено снимати као да идеш пешице. Уцена је била страшна. Пристао сам како бих сачувао једног од својих добрих синова.

Возили су ме, а често извлачили из кола и снимали како пешачим. Да су мене уценили не бих пристао – ма, знао сам за његову регименту и злочине које је она починила у Мачви и Подрињу… А за оно шапутање на гробу, које телевизија није снимила, овако је рекао: „Задужио си нас, ни наши праунуци неће моћи да врате твоје дугове, а Србија неће моћи да се опорави на за 100 година.“

Врхунац понижења Срба и Србије, да солунски борац ода почаст црвеном злочинцу који се борио против њега и његове Србије у том истом рату.

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

Србадија

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!