fbpx

Превара непосредном погодбом: Bудући инвеститор „Београда на води“, опљачкаo и изигрao више држава и влада широм света!

0
(0)

Наводни инвеститор измишљеног пројекта „Београд на води“, арапска компанија „Емар Пропертиз“, позната је у пословном свету као преварант који узима паре, а радове не завршава. Постоје и случајеви где је ова компанија чак продавала и туђу имовину као да је његова! Тако је „Емар Пропертиз“ дословно упропастила и америчку грађевинску компанију (другу по величини у САД!) јер је преко ње само прала паре! Лажни и немогући оројекти, као овај београдски, служе му искључиво да би надувао цену својих акција на светским берзама и тако их продао берзанским шпекулантима. О овој „методи“ рада компаније „Емар Пропертиз“, извештавали су медији од Индије до Немачке. За превару у Србији, ова компанија је, као што смо писали у прошлом броју, основала 15. маја ове године кћерку фирму Игл Хилс, са роком трајања од годину дана, и улогом од 30 хиљада евра. Само режимска служинчад у Србији слепо верује да је реч о компанији високог угледа. Јер је тако вођа рекао.

Емар Пропертиз (Емаар Пропертиес) из Дубаија, наводни инвеститор пројекта „Београда на води“, уопште не припада Мухамеду Алабару, како се често представља у овдашњим медијима. Већински власник акција је емир од Дубаија, а званична правна форма ове компаније је „јавно акционарско друштво“. Наиме, Мухамед Алабар је директор, али не и власник компаније „Емар Пропертиз“!

Наравно, ово није једина контроверза која прати ово опскурно привредно друштво са Блиског Истока.

Компанија Емар је основан 1997. са оснивачким улогом од милијарду дирхама, односно око 200.000.000 евра. Од оснивања, његови пројекти су били успешни углавном само у Уједињеним Арапским Емиратима, вероватно из страха да би у случају муљања директора Алабара владар, по старом арапском обичају, могао живог да убаци у врело уље. У иностранству те опасности није било, због чега Емар тамо упада из једне у другу аферу.

У индијском граду Мохали (савезна држава Панџаб) Емар МГФ, ћерка фирма Емар Пропертиза, некажњено хара још од 2006. године. Тамо је, уз знање локалних власти, Емар продао преко 560 некретнина које уопште не поседује.

Индијски дневни лист „Даилy Пост Индиа“ је крајем 2011. године покушао од Емара МГФ да добије објашњење за овај поступак, али није добио никакав одговор.

Високи покровитељ и заштитник Емара МГФ у Панџабу био је тадашњи председник владе те индијске савезне државе Амариндер Синг. Овде се не исцрпљује сличност са „Београдом на води“. Пројекат „Мохали“ је, такође, био покренут помпезно уз обилну медијску кампању. Тада је обећано да ће на три повезане локације бити изграђено укупно 1.670 вила и других луксузних објеката. Све је требало да буде изграђено у року од три године.

Оно што нису знали купци, који су у 90 одсто случајева пуну цену платили још пре почетка градње, јесте да се 560 парцела још увек налазило у власништву трећих лица, односно било у судском спору. Новац Емар и поред свега није вратио превареним купцима, а ни изградња није до данас завршена.

Амариндера Синга је 2008. године посебни одбор панџабске скупштине искључио из редова посланика због једне друге афере са трансфером земљишта.

Свој врхунац афера „Мохали“ је добила после покретања афере „Спортско село“ у 2010. години. Те године је главни град Индије, Њу Делхи, био домаћин Спортских игара земаља Комонвелта. Неколико недеља пре почетка игара председник „Федерације спортских игара Комонвелта“, Мајкл Фенел (Мицхаел Фенелл) послао је писмо индијском премијеру тражећи предузимање хитне акције, јер је, како се изразио, Спортско село било „озбиљно компромитовано“. По Фенеловим речима просторије планиране за смештај спортиста биле су недовршене и у катастрофалном стању. Због овога су спортски савези Новог Зеланда, Канаде, Шкотске и Северне Ирске захтевали да њихови спортисти буду смештени у хотелима.

Извођач радова у овом случају је био Емар МГФ. У склопу акције борбе против корупције индијске власти су реализовале банкарску гаранцију коју је Емар МГФ морао да приложи пре почетка радова.

Навлачење наивних

Емар Пропертиз је, заједно са Емаром МГФ, Емаар Хиллс Тоwнсхип Пвт Лтд (још једном ћерком-фирмом) и бројним политичарима, по писању дневног листа „Индиа Тимес“, 17. августа 2011. био оптужен пред судом у Индији за кривична дела организованог криминала, завере, преваре и кршења поверења.

Заједнички пословни пројекат између Андхра Прадесх Индустриал Инфраструцтуре Цорпоратион (АПИИЦ) и Емар Пропертиз, Дубаи, предвиђао је изградњу терена за голф, клупске куће, бутика, хотела и стамбених објеката у месту Маниконда код Хајдерабада. АПИИЦ је у овом пројекту имао 26 одсто учешћа и исто толико власништва. Осим тога, одмах поред овог пројекта требало је да буде изграђен конференцијски центар и још један хотел, а у том послу је индијски партнер имао 49 одсто учешћа.

Емар Пропертиз и Емаар Хиллс, по оптужници, склопили су са предузећем Стyлес Хомес договор о продаји вила на поменутим локацијама по унапред одређеној цени, која је била испод тржишне, и то без знања и сагласности мањинског партнера, АПИИЦ-а. Такође се наводи како је Емаар Хиллс без одобрења АПИИЦ-а своја уговорна права и обавезе делимично пренео на Емар МГФ.

У пакистанском граду Карачију Емар Пакистан (још једна ћерка Емар Пропертиза) у јулу 2008. покренуо је пројекат „Цресцент Баy“ (назван тако по већ постојећем елитном насељу у Калифорнији), као део наводних инвестиција од више милијарди долара у Пакистану. И овде је требало да никне мултифункционално насеље са роком изградње до 2013. односно 2014. године.

Према писању портала „Арабиан бусинесс“, до краја априла 2013. чак 300 инвеститора, односно купаца, тужило је Емар Пакистан тражећи повраћај својих пара са све каматама и накнадом од десет одсто због изгубљене добити. Наиме, компанија је пре тога објавила како радови нису ни почели због избијања глобалне економске кризе, која је посебно погодила грађевински сектор, услед чега је матична компанија остала без средстава потребних за почетак радова.

Укупни одштетни захтев преварних купаца износио је 15,2 милиона долара. Ако Емар нема толико пара за пројекат у Пакистану, како мисли да инвестира четири милијарде долара у „Београд на води“?

У главном граду Индонезије, Џакарти, Емар је обећао изградњу највише зграде у том делу света. Од свега је остало само обећање, јер Емар, наводно, никако не може да нађе погодно место за изградњу.

По укупној цени од 600 милиона долара Емар Пропертиз је планирао изградњу туристичког центра на индонежанском острву Ломбок. Пројекат је обухватао и изградњу четири хотела, од којих два са пет звездица. Све је требало да буде готово 2015. године, али је Емар у јануару 2012. објавио како се радови одлажу до даљњег. Ни за овај пројекат Емар није имао довољно новца.

У суштини, Емар Пропертиз, у коме је доминантан капитал емира Дубаија Мохамед бин Рашида ал Мактума, нигде ни не инвестира сопствени новац, кога и нема у толиком обиму колико је потребно да се финансира све оно што Алабар обећава. Највише новца долази од наивних суинвеститора, односно купаца који унапред плаћају.

Подмићивање, преваре и лажи…

Почетком јуна 2006. Емар је за укупно 1,05 милијарди америчких долара купио Јохн Лаинг Хомес, другу највећу приватну грађевинску компанију у Сједињеним Америчким Државама.

У складу са пренаглашеним оптимизмом Мохамеда Алабара како овом куповином Емар постаје прави, велики играч на глобалној сцени, емир Дубаија је у Јохн Лаинг инвестирао још преко 600 милиона долара. Извршни директор америчке компаније је после тога изјавио како очекује да ће до 2011. годишњи приход да се повећа на 10 милијарди долара.

Уместо тога, 19. фебруара 2009. године, Јохн Лаинг Хомес је надлежном суду у савезној америчкој држави Делаверу, поднео захтев за покретање поступка спречавања банкрота, што је еквивалент овдашњем предстечајном поступку. У захтеву се наводи како је губитак компаније досегао између пола и милијарду америчких долара.

Неколико дана касније се огласио и Емар Пропертиз саопштењем како ће бити учињено све да се спасе ова реномирана компанија. У међувремену је Јохн Лаинг Хомес потпуно нестао са пословне позорнице. Јохн Лаинг је у прве финансијске проблеме доспео доста пре светске економске кризе и слома тржишта некретнина у САД.

Још 2007, дакле само годину дана пошто га је преузео Емар, овај некадашњи амерички гигант је имао пад прихода од скоро 50 одсто. Очигледно да Арапи од почетка нису планирали да озбиљно улажу у експанзију примарне делатности Јохн Лаинг-а, већ су ову компанију користили само да би сопствена предузећа угурали на велико америчко тржиште и опрали паре.

У октобру прошле године Емар Пропертиз је објавио почетак радова на пројекту који је брат близанац „Београда на води.“ У питању је „Ербил Доwнтоwн“ на 541.000 квадратних метара близу центра Ербила, главног града ирачког Курдистана. Начирван Барзани, председник владе Курдистана, присуствовао је промоцији макете пројекта у Ербилу.

Том приликом је Алабар изјавио како ће радови коштати око три милијарде долара. Београдски пројекат, подсетимо, треба наводно да кошта четири милијарде долара. И у Ербилу је планирана изградња пословног и стамбеног простора, шопинг центра и хотела, као и неизбежних небодера. У случају Ербила требала су да буду два, а не само један као у Београду.

Све што је Ербил до данас добио од тог пројекта је билборд насред пустаре и седиште пројекта које је, за разлику од седишта „Београда на води“ које је смештено у импозантној старој градској палати, у реновираном некадашњем салону за продају аутомобила.

Јасан је интерес локалних велможа, као што су курдистански премијер и председник Владе Србије Александар Вучић, да улазе у овакве дубиозне пројекте. На овај начин они покушавају да преваре наивни народ како се њихове земље, наводно, захваљујући мултинациналном капиталу развијају великом брзином и како долазе моћни страни инвеститори. Који је Алабаров разлог за саучесништво у овим фарсама?

Емар Пропертиз је једна од компанија узданица берзе у Дубаију. У овој компанији се налази не само капитал локалног емира, већ и његов углед у пословном свету. Ако се Емар добро котира на берзи, ако вредност његових акција расте, повећава се и углед емира Рашида ал Мактума.

Лидер берзе у Дубаију и тамошње грађевинске индустрије, Арабтек, је пре кратког времена доживео прави фијаско на берзи, када је у кратком времену вредност његових акција опала за 50 одсто. Око петине акција Ерабтека поседује Емар, а две компаније су пословно повезане и на друге начине. Тамо где је Емар, ту је обавезно и Арабтек, и обрнуто.

Да би привукао инвеститоре и повратио цену сопствених акција, које су такође изгубиле на вредности падом Арабтека, Емар мора стално да приказује како има велике пројекте. Због тога му добро дођу „Београди на води“ и слични чардаци ни на небу ни на земљи. Само пројекти у Београду и Ербилу заједно вреде седам милијарди америчких долара, а ту су још разни мањи пројекти у Пакистану, Индији, Индонезији…

Нигде се ништа не зида, али шпекулантима на берзи је интересантно да улажу паре у будуће пројекте. На крају крајева, ни ти шпекуланти не инвестирају свој, већ туђ новац. Немачки економски портал www. телебоерсе.де објавио је 7. јула ове године чланак из кога недвосмислено произилази закључак како је нови раст цене акција Емара у суштини мехур од сапунице. Другим речима, обична превара.

Тиме постаје јасно да Алабар за рачун Емара, коме је на челу, а уз помоћ подмићених локалних политичара, замајава народ по иностранству и тиме покушава да превари инвеститоре да уложе свој новац у његове сулуде грађевинске подухвате (које редовно не остварује) или да бар купе акције Емар Пропертиза.

А 1.

И Карићи хоће све на превару

Недавно је, усред халабуке о изградњи „Београда на води“, Карићева компанија, БК група саопштила да је осмислила пројекат за изградњу пословно-стамбеног комплекса „Тесла Сити“ у Београду, површине око два милиона квадратних метара, тврдећи да ће по завршетку објекта бити запослено око 18.000 људи, а да ће у средишту комплекса бити изграђен међународни финансијски центар, „који би буџету Србије доносио најмање 20 милијарди евра годишње!“.

Мада се у саопштењу БК компанија није помињала тачна локација где би наводно био изграђен „многофункционални“ комплекс „Тесла Сити“, та компанија је предочила да би комплекс, заједно са Међународним финансијским центром могао да се упореди са највећим светским пројектима, као што је Макао у Кини, „Венеција“ у Лас Вегасу, „Дубаи Интернешенел фајненшел центер“ у Дубаију и „Москва Сити“ у Москви!

Идејно решење за „Тесла сити“ БК Групе, уствари је најобичнији фалсификат пројекта француске компаније „Валоде & Пистре“ под називом „Дијадема“. Тај грађевински подухват је требало да буде реализован у оквиру пројекта „Минск Wорлд“ који је у Белорусији представљен у новембру прошле године.

Пројекат „Минск Wорлд“ није реализован јер влада Белорусије новембра 2013. године није успела да пронађе стратешког партнера. Одлуку да се покуша са новим тендером, донела је влада Белорусије на седници 1. априла. На дан шале и преваре.

А. 2

Шта ће бити са њим?

Отац Александра Вучића пожалио се прошле недеље пријатељу, питањем – Шта ће бити са мојим сином? Када је пријатељ слегао раменима, Анђелко-Бата Вучић је констатовао да је питао сина шта ће, заиста, бити са пројектом „Београд на води“, и да нико од његових пријатеља у њега не верује. Александар му је одговорио да и он зна да од тога нема ништа, али замлаћује луде Србе, јер они воле да их неко лаже.

 

Игор Милановић, Таблоид

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Вучић ове године задужио Србију преко три милијарде евра, јавни дуг ће до краја године достићи 30 милијарди евра, а он са Кинезима без тендера уговара брзу пругу Београд – Ниш

5 (7) Странка слободе и правде (ССП) указала је данас да је председник Србије Александар …

Италијанска ТВ: Вучић преговара са Вучићем!

5 (7) Чињеница да председника Србије Александра Вучића има исувише у свакој прилици више није …

3 Коментара

  1. ОВОМ МИНИСТРУ ЈЕ ОЧИГЛЕДНО СВРАКА ПОПИЛА МОЗАК ПА ЗБОГ ТОГА МУ ТРЕБА ОДУЗЕТИ СВА ОВЛАШЋЕЊА.

  2. Premijer Aleksandar Vucic nema radne kvalifikacije da vode državu. On nije sposobn da upravlja SRBIJOM. Pa, zašto onda srbin glasa za političare koji nemaju nikakve reference da vode državu, Zašto? To mi nikada nije bilo jasno. Ako premijer nikada u životu nije ništa radio, osim što je 2O godina zastupo ideju Karlobag,Karlovac,Virovitice i uvlacio SRBE u ratove i dosađivao se u parlamentu, kako on može da vodi privredni sistem države, Kako– Nikako! Nesposobni političari uništavaju državu i to je osnovni razlog naše propasti i dobro mi imamo hleba da jedemo kakvi nas ludaci i lopovi iz SNS vode.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *