Нови Сад — Док Европска унија указује на спорне 24 приватизације, а упућени упозоравају да би држава требало да се позабави и већим, финансијски много тежим проблемима.
Некадашњи директор Агенције за приватизацију Бранко Павловић каже да је “сама приватизација, колико год да је у њој било корупције, пљачке и штете, по обиму само врх леденог брега у односу на све друге области као што су банкарски систем, фармација, јавне набавке, грађевинске дозволе…”
“Наравно да је унутар приватизације обим онога што је спорно далеко већи од та 24 случаја, али ми морамо да се привикнемо на то да Европска унија од нас тражи онолико колико је њима преко главе, а то је много мање од онога што је нама потребно да решимо у погледу корупције да бисмо могли да функционишемо као иоле пристојна држава. Све је, наравно, повезано тако да када решите једну област решили сте и друге”, каже он.
Поменимо, према наводима Републичког јавног тужилаштва, које испитује 24 приватизације на које је указала ЕУ, провераване су појединачне одлуке и акти и покренути су негде преткривични, а негде кривични поступци, између осталих, за Мобтел против Богољуба Карића и других особа, Националне штедионице, Ц маркета, Шинвоза, Срболека, Сартида, Југоремедије.
Павловић наводи да је само у банкарском систему спорно укупно милијарду евра, у јавним набавкама такође око милијарду евра годишње, у фармацији 450 милиона евра, 250 милиона евра у грађевинским дозволама…
Економиста Александар Стевановић указује да се питањем спорних приватизација манипулише у предизборној кампањи уз оцену да поједине партије претерују када наводе број фирми које треба пречешљати. “Питање је шта бисмо добили и како бисмо прошли ако будемо тражили длаку у јајету у свим приватизацијама. Али, у сваком случају, све је боље од тога да држава управља предузећима”, каже он.
Последња приватизација за коју је тражена провера обављена је 2007. године, кажу у Тужилаштву. Колико је заправо спорних приватизација и ситуација у приватизованим фирмама тешко је прецизирати. Права слика практично не може да се добије, јер их Агенција за приватизацију прати те фирме само док контролише да ли су испуњене одредбе купопродајног уговора, али не и њихову судбину након тога.
Од 2002. до 2011. године приватизовано је, према подацима којима се барата у јавности, 2.017 друштвених предузећа, од тога је 636 продаја било неуспешно. У њима је радило око 83.000 радника. Статистички, најмање сваки четврти нови газда није се изборио с обавезама које су произишле из куповине предузећа.
У сваком случају може се рећи да су у томе најгоре прошли радници у индустрији којих је на крају 2000. било 614.000, а у септембру 2011. свега 294.000 запослених. Број им је више него преполовљен.
Економиста Драженко Лукач указује да су приватизована предузећа која раде – ефикасна. “Ефикасност се постиже рационализацијом производње која подразумева и смањење броја запослених, увођењем нових технологија. Не сме се занемарити да су нека предузећа добила и сјајну позицију на тржишту”, каже он
Дневник
