Привреда у минусу 1,1 милијарду евра: Стварност демантује изјаве власти

Закаснели подаци АПР-а о пословању привреде у 2014. показују да је остварен губитак од 1,1 милијарде евра што је најгора година од почетка кризе 2008. године

Објављивање дуго одлаганих финансијских извештаја за 2014. годину и агрегирани подаци Агенције за привредне регистре о резултатима српске привреде, показали су да је 2014. година била финансијски најгора година барем од избијања светске економске кризе 2008. године, чак и од оне 2009. године када је забележен пад БДП-а 3,1 одсто. Наиме, иако је у прошлој години пад БДП-а, према оцени Завода за статистику, износио 1,8 одсто, нето губитак српске привреде је износио 131,8 милијарди динара или 1,1 милијарду евра, двадесетак милиона евра више него 2009. године.

Објављивање финансијских извештаја за прошлу годину је прилично каснило па се у јавности већ почело спекулисати да се објављивање катастрофалних економских резултата из прошле године одлаже зато што из владе долазе изјаве како нам никада није било боље и како привреда бележи значајан раст.

Поплаве, пад динара, раст незапослености

Прошлу годину су обележили велики пад индустријске производње од 6,5 одсто, делом изазван и великим поплавама у мају. Извоз Србије је са путање раста од 25,8 одсто у 2013. години дошао на раст од свега 1,5 одсто у 2014.

Иако је инфлација била ниска, свега 1,7 одсто, на резултате привреде утицало је слабљење динара према евру за 5,5 одсто и према долару за чак 19,6 одсто.

Заједно са рекордним губицима, привреда је у 2014. години смањила и број запослених за 18.839 радника. Овај тренд отпуштања у привреди траје од 2009. године, мада су неки статистички подаци указивали на – пад незапослености, према чему су многи економисти исказивали сумње. Укупно су привредна друштва у 2014. години запошљавала 976.061 радника.

Трећина смањења запослених (6.027) се односи на предузећа у реструктурирању којих је у 2014. било 271 (13 мање него у 2013. години). На крају 2014. ова предузећа су запошљавала укупно 54.539 рандика. Јавна предузећа којих је било 482 у 2014. смањила су број запослених за 2.223 у односу на 2013. и годину су завршила са 87.941 радником.

Разорни дугови, камате и курсне разлике

Укупни приходи целе привреде у 2014. години износили су 8.942.808 милиона динара, а укупни расходи 9.025.863 милиона динара. То је раст прихода од 2,4 одсто, односно 3,6 одсто раст расхода током 2014. године што, када се узме у обзир инфлација, показује да је обим активности фактички стагнирао.

Позитивно је што је је привреда у целини и даље наставила са остварује веће приходе од расхода из пословања, па је остварена добит из пословања од 369,95 милијарди динара што је раст од 4,6 одсто у односу на 2013.

Оно што је “убило” привреду су финансијски расходи. Иако из године у годину дугови, камате и курсне разлике разарају билансе предузећа, у 2014. тај ефекат је био катастрофалан. Финансијски расходи су порасли за чак 51,1 одсто у односу на 2013. годину и износили су 508,6 милијарди динара. С друге стране финансијски приходи су порасли за свега 7,6 одсто и достигли су 234,7 милиона динара. Негативан резултат финансирања био је чак 2,3 пута већи него у 2013. години и губитак у финансијском делу биланса износио је чак 273,9 милијарди динара.

Четири пута већи губитак него 2013.

Негативне курсне разлике од 246,3 милијарди динара чиниле су готово половину финансијских расхода. Негативне курсне разлике потичу углавном од обавеза у страној валути будући да је велика већина кредита везана за девизе, пре свега евро.

Због високе задужености привреде трошкови за камате су порасли за 14 одсто у 2014. и достигли су износ од 145 милијарди динара (нешто више од милијарду евра), док су приходи од камата с друге стране смањени за 36 одсто и били су тек на нивоу трећине расхода (51,5 милијарди динара).

Укупан нето губитак српске привреде у 2014. години од 131,8 милијарди динара је чак четири пута већи него у 2013. када је износио 30,9 милијарди динара.

Како се оцењује у извештају АПР-а растућа непрофитабилност привреде последица је недовољних капацитета да из свог редовног пословања финансира све већу задуженост. То показују и индикатори профитабилности који су углавном сви у минусу.

Стопа приноса на сопствени капитал после пореза износила је -3,1 одсто. Стопа приноса на имовину је износила свега 0,1 одсто. Стопа пословног добитка је била 4,5 одсто, али је стопа нето добитка била негативна и износила -1,6 одсто. На крају, рацио покрића камата је пао на свега 0,43, што показује да је за фирме неисплативо да узимају кредите јер су камате далеко веће него принос који тај капитал донесе.

Највећи број предузећа је ипак пословао са добитком, њих 52.770 и направили су добит од 416,87 милијарди динара. На жалост, 29.214 предузећа који су били непрофитабилни су направили нето губитак од чак 548,6 милијарди динара.

Смањење имовине

Укупна пословна имовина привредних друштава на крају 2014. године увећана је за свега 0,9 одсто што, када се у обзир узме инфлација, значи да је чак смањена у односу на 2013. годину. Укупна имовина је износила 12.478 милијарди динара. Од тога је стална имовина износила 7.531 милијарду динара и бележи раст од 3,3 одсто као резултат улагања у некретнине и постројења и опрему. С друге стране обртна имовина која је износила 4.880 милијарди динара смањена је за 2,5 одсто у односу на 2013. годину.

У оквиру имовине залихе су износиле 1.485 милијарди динара, а готовина и еквиваленти 444 милијарде динара.

Српска привреда се највећим делом финансира из дуга. Укупне обавезе предузећа на крају 2014. године износиле су 8.223 милијарде динара, односно 68 милијарди евра. С друге стране, сопствени капитал је учествовао у финансирању са 5.694 милијарде динара односно 47 милијарди евра. Тако је рацио сопственог капитала смањен са 36,4 на 34 одсто, а степен укупне задужености скочио на 1,94.

Капитал привредних друштава готово је непромењен у односу на претходну годину, а претежно га чини основни капитал у износу од 3.870 милијарди динара, затим ревалоризационе резерве са 1.239 милијарде динара, односно нераспоређени добитак са 1.961 милијарди динара и резерве са 486,8 милијарди динара. Губитак је исказан у износу од 3.282 милијарди динара, док нереализовани губици и нереализовани добици по основу хартија од вредности расположивих за продају износе 25,9 милијарди динара односно 12,3 милијарде динара.

Неликвидност

Иако кредите све теже враћају, предузећа су у 2014. повећала задуженост за 4,8 одсто у односу на крај прошле године. Оно што је посебно неповољно је да је рочност тог дуга веома кратка, тј. краткорични кредити су два пута већи од дугорочних. Из краткорочних, позајмљено је 5.885 милијарди динара а из дугорочних, 2.338 милијарди динара.

Од тих краткорочних обавеза две петине су из пословања, што другим речима значи да предузећа нису измиривала обавезе према добављачима и партнерима. Ово указује да је неликвидност и даље један од највећих проблема српске привреде.

Велико оптерећење за домаћу привреду већ годинама уназад је и стално кумулирање губитака. Укупни губици на крају 2014. години су повећани за 13,8 одсто и износили су 3.282 милијарде динара, што је око 28 милијарди евра. Од тога се на губитке изнад висине капитала односи 1.439 милијарде динара а скоро 25 одсто су већи него у 2013. Стопа изгубљеног капитала привредних друштава је достигла 43,7 одсто.

На висину неравнотеже у финансијама привреде указује и пословање са негативним нето обртним капиталом, тј. стална имовина се финансира краткорочним кредитима. Тај раскорак је повећан за 55 одсто у односу на 2013. и износио је 959 милијарди динара. Када се ту урачунају залихе за очување постигнутог нивоа активности, привредним друштвима је недостајало 2.445 милијарди динара капитала, што је за 16,4 одсто више него претходне године и упућује на продубљивање проблема неликвидности.

Колико је проблем неликвидности заиста присутан у српској привреди најбоље показује податак да су, на крају 2014. године, чак 20.424 привредна друштва била блокирана дуже од 90 дана. На ова предузећа отпада четвртина нето губитка привреде у прошлој години. Међутим проблем је још већи када се зна да ова предузећа запошљавају 146.893 радника. Њихов стечај или банкрот би значио социјалну катастрофу.

Нето резултат привреде