среда , септембар 20 2017

Привредни раст Србије убедљиво најмањи у региону

После Србије, која је у првом тромесечју имала раст од анемичних 1,2 одсто, најгори резултат је имала БиХ, која је била дупло боља од Србије * Румунски раст у првих шест месеци чак 5,7 одсто * Мађарска, Пољска, Чешка, Словачка, Бугарска, Албанија и Црна Гора такође испред нас

Упркос најавама с краја прошле и почетка ове године да ће БДП у 2017. скочити најмање три, а могуће и 3,5 одсто, Србија се нашла на убедљивом зачељу региона Централне и Југоисточне Европе након прве половине године.

У првом тромесечју привредни раст је износио 1,2 одсто, а у другом је „убрзао“ на 1,3 одсто, што према рачуницама захтева привредни раст од око пет одсто до краја године како бисмо достигли оних зацртаних три одсто. Шансе за то су минималне сматрају стручњаци, али рецимо да смо као Румунија то би била реалност.

Наиме, Вишеградска група коју чине Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка, уз додатак Румуније јесте европски регион који бележи најбржи привредни раст. При томе Румунија предводи Европу са растом БДП-а у првом полугодишту од 5,7 одсто и то након прошлогодишњег раста од 4,8 одсто. Занимљив је коментар главног економисте Централне банке Румуније након саопштавања ових резултата, који је упозорио да овај раст није заснован на инвестицијама, већ на увозу. С друге стране, (не)критичност Народне банке Србије се види по одлуци да и даље остане уз пројекцију раста од три одсто за целу годину упркос подбачају у првом полугодишту.

Борис Драговић, представник консултантске куће Мекинзи у Србији, истиче да домаће и међународне институције подржавају процену реалног раста БДП-а од три одсто иако је он у првом кварталу порастао за 1,2 а у другом за 1,3 одсто.

„Засигурно ће домаћа тражња због смањења незапослености, а и због ниских каматних стопа расти што говори у прилог расту од три одсто. Са друге стране питање је колико ће инвестиције имати снаге да допринесу у наредна два квартала, јер је јако мало транспарентности у овој области. У перспективи, додуше раст од три одсто јесте већи од раста еврозоне, али засигурно мањи од раста у Централној Европи где је у прва два квартала Румунија на првом месту са 5,7 одсто, Чешка и Пољска са преко четири одсто, а Мађарска и Словачка са преко три одсто. Тако да и тих наших три одсто није баш тако сјајно“, оцењује Драговић.

Ако заостајемо за централноевропским индустријским земљама, да видимо каква је ситуација са регионом.

Бугарска је у прва два квартала имала раст БДП-а од 3,6 одсто. За земље бивше Југославије, осим Србије, нису познати подаци за други квартал, али су у првом имале далеко бржи раст од нас. Тако је Хрватска имала 3,4 одсто, затим Албанија четири одсто, Црна Гора 3,2 одсто, Словенија чак пет одсто, а најлошија је била БиХ са 2,7 одсто раста БДП-а у првом тромесечју, што је више него дупло боље од српске привреде.

Последице слабијег раста БДП-а од планираних три одсто према ком је састављан и буџет за ову годину могу бити порески приходи мањи од планираних. Међутим, то за сада не брине власти с обзиром да је за шест месеци остварен суфицит у републичком буџету од 33 милијарде динара, док је примарни суфицит (без камата на јавни дуг) преко 104 милијарде динара. Још један негативан ефекат успоравања раста економске активности је успоравање пада јавног дуга према БДП-у који је на крају јуна био на нивоу од 65,7 одсто БДП-а, што је најмање од средине 2014. године.

Након првог квартала, власт и неки економисти су тврдили да је раст БДП-а од 1,2 одсто у односу на исти период прошле године последица спољних шокова, то јест велике хладноће која је посебно погодила електроенергетски систем. Тадашња процена је била да ће се производња струје која је пала за чак 14,5 одсто БДП-а у прва три месеца (насупрот логици која каже да што је већа зима треба и већа производња струје) опоравити и до краја године доћи на нулу. До краја јуна је успела да смањи пад на 6,5 одсто у односу на други квартал прошле године. Сада је међутим објашњење да је суша погодила пољопривредну производњу и да је то разлог лошијег економског резултата. Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду, израчунао је да се на сушу и струјни колапс може одбити 0,8 до један процентни поен БДП-а.

„Пад производње електричне енергије у првом кварталу на годишњем нивоу, дакле ако у децембру не буде проблема, утиче на смањење БДП-а са 0,2 процентна поена. Ова суша која је погодила и друге, мада не јако као нас с обзиром на већи удео пољопривреде у нашем БДП-у. Отприлике да ће на наш БДП утицати негативно 0,8 до једног процентног поена, док ће земље у окружењу смањити БДП за око 0,4 процентна поена. То значи да је укупно ефекат тих спољних шокова један до 1,2 одсто. То не објашњава шта се десило са осталим растом“, тврди Арсић.

Он истиче да је проблем у лошој пословној клими, као и у слабијем приливу страних директних инвестиција у првом кварталу за шта су објављени подаци, као и слабијем извршењу јавних инвестиција из буџета у првих шест месеци у односу на прошлу годину. На слабију реализацију инвестиција указује и процена да је у првој половини ове године забележено смањење грађевинских радова за пет одсто у односу на исти период прошле године.

„Не може се сва разлика у процењеном и оствареном расту приписати хладноћи и суши. Иначе наше власти када год ствари иду лоше приписују неким спољним шоковима на које није могуће утицати, а када иде добро онда заслуге приписују себи“, примећује Арсић.

Незапосленост брже пада него што привреда расте

Јуче је председник Србије Александар Вучић саопштио да је према прелиминарним подацима незапосленост пала на 10,6 одсто рачунајући ту и сезонски ангажоване раднике. Арсић примећује да је неуобичајено да имамо најспорији привредни раст, а највећи пад незапослености истичући да обично привреда расте брже од раста запослености.

Пише: Милош Обрадовић, Данас.рс

Актуелно

Економист: Срби хрле у Словачку на рад

ЊИТРА  – Број Срба који одлазе на рад у Словачку је у порасту од 2015. …

Уместо да појефтини гориво скупље

Уместо појефтињења, које су возачи с правом очекивали, због никад јачег динара у односу на …

2 Коментара

  1. Све мој до мојега

    Привредни раст најмањи у региону.
    Али зато смо лидер у региону по лажима, блебетању, празним причама, измишљањима, умишљањима, имагинацијама, фантазијама, халуцинацијама, лудилу,…

    БиХ онако разје*ана па има привредни раст дупло већи од нас.
    Колико ли смо ми онда разје*ани?
    То не знају ни они што нам то урадише, јер због своје аљкавости и неуредности не воде евиденцију.
    А ви, гласачи, пасите и блејите.

  2. Veliki broj izjava naših političara su nažalost neistinite. Jednom raste BDP, drugi put raste zaposlenost (nezaposleni lekari, inžinjeri, profesori, KV radnici…) odlaze u inostranstvo pa procentualno raste zaposlenost, pa nam kriva suša, pa zima (kao da smo u Africi pa nas zima iznenadila), odlaze oficiri i podoficiri iz srbije pa ćemo Srbiju mi penzioneri da branimo. Hoćemo ali da li možemo….
    Recimo izjava Bivšeg Premijera sada Predsednika da smo izgradili više puteva od kada je SNS na vlasti nego od II Sv. Rata. Ajte molim vas. U to ni moji unuci ne veruju.Evo pa računajte:

    Autoput Bg-Hr granica 110 km
    Bg-Niš 240 Km
    Bg-Subotica 200 km
    Bg-Umka 15 km
    Niš-Grdelica 60 km
    Završen autoput do puta Lajkovac-valjevo stoji van saobraćaja već oko 6-7 godina

    Znači do 2012 smo već imali preko 600 km auto-puteva. Znači izgradđeno je od 2012 više od 600 km. Budimo ozbiljni. Muka je u tome što se ovakve pričice i izjave zaboravljaju. Istina postane ono što napišu Informer, Pink….Ajte molim vas istina koju seje Informer, Pink i slični. Bože

    Nisam protiv izgradnje novih autoputeva, taman posla. Vidim i velike napore kroz Grdeličku i Sićevačku klisuru. Doduše čujem i nerealna obećanja svakoga dana po nekoliko puta.

    Narod ne treba lagati. To vređa inteligenciju svakoga od nas naroda generalno. Pa nismo maloumnici . To je ružno i nemoralno. Tako se ne voli srbija niti se tako bori za nju.

    PS
    A za redakciju jedna napomena, zašto tražite e-mail kada već vidite odakle je poslan mail. Dodatna zarada, prodaju se po neke informacije. Da se i vi malo omastite.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons