Привреду тек чека неликвидност: За кредите за ликвидност јавило се 4.600 фирми са тражњом за 800 милиона евра

5
(1)

Банке већ увелико примају захтеве предузећа за кредите за ликвидност за које ће гарантовати држава, а до сада се према подацима Удружења банака Србије пријавило 4.600 фирми.

Ова мера је вредносно највећа у пакету мера подршке привреди пошто су банке издвојиле две милијарде евра, а за које ће држава гарантовати са око 600 милиона евра. До сада је вредност захтева за кредитима достигла 800 милиона евра, односно 40 одсто укупног фонда.

Зајмови за ликвидност су намењени малим и средњим предузећима и предузетницима, а међу пријављенима је до сада 32 одсто малих, 33 одсто микропредузећа, 24 одсто предузетника и 11 одсто средњих предузећа.

„Kредити су намењени предузетницима, микро, малим и средњим компанијама. Искуство показује да су ова предузећа највише на удару кризе. Kада је проглашен мораторијум, они су се готово у потпуности одлучили на застој у отплати кредита и других обавеза према банкама. С друге стране, код великих предузећа ситуација је другачија и добар део њих одлучио је да обавезе испуњава према роковима дефинисаним пре избијања пандемије ковида 19. То сугерише да је код великих правних лица ликвидност у мањој мери доведена у питање. Различите су суме за које аплицирају предузећа различите величине, те је тако у групи средњих предузећа просечан тражени кредит у вредности од 780.000 евра, код малих правних лица 170.000 евра, код микро предузећа непуних 48.000, а код предузетника нешто мање од 28.000 евра“, кажу у Удружењу банака Србије.

Kредити из гарантне шеме се одобравају на рок до три године, а са грејс периодом од девет до 12 месеци.

Такође су одређене и каматне стопе. За кредите у динарима каматна стопа је једномесечни Белибор плус 2,5 одсто. Пошто је Белибор 0,92 одсто то значи да у овом тренутку динарски кредит коша 3,4 одсто годишње.

Kредити у еврима носе каматну стопу која се састоји од тромесечног еурибора и марже од три одсто. С обзиром да је еурибор сада негативан, каматна стопа износи 2,7 одсто.

Овакву меру је већ донео велики број земаља, а Верољуб Дугалић, професор на Економском факултету у Kрагујевцу и некадашњи генерални секретар Удружења банака, истиче да су они били неопходни.

„Велике компаније су могле лакше да се снађу, али мала и средња предузећа ће имати проблеме да обезбеде ликвидност. То нису велики кредити појединачни и не верујем да ће превише оптеретити предузећа, поготово што су каматне стопе на историјски ниским нивоима. Мислим да ће многи још затражити ове кредите код својих банака, а наравно то ће зависити и од пројекција сваког од предузећа“, сматра Дугалић.

Зоран Вујовић из Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника такође каже да су кредити за ликвидност и те како потребни фирмама и да ће их се сигурно много више јавити, пошто је то тек ступило на снагу.

„Први део мера био је да се задрже запослени, а други део је спасавање фирми од банкрота, да се повежу покидани конци и на страни понуде и на страни тражње“, каже Вујовић истичући да је неликвидност перманентни проблем наше привреде.

И Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку очекује да ће број предузећа који ће затражити ове кредите бити много већи и да ће достићи и до 15.000 предузећа.

„Добар део фирми је до сада радио смањеним капацитетом или уопште није ни радио, већ су послали људе на плаћено одсуство или колективни годишњи одмор. Тек сада менаџери фирми разговарају са купцима и партнерима и праве калкулације. За сада осети се пад наруџбина. Нема путовања у иностранство, сви сајмови су отказани, а то значи да нема нових послова за другу половину године или за следећу годину. Мислим да ће предузећима тек требати паре, када им у наредним месецима мањак прихода постане хроничан“, оцењује Рајић додајући да привредници очекују мању тражњу до краја године од 15 до 25 одсто у зависности од делатности којом се баве.

Неке индустрије као што је енергетика имају јако мали пад и настављају са инвестицијама, али зато производња машина, кућних апарата, све везано за авио-индустрију међу којима су и неке наше ИТ компаније које раде као подизвођачи, разне делатности које су везане за саобраћај не очекују тако брз опоравак на нивое од пре кризе.

Такође, истиче Рајић тешко су погођени туризам, спорт и култура који са повезаним гранама чине 21 одсто БДП-а ЕУ, а многе наше фирме раде за европске компаније из овог сектора. Он указује и да узрок погоршања ликвидности код нас може овог пута да дође и из ЕУ.

„До сада су рокови плаћања од фирми из ЕУ били 30 до 35 дана и фирме које су имале преко 30 одсто прихода из извоза сматрале су се стабилним. Сада се рокови продужавају на 60 дана и такве фирме којима касне уплате могу да упадну у проблем ликвидности“, напомиње он додајући да је код нас рок плаћања 130 до 140 дана.

Што се тиче кредита за ликвидност Рајић истиче да ће у наредним месецима још многа предузећа тражити ове зајмове, али да има многих и која ће опрезно томе приступити.

„Из искуства са кредитима за ликвидност из претходне кризе видели смо да су банке гледале да ове кредите прво дају најстабилнијим приходима и са најмање ризика. Јесте да сада држава преузима део ризика, али политика банака је да преузму што мање ризика. Пре кризе је у Србији било око двадесетак хиљада фирми пожељних клијената, али сада са кризом има их можда око 13.000“, каже Рајић.

Он истиче и да фирме код задуживања имају на уму и све остале обавезе које их очекују наредне године.

„Привреднике очекује тешка наредна година. Чека их одложено плаћање пореза и доприноса, одложено плаћање пореза на добит, евентуално одложено плаћање закупа простора, па још ако су имали и неке друге кредите након што прође мораторијум, па у зависности од посла редовне обавезе могу порасти следеће године за 25 до чак 40 одсто. Наша предузећа на жалост имају мале марже и тешко ће то поднети. Оно што чујем је да велики број фирми ојачава службе продаје у намери да нађу нове купце, нове наруџбине, нова тржишта“, каже Рајић.

Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

“Пад БДП Србије у другом кварталу највеће смањење производње од 1999. године”

5 (1) Србија је под утицајем здравствене кризе у другом кварталу ове године, према прелиминарним …

РЗС: Пад БДП-а у Србије у другом кварталу 2020. године за 6,5 одсто

1 (1) Према флеш процени Републичког завода за статистику (РЗС), реални пад бруто друштвеног производа …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *