Симболичним сусретом у међуграничној зони код Ердута, на средини моста на Дунаву, Александар Вучић и Колинда Грабар-Китаровић започели су јуче за једне – историјски састанак, за друге – маркетиншки потез намењен домаћој јавности и захтевном Бриселу.
Цео програм сусрета, осмишљен тако да мандатар за састав нове српске владе и председница Хрватске буду један део дана у Хрватској, а други у Србији, указује на то колико се водило рачуна о јавности у обе земље, како се ниједној страни не би дала нека формална предност. И заједничка Декларација о унапређењу односа и решавању отворених питања Србије и Хрватске, коју су Вучић и Грабар-Китаровић потписали као кључни резултат јучерашњег сусрета, не представља новину.
У декларацији се обе стране позивају на споразуме Загреба и Београда од пре десетак и више година! За директора Центра за регионализам Александра Попова сусрет и поменута декларација личе на политички маркетинг обе стране пред Самит ЕУ о Западном Балкану 4. јула у Паризу.
Шест тачака већ виђеног
Декларација о односима Србије и Хрватске има шест тачака. Прва се односи на унапређење заштите мањина и то на основу Споразума између Србије и Црне Горе и Хрватске о заштити права српске и црногорске мањине у Хрватској и хрватске мањине у Србији и Црној Гори из новембра 2004. Друга је одређивање граничне линије између Србије и Хрватске (код Дунава) на основу међународног права. Трећа се тиче примене Споразума о сукцесији из 2001, четврта несталих особа, а последње две говоре о томе да су обе државе свесне актуелне мигрантске кризе и претње тероризма, као и да су спремне да учествују у развојним и прекограничним пројектима ЕУ.
– То је покушај Београда и Загреба да покажу како и они нешто раде на унапређењу међусобних односа, јер у односу на прошлогодишњи самит у Бечу, када се од наших земаља очекивало да крену у решавање отворених питања и изградњу заједничких инфраструктурних пројеката, ништа се није реализовало. Чак, штавише, направљени су кораци уназад, сетимо се само тзв. царинског рата између Хрватске и Србије – коментарише за “Вести” Попов.
Бивша хрватска премијерка Јадранка Косор сматра да је и тајминг необичан, јер се догађа у тренутку када је у Хрватској пала влада, а у Србији још није формирана нова.
“Помоћ” Великог брата
Иако је хрватска председница изјавила да су обе стране иницирале и договарале сусрет без притисака или сугестија са стране, у то слабо ко верује.
– Можда се не може рећи да је постојао директни налог из иностранства, али су и једни и дуги добили пацке из Брисела. Хрватска због рехабилитације усташства и НДХ, а Вучић јер је дошао у сукоб са Бриселом и Вашингтоном због оптужби ко заправо стоји иза грађанских протеста у Србији – коментарише Александар Попов.
– Састанак се одвија у тренутку кад Хрватска нема владу, кад у Сабору очекујемо драматичне тренутке јер нико не зна како ће се његов председник поставити у оваквој ситуацији – навела је она, констатујући да је уобичајено да се премијери састају с премијерима, а председници с председницима.
Хвалила Степинца и Томпсона
Уочи сусрета која су два кабинета договарала у тајности, оба функционера су дала изјаве за јавне сервисе – Вучић за хрватски, а Грабар-Китаровић за српски. И док је српски премијер поново говорио о томе да би се боље разумели када би “Хрвати чешће улазили у српске, а Срби у хрватске ципеле”, хрватска председница није се одрекла ни озлоглашеног певача Томпсона који пева србомрзачке песме и промовише усташтво, а и здушно је бранила канонизацију Алојзија Степинца. Она тврди да је хрватски кардинал у време Другог светског рата спасавао Јевреје и Србе.
Управо то што је хрватска председница избегла састанак са председником Србије Томиславом Николићем, такође пара слику о доброј и вољној акцији две стране да се крене у отопљавање међусобних односа и решавање нагомиланих проблема.
Миланковић за понос
Вучић је хрватској колегиници поклонио цвеће, а двоје челника су потом у Даљу обишли родну кућу Милутина Миланковића и разговарали са српском мањином. Грабар- Китаровић је навела да је Миланковић био велики научник српског порекла, хрватске домовине, цењен широм света. “Хрватска је поносна на њега. Он може бити пример и младим нараштајима, како својим научним радом, тако и животним путем”, написала је она у књизи утисака.
У Србији су потом посетили Доњи Таванкут, места на северу Војводине где већински живе Хрвати. Дан је окончан у Суботици потписивањем декларације.
У Хрватској, према писању тамошње штампе, Николић није пожељан саговорник, поготово након што је у Сарајеву изјавио да је залагање појединих српских политичара за границу Србије на потезу Карлобаг- Карловац-Вировитица легитиман политички програм. А и желе да имају саговорника који може и има политичку моћ да договорено спроведе, којег сада виде једино у Вучићу. Ипак, аналитичари сматрају да је и та форма и те какао дискутабилна, поготову што обе државе тренутно немају владу у пуном мандату.
– Правог ефекта нећемо имати ако и у Загребу и у Београду тренутно имамо владе у техничком мандату. Да би се нешто конкретно реализовало морамо да сачекамо да владе буду формиране – каже Александар Попов.
Ј. Арсеновић – Вести
