Продају и душу да преживе

ОД ИГЛЕ до локомотове, тако би се могло кратко описати све оно што се продаје на бувљаку старих ствари у Панчеву. Импровизоване тезге на земљи од најлона, ћебади, картона, утонуле у блато. Купаца на претек, долазе са свих страна. На другом крају града такође – Бувљак. Али нема гужве. Више од 40 одсто тезги је затворено. Они који су остали кажу да неће још дуго издржати. Намети су велики, а и негативна кампања надлежних.

– Дај колико даш, да имам да купим нешто да поједем – убеђује се старији човек са муштеријом, која хоће да купи завесу.

Загледа да ли је оштећена. Међу продавцима старих ствари има бескућника који су претурајући по контејнеру за кору хлеба пронашли нешто што је, како кажу, “господа бацила”, а може се продати и тако преживети још један дан. Има и оних са факултетском дипломом, остали без посла или никада нису ни успели да добију радну књижицу.

Највише њих је скупило своју сиротињу, стицану годинама и понудило на продају. Мука је толико стегла људе да продају поломљене дугмиће, зарђале игле, поцепане ципеле, оронуле играчке нађене по контејнерима и ђубриштима… За динар, пет, десет, сто… Огорчени су на државу, политичаре, па и не желе много да причају. Кажу, ово је “туга и срамота државе”.

Јанош Кириљ један је од продаваца који сваке недеље заузима своје место недалеко од пруге. Прича нам како је после 33 године стажа остао без посла у “Аутомобилском Београд”. Још једна жртва неуспелих приватизација. Сада продаје половне пуњаче за мобилне телефоне. Цена 100 динара.Од тога не може да преживи. Издржавају га родитељи пензионери, иако гази 54. годину. На раширеним чаршавима преко пута има свега – изношена обућа, гардероба, даљински, упаљачи, бижутерија… Жене разгледају чизме. Коштају 100 динара, колико су и ципеле.

– Зарадим хиљаду до две, али само недељом када ради пијаца – прича Горан Асанов. – Данас зарадим и одмах потрошим. Онда уносим угаљ, цепам дрва, радим на грађевини, како бих прехранио породицу. Све је мање посла. Људи немају пара ни за ово половно.

Црево за усисивач, дугмићи, завесе, игле, стари новчићи… од пет до 100 динара. Међу њима и књиге за грађевину, економију по 100-150 динара. Људи их бацили у контејнер, а завршили на бувљаку. На једној од ретких тезги, која није на земљи, Срђан Перић из Котежа продаје гардеробу. Цене од 100 до 300 динара. Има капута, јакни, џемпера, блуза, фирмираних ствари. Делују прилично очувано. Старији господин загледа црвени прслук, са ознаком чувеног “крокодила”. Кошта 100 динара. Купује га без размишљања.

– Робу набављам из Аустрије, а имам сталне муштерије обичне људе, који нису угрожени – прича Срђан. – Овде у Панчеву зарадим десетак хиљада динара, а три дана сам у Смедеревској Паланци на бувљаку. Месечно имам око 40.000 динара. Робу набављам на килограм по евро. Много је боље са летњим стварима, јер су тање и лакше. Овако, зими, у килограму имам два џемпера, које продајем по 100 динара.

Другари Неша и Владимир продају алат, чивилуке, маскирне кошуље… Кажу, најбоље пролази алат. Није битно што је зарђао. Иако има нових алата, причају да људи траже стари алат, још ако је “Униор”, одмах се прода. Како кажу, пре ће да скупље плате за стари, него да прођу јефтиније са новим апаратом. Неша је сам направио весло. Кошта 1.000 динара.

Старинска пегла на загревање, уметничке лампе, лустери, звоно за говеда поређани на тезги Душана Јовановића. Сваке недеље долази из Вршца. Огорчен, помиње политику и политичаре.

– Немам ни социјалну помоћ, живим од овога што продам – прича Јовановић. – Имам две ћерке и унучиће. Кад покријем све трошкове, остане ми 5.000 динара за живот месечно. Нек ми кажу како да преживим?

Један од продаваца је и младић који је завршио Архитектонски факултет. Не жели да се представи. Разочаран је, гневан на власт. Прави уметничке предмете – украсне кутије, кутије за хлеб, животиње од дрвета… И од тога преживљава са зарадом од 5.000 до 10.000 динара и факултетском дипломом.

И док на овој пијаци све врви од људи, на популарном панчевачком Бувљаку продаваца никад мање, а и купци су се проредили. Иако су цене ниже и до 50 одсто него у радњама, за многе је и то постало скупо. Има још “бутикаша” из целе Србије који овде набављају робу за своје радње. Више од 40 одсто трговаца ставило је катанац на своје тезге.

– Овде сам од када сам избегла због “Олује”, али никад није било горе. Дај боже да издржимо још годину – прича нам Орица. – Велики намети и министри који нас прозивају, иако измирујемо све обавезе према држави, учинили су своје. Гардеробу набављамо из Турске, а цене су од 800 до 1.600 динара. Месечна давања за закуп и порезе су око 50.000 динара. Не може се више. Видите колико људи је затворило тезге…

Овде се из Мађарске нуде кобасице по 500 динара за штап од пола килограма, качкаваљ “трапист” је 670 динара килограм… “Милка” чоколоде од сто грама су од 70 до 80 динара, килограм воћних карамела 350 – 400 динара, 200 грама кафе 160 динара… Женске блузе су од 200 до 2.000 динара, џемпери од 350 до 2.500 динара, комплет тренерке око 2.000 динара, комплет веша за децу са Дизнијевим јунацима 250 до 300 динара. Овде се може наћи и све што вам је потребно за домаћинство, хемија, алат, опрема за бебе, купатила, аутомобили на акумулатор, бицикли… У просеку дупло јефтиније него у радњама.

– Уназад годину-две је знатано опала продаја – каже Гордана Пешић, која већ 14 година продаје све за домаћинство. – Тешко да може нешто више да се заради, јер су сви у великој кризи, али шта ћемо, мора се. Робу набављамо у велепродаји и цене су много ниже него у радњама.

Кинески трговци, којих има на овом Бувљаку, нису били расположени за разговор. На тезги која продаје све за свадбе затекли смо Радујку Сокић. Они имају породичну производњу свадбеног декора. Каже да може да се заради, али да се осећа криза. Салони венчаница који продају цветиће, бидермајере, украсе за столице, столове овде набављају робу и онда продају дупло скупље.
МЕТАР ДРВА ОД 3.800 ДО 4.200 ДИНАРА

ИАКО зима одбројава последње дане, у Панчеву смо наишли и на продавце дрва. Паркирали камионе натоварене буковином, багремом и чекају купце. Буква је 4.000-4.200, а багрем 3.800 динара по метру. Купаца нема пуно.

– Дотерао сам дрва из Доњег Милановца, али слабо иде – прича Раде Тучев. – Нема купаца. И ако дође неко, купи по метар-два, колико му је тренутно потребно. Сезона ће бити крајем лета, када почиње припрема за зиму и када се купује по 10-15 метара. За сечење наплаћујем 300 динара по метру, па и ту нешто зарадим.

ГРАМОФОНСКЕ ПЛОЧЕ ОПЕТ У МОДИ

Грамофонске плоче у последње време најтраженија су роба на Бувљаку половних ствари. Љубитељи винилског звука могу наћи дела композитора класичне музике Вердија, Вивалдија до звезда екс-Југославије Мише Ковача и Вајте, као и познатих извођача фолк музке попут Шемсе Суљаковић, Лепе Брене… Цене су од 50 до 100 динара за лонг-плеј плоче. Продавци кажу да их набављају у Швајцарској, а има и оних из приватних колекција.

ПАРКИРАЊЕ

НА паркингу Бувљака у Панчеву дневна карта за аутомобил кошта 80 динара. Међутим, после поднева, када трговци почну полако да се разилазе, ни паркирање се више не наплаћује. Дешава се и да Панчевци, који живе у близини Бувљака, своја дворишта претворе у паркинге и наплаћују.

 

Новости