Зарожје – Зарушени остаци прастаре дрвене воденице у којој је, по приповедању Милована Глишића, најпознатији српски вампир Сава Савановић некад вампировао, чаме у тесној и мрачној гудури под извором речице Рогачице подно сеоског пута у Зарожју.
Све до пре пет година овај „млин страха и вампира” одолевао је зубу времена, али му се дотрајали кров наједном сручио. Остаде вампир Сава бескућник, казивали су тада Зарожани. Последњих година тој кућици без крова урушили су се и дрвени зидови. Узалуд знатижеља радозналаца да кроче у ову дубодолину „у коју се без глогова коца и белог лука не иде”, узалуд сачињен пројекат за обнову вампирове воденице – руина усред гудуре и сада одбија погледе и посетиоце.
Зна се да је Глишић у својој причи „После деведесет година” давно описао Зарожје и догодовштине вампира Саве Савановића у зарошкој Јагодића воденици. Село међу брдима, крај пута од Бајине Баште ка Ваљеву, прочуло се по том необичном јунаку из народних веровања.
У новије време покушали су Зарожани с краја прошле деценије да се више чује за вампиров млин, да од њега направе туристички бренд. Долазили су овде наши и страни новинари, свраћали знатижељници. А око тога ко треба да промовише вампирову воденицу као своју посебност било је и гложења између туристичких посленика Бајине Баште и Ваљева.
Но све је то временом утихнуло. Од сањаног бренда „вампир туризма” остала је зарушена дрвена утвара до које се с муком силази са пута. И гласне жалопојке Зарожана што је важна шанса за њих пропуштена. Но веру још нису изгубили да ће се обнови воденице кад-тад приступити.
Кафана „Планинка” у месту Гнила Присека, на улазу у Зарожје, већ четири деценије ради и окупља сељане верне предању о вампиру Сави и воденици као туристичкој шанси. У њој се и ових дана, уз чашицу, могу чути такве приче.
– Ех, колико би за село значило кад би воденица била обновљена. Па летос су, посебно у време „Дринске регате”, многи путници свраћали и распитивали се како да дођу до вампирове воденице. Где да их упутимо кад тамо сада нема шта да виде. А ја сам још пре седам година платио израду пројекта за обнову воденице, али узалуд, нико ништа не предузима да је обнови – прича власник ове кафане Миодраг Вујетић, који је четврт века водио месну заједницу Зарожје, и показује детаљан пројекат потписан од лиценцираног архитекте Александра Гавовића.
У пројекту реконструкције воденице брвнаре Саве Савановића у Зарожју, направљеном 2010. године, до појединости се описује шта треба предузети да од дотрајале воденице настане чврста и уређена грађевина. Та нова брвнара била би на каменој основи, с вратима на северној страни. Прво би се, пише, демонтирала трула дрвена конструкција, па санирао камени зид с припремом за постављање дрвених греда. „Дрвене елементе млина очистити, прегледати и на основу њих са измењеним димензијама израдити нову конструкцију. Нови кровни покривач шиндру причврстити за хоризонталне гредице баскије. Предвиђено је враћање првобитног архитектонског склопа воденице”, наводи се уз остало у пројекту и износи предрачун радова: процењени су (са ПДВ-ом) на 3.973.484 динара, без издатака за скеле.
– Овај примерак пројекта је код мене, а други сам одавно дао Спортско-туристичком центру „Бајина Башта” задуженом за туризам, да нешто предузму заједно са општином. Ми као месна заједница не можемо да конкуришемо за обнову, мора општина. Али ни сада ништа од улагања. А и пут до воденице само је делимично асфалтиран, има ту макадама – додаје Миодраг Вујетић.
– Да је оваква атракција у Француској, они сигурно не би пропустили да воденицу уреде у туристичке сврхе, а и младе би у њу довели да науче нешто из историје и традиције – надовезује се Сретен Митровић из оближњег Маковишта, који је 40 година радио у Француској.
– Има Зарожје и других занимљивости: овде је грчко гробље, две неистражене пећине, лепи видиковци, домаћа храна. Имамо и један зидани објекат од 2.000 квадрата, у добром стању, који бисмо могли да уступимо некоме да га за туризам преуреди у камп или нешто друго – вели Огњен Вујетић, годинама активан у сеоској месној заједници.
И тако, реч по реч у кафани „Планинка”, увек уз жељу да што пре оживи вампирова воденица. Пројекат је ту, само да се нађе инвеститор.
Аутор: Бранко Пејовић, Политика.рс
