Зарожје – У језивом полумраку шумовите дубодолине, кроз коју хучи речица Рогачица, с оближњег пута се назире прастара дрвена грађевина. Без крова, с трулим даскама уместо зидова. На некакво камење својим остацима ослоњена да се не сручи.
Пут изнад ње асфалтни, прилично узак, место препознатљиво по мосту жуто обојене ограде. Али прилаз ка овом зарушеном здању толико стрм и неуређен да се само вешти и с добром обућом, уз придржавање за стабла, могу спустити до реке.
„То вам је наша Јагодића воденица, чувена по вампиру Сави Савановићу”, показује нам, не баш поносно, један од седам њених наследника Слободан Јагодић из Зарожја кад смо, без глоговог коца и белог лука, у смирај дана неустрашиво сишли до ње.
Поносио се Слободан годинама што у ово село многи свраћају да виде млин где се, по овдашњем народном предању и Глишићевој приповеци „После деведесет година”, појављивао најпознатији српски вампир Сава. Зарожје се по том необичном јунаку прочуло. Сељани, па и околне општине, покушали су да од тога направе туристичку атракцију. Али сада, кад је та воденица у јадном стању, овај Јагодић не крије срамоту због тога.
Зарушила се та дашчара на измаку зиме 2012. године, без крова остала. Постаде вампир Сава бескућник, тумачили су тај догађај Зарожани. И од тог тренутка давнашња грађевина чека обнову. Узалуд је још прошле године председник овдашње месне заједнице Драгоман Јагодић најављивао да постоји пројекат о реконструкцији воденице, те да ће се нешто урадити, уз обећања да ће нова бити иста као стара. Тужна слика је, ипак, остала непромењена.
А посетиоци, како каже Слободан Јагодић, и даље свраћају, силазе до Савине воденице, многи би и сада да је виде. – Па кад виде, разочарају се. Пре неки дан дошло око 50 Шапчана, пун аутобус. Рекоше ми пошто су ово обишли: покрените акцију за обнову млина, и ми ћемо помоћи. Шта да им кажем кад и ја то силно желим. Ето, имам неколико хектара земље у близини воденице. Спреман сам да поклоним плац од пет ари ономе ко би Јагодића воденицу обновио – вели Слободан, чији деда Милош Јагодић, уверен у причу да вампир свраћа у воденицу и дави људе, никад није смео сам да заноћи у њој. То страхопоштовање приметно је и код већ остарелог Слободана, који, међутим, не објашњава главну ствар: како би потенцијални добитник плаца надомак млина ту у каквом саграђеном објекту, не размишљајући о вампиру, безбрижно спавао.
Јагодића воденица, као једна од пет некадашњих подно изворишта Рогачице, од давнина је млела жито. Најдуже је опстала, али је зуб времена учинио своје. И сада, кад попут какве дрвене утваре чами у мрачној дубодолини, изазива знатижељу, док мит о вампиру не нестаје. Зарожје, иначе, има 290 домаћинстава, али заселак Јагодићи само двадесетак: у последњих неколико деценија из њега се одселило 12 породица. Школа сеоска је уређена, али без ђака. Вампир-туризам био би шанса да село не нестане. И кренуло је пре неку годину у том правцу: почеше знатижељници да свраћају, медији раширише причу о тајнама Савиног млина, општина асфалтира део сеоског пута. Но заруши се та стара грађевина и сад ваља све из почетка.
– Размишљао сам са Миодрагом Вујетићем, који држи кафану „Планинка“ на оближњој Гмилој Присеци, да заједно обновимо Јагодића воденицу. Двојица мојих синова имају стругару у Бајиној Башти, дали би грађу. Али није лако да се договорим са осталим наследницима воденице. Кад бих повео акцију обнове, мислили би да то радим из свог интереса, јер је моје имање ту најближе, па се не би сложили. Зато молим општинаре у Бајиној Башти да ово некако реше, да нешто предузму како би млин био обновљен. Могла би, зашто да не, и општина сама да га обнови. Ионако су њени представници обећавали да ће помоћи ову туристичку атракцију – предлаже наш саговорник, па казује и једну анегдоту о којој се у селу прича.
Прошле зиме, на Јовањдан који овде многи славе, тројица Ваљеваца дошли у госте код једног Зарожанина. У ситне сате реше да „испробају храброст”, па, мало поднапити, око поноћи сиђу до Савине воденице. „О, Саво!”, викали су покрај млина и смејали се. Одједном, с друге стране неко се гласно одазвао на тај њихов позив. Чувши то, ови „јунаци” се изненадише, па бржебоље утекоше из гудуре ка путу, побегавши главом без обзира. Испоставило се да је један мештанин, враћајући се са славе код комшије, преко оближњег моста пролазио и на повике, зарад шале, одговорио.
Бранко Пејовић
Фото С. Јовичић
Политика
e ovakva nam je država