Београд – Недвосмислено, сиромашни смо! Просечан Србин дневно на располагању има само 232 динара за храну и пиће, односно 1,9 евра!
Наиме, просечно домаћинство у Србији броји три члана, а на располагању су на крају трећег квартала 2016. године имали укупно 60.011 динара, показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС). Како чак 34,8 одсто тог новца одлази на храну и безалкохолна пиће, проста рачуница показује да сви они дневно потроше укупно 696 динара на храну и воду и сокове. Односно, један човек дневно има тек 232 динара за храну и пиће.
Да ова суморна статистика потврђује да смо сиромашна нација, сматра Војислав Станковић, аграрни аналитичар.
„Ми највећи проценат прихода издвајамо за храну, једино су Босна и Албанија по том питању гори од нас у Европи. То се огледа и у реално ниској потрошњи најзначајнијих производа, као што су месо, млеко, воће и поврће. Примера ради, просечна потрошња млека по човеку у свету годишње износи око 100 литара, док се код нас попије тек око 30 литара по човеку годишње, више него три пута мање. Исто је и са потрошњом меса. Све у свему, животни стандард је изузетно низак, што доводи и до осцилација у пољопривредној производњи јер је тражња веома мала, те произвођачима остаје да своју робу, због мале куповне моћи у Србији, извозе“, напомиње Станковић за “Ало!”.
Бранислав Гулан, члан Одбора за село Српске академије наука и уметности (САНУ), наводи за “Ало!” да нам се смањује и производња јер мање купујемо.
„Вредност пољопривредне производње у 2016. износила је око пет милијарди долара, а претходне године око 4,7 милијарди. Иако смо имали раст од око осам одсто, то је јако мало. Примера ради, пре 20 година наша пољопривредна производња је износила око 6,6 милијарди долара. Наравно, поента је да мање производимо јер мање и трошимо пошто мање зарађујемо. Није ни чудно тако што смо међу осам најсиромашнијих земаља“, истиче Гулан и додаје:
„Ми смо 1990. трошили око 65 килограма меса годишње по становнику, а сада је то око 35 килограма. Исто је и са скоро свим осталим производима, па нам је опала чак и потрошња хлеба, и за десет година са 101 килограма годишње по човеку на 83 килограма. Једноставно, мање зарађујемо и мање трошимо. Ми смо потхрањена нација“, закључује Гулан.
Да би повећана пољопривредна производња у 2016. требало да значи и мањи раст цена или стагнацију, па и пад, сматра економиста Млађен Ковачевић.
„То би требало да се одрази повољно на количину намирница које домаћинство може да купи“, напомиње Ковачевић.
Ивана Жигић, Ало.рс
