Србија

Прворазредни Срби и другоразредни надбискуп

Пише Драгомир Антонић

Неаргументованим нападима на српске медије и државу у којој обавља дужност надбискупа, Станислав Хочевар је показао како Србију види као будућу унијатску колонију

Прворазредни Срби и другоразредни надбискупСтанислав Хочевар 

Браћо Срби јел вам боље? Нема више генерала Ратка, резолуцију о Сребреници продане душе посланичке давно су усвојиле, а да ли су и колико од Јелка Кацина добили то само они знају. „Луда Наста“ је заседала у Београду, УО „РТС“-а извинио се свима, и глувима и слепима, а богами за јесен је најављен долазак починитеља најогавнијих злочина над Србима и децоубице, пензионисаног америчког генерала Веслија Кларка. После свих  злочина које је починио одржаће нам и предавање. Све због „Еј, Уније“ која нема алтернативу.
Српски борац из заборављених ратова Танасије говорио је својим унуцима: подвизавајте се и за подвиг спремајте. Ова, наводно просрпска власт, има другу паролу: „Понижавајте се и за нова понижавања се спремајте, јер самопонижење нема алтернативу“.

КАРДИНАЛ У НАСТАЈАЊУ
Уверен да су Срби без алтернативе, знаменити београдски надбискуп ничим изазван јавно рече у петак 24. јуна усред Београда, у Кнез Михајловој улици следеће:

„Неаргументовани напади у медијима последњих месеци на Свету столицу и римског бискупа, који је на Истоку и Западу увек имао прво место, не само да вређају католике и чине их другоразредним држављанима – јер за наше вернике јесте бол да већина каже: не можете имати свог поглавара међу вама, и у том смислу ми јесмо другоразредни – већ и онемогућавају бољу сарадњу Истока и Запада, те тиме и здраво учвршћивање европског континента, и супротстављају се најосновнијој хришћанској идеји да свет буде један дом и заједничка кућа“.
Изговорио је садашњи надбискуп, а кардинал „у припреми“, још неколико сентенци. Издвајам једну: „Било би добро да за прославу јубилеја Миланског едикта (иначе фалсификат, прим. Д. А.) буду створене заједничке комисије, што је било обећано, али нисмо дошли до тога“. Ко је, кад, где и коме обећао, о томе се кардинал „у настајању“ није изјаснио, али о њима ће, претпостављам, јавност упознати боље обавештени.
Мене више интересује који или чији су то медији довели да се „верници мале католичке заједнице осећају као другоразредни држављани“ у држави Србији.
Имам познанике и пријатеље који су католичке вероисповести. Имам их и међу атеистима, следбеницима Мојсијеве вере, Јеховиним сведоцима, адвентистима, али никад од њих нисам чуо да се осећају другоразредним. Добро, свако има право да се осећа како он то жели.
Шта је узбудило надбискупа да на малом скупу, пред око двадесетак присутних, гневно – читајући написани текст – нападне неименоване медије, али врло јасно именује средину у којој несметано и са уважавањем живи и ради. Шта смо ми, Срби и православни, који смо наводно у већини, опет урадили да онеспокојимо мањину?

„СЕКС И ВАТИКАН“
Пажљиво сам погледао штампане медије и пронашао неколико текстова објављених у најстаријим новинама на Балкану у којима се помиње римски папа: „Секс и Ватикан“, „И мене ципеле чекају“, „Папа тужен Суду у Хагу“. Сви текстови објављени су у јуну. Ако су они разлог надбискупове љутње, онда је љутња усмерена на потпуно погрешну страну. Ниједан од наведених текстова нема никакве везе ни са Србима, ни Србијом, нити са Српском православном црквом и православљем. Текстове нису писали Срби, нити су прво објављени у српским медијима.

Њих су писали Италијани: Кармело Абате је аутор књиге „Секс и Ватикан, тајно путовање и краљевство непорочних“ која је објављена и у Француској, Белгији, Швајцарској и Канади. Аутор писма „И мене ципеле чекају“ је Ведрана Рудан из Хрватске, а папу су суду у Хагу тужила два његова земљака, адвокати др Кристијан Зајлер и др Герт – Јоаким Хецел. Обојица су Немци, а њихова тужба изнесена у књизи одмах је објављена у Хрватској. Објављена је и књига „Мрачна историја Папа“, аутора Бренда Ралфа Луиса из Њујорка, а издавач за српско тржиште је „Младинска књига“ из Словеније, одакле је и надбискуп. (Ех, да је још инквизиције па све на ломачу; и књиге и ауторе, а богами и читаоце.)
Зашто онда гнев на Србе и зашто су само у Србији католици другоразредни држављани, када то нису у Италији, Немачкој или Хрватској, одакле су и стигли наведени написи? Није ваљда надбискуп изгубио храброст, па да речи осуде упути несумњиво демократским, а свакако католичким државама? Или да упита свог шефа, римског бискупа, како његова јавна иступања доприносе стварању заједничке куће? Не, надбискуп то не сме да уради, јер његов шеф је непогрешив, а у демократским земљама се поштује право на јавно изнет став.

ПАПСКИ ЛОБОТОМИСТИ
Међутим, да се власи не би сетили (католичка изрека где је реч влах погрдан назив за Србе) о чему се ради, хајде да се ми одмах прогласимо за жртве, јер сопствени неуспех морамо оправдати. Није тајна, о томе је „Печат“ писао почетком године,   да је формиран лоби за подстицај јавном мњењу и православним великодостојницима да упуте позив римском папи да дође у Ниш. Лобисти, у чаршији познати под именом „папски лоботомисти“, нису успели, бар за тренутак, да изврше задатак, а новци су потрошени. Сада би требало оправдати утрошено, а и  поједине каријере: црквене, научне, публицистичке и политичке, доведене су у питање. Оправдати сопствени неуспех – који се и поред великих речи о екуменизму и општем добру, на крају сведе на материјалне привилегије у виду новца, чланства у међународним организацијама, управним одборима, синекури или кардиналском шеширу – постаје примарни циљ. А када је примарни, егзистенцијални циљ у питању, средства се не бирају. Да би се спасио римокатолички брод, са одабраним ВИП путницима, који се лелуја на таласима слободног расуђивања – све је дозвољено. Кад на Западу нема разумевања за римског папу и његове говорне егзибиције – онда: Дранг нацх дем Остен, као много пута у прошлости. Од Берлинског конгреса, Цера, Колубаре и 1941. године. Поново би Исток, а као и увек прво Србија, требало да буду појас за спасавање разуздане и угрожене клерикално-перверзне клике. Стварање унијатских колонија спасоносни је појас.

Разумем њих, али не разумем наше Србе који би са себе скинули појас и дали га џелату из прошлости, а одрекли се свих данашњих пријатеља са православног Истока. Архијереји су показали сталоженост, мудрост и храброст на последњем Сабору. Папски лоботомисти то нису очекивали. Притисци се настављају. Победиће упорнији.
Браћо Срби и сестре Српкиње имајте вере. Можемо победити папску неман.

 

Печат

 

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!