ДВАДЕСЕТАК некадашњих радника АД “Петар Драпшин” ових дана обележава деценију од када су без ваљаних разлога и противно законима отпуштени с посла. Од тада су се промениле многе околности, али се ова група на радна места није вратила.
Гордана Којић, бивши председник синдиката фабрике, а сада лидер “Солидарности”, која се прва нашла на удару власника компаније после приватизације, подсећа како је са својим колегама остала без посла те 2007. године, пошто су без дозволе менаџмента отишли на протест, због кашњења плата.
Од тада, додаје Којићева, судским путем воде борбу прво за повратак на радна места, а затим и компензацију, због отказа. У међувремену је раскинут уговор о приватизацији “Петра Драпшина”, уведен је стечај, па банкрот, уз најаву продаје имовине.
Због бројних неправилности и раста дугова фабрике, који је, наводно, достигао 25 милиона евра, синдикалци су организовали низ протеста, испред фабрике, суда и покрајинских органа.
– Имамо правоснажне судске пресуде, дошли смо и до Уставног суда, чију одлуку још чекамо – незадовољна је Којићева. – И поред тога, ништа се у нашем статусу није променило. Чак и када је фирма реструктурирана, нико нас није помињао. Нисмо могли чак ни стаж да повежемо, а да је то урађено, неки од колега би већ могли у пензију.
Наша саговорница напомиње како се чује да би се сада могао наћи купац за компанију “Петар Драпшин”, која је и даље атрактивна, због производног програма.
– И у банкроту, део фабрике који производи вијке и даље ради – истиче Којићева. – Фабрика има потенцијала. Надам се да ће надлежни, када буду одлучивали о продаји, ако ништа друго, повећати бар цену да би кроз неку врсту социјалног програма збринули нас бивше раднике.
ПРОПАЛА ПРИВАТИЗАЦИЈА
“ПЕТАР Драпшин” је био познат по својим вијцима, ексерима и металној галантерији. Фабрика је приватизована је 2004. За 105 милиона динара купио ју је конзорцијум који је представљао Немања Ковач. Агенција за приватизацију, због неплаћања пете рате, раскинула је купопродајни уговор, па је држава постала власник 70 одсто капитала, али и наследила дуг од око 13 милиона евра.
ДРЖАВА ПРОТИВ ДРЖАВЕ
КОЈИЋЕВА указује на правни носенс, који се догодио у случају “Драпшина”.
– Имали смо ситуацију да је у Привредном суду, после раскида приватизације и подржављења фабрике, покренут стечајни поступак на предлог државног органа, Агенције за приватизацију. Стечајни поверилац је, такође, државни орган – Агенција за лиценцирање стечајних управника, а стечајни дужник је, опет, већинска државна фирма, коју заступа државни службеник – истиче Којићева.
Н. СУБОТИЋ, Новости.рс
Фото Д. Дозет
