Ракета „бумбар” главни адут Крушика

ДО пре само две године и ваљевски „Крушик“ је био међу успешним српским оружарима који су на тржишта широм света извезли оружја и муниције у вредности од око пола милијарде долара. Али, од прошле године омчу на све тањем „Крушиковом“ врату стежу нереализовани уговори са Малезијом, Авганистаном и Филипинима, „тешки“ 20 милиона долара.

У међувремену није било других већих уговора који би надоместили ову „рупу“ у пословању, тако да „Крушик“ данас има најмање плате у одбрамбеној групацији, не успева да сервисира услуге, а његови магацини пуни су скупе и опасне робе.

– Очекујемо да до краја октобра проблем буде решен и да роба крене пут купаца – уверен је генерални директор Холдинг корпорације „Крушик“, Јован Давидовић. – На основу прелазних обавеза, потписаних уговора и оних у најави, планирана је реализација у вредности од око две милијарде динара, од чега је извоз 20,2 милиона долара.

За застој који се попут стене обрушио на свих 1.439 радника (од којих је само 21 на одређено време) крив је купац који није успео да обезбеди адекватне дозволе, извозне и транспортне.

КРЕДИТ ПРОГРАМ финансијске консолидације српских оружара предвиђа улагање у нове технологије. Укупна вредност инвестиционих пројеката је 22,8 милиона евра, а усагласили су га представници Министарства одбране и Југоимопорт СДПР. Средства за ову и наредну годину планирана су од дугорочних кредита код пословних банака, уз гаранцију Агенције за осигурање и финансирање извоза РС.
Уз нагомилане проблеме који већ дуго прате наменску индустрију (економске санкције и бомбардовање у којем је добар део фабрика сравњен са земљом), ови нереализовани послови су успорили технолошки корак некадашњег ваљевског гиганта. Током седамдесет година постојања, „Крушик“ је у више од 60 земаља продао 10 милиона различитих средстава. Највише специјалну минобацачку муницију у свим калибрима и асортиману, као и мине нове генерације.

То су и даље „Крушикови“ главни извозни адути.

– Да нам помогне, Министарство одбране наручило је опрему за нашу војску у вредности од три милиона евра – каже Давидовић. – И поред тешкоћа прошле године, извозили смо у Чиле, Алжир, Египат, Боцвану, Малезију и на Тајланд. Ни остварени извоз од 8,86 милиона долара (што је готово половина укупне реализације), није нам био довољан да станемо на ноге.

„Крушик“ је и ову годину започео као губиташ. Осим недовољне упослености капацитета услед недостатка уговора, како за ино-тржиште тако за домаће, проблем је и висока задуженост.

Од пре осам година фирма је у процесу својинске трансформације. Држава је већински власник (68 одсто), остало је друштвени капитал. Социјалним програмом збринуто је око хиљаду људи. Просек старости данас је 47, а радног стажа 25 година. Са високом стручном спремом их је 166. Иако је просечна плата 30.000 динара, интересовање за запошљавање у „Крушику“ и даље је велико.

– Ми смо 80 одсто везани за извоз и без финансијске „ињекције“ државе нема нам спаса. Али, не предајемо се – каже Давидовић, који је 2011. био члан Владине радне групе оформљене са задатком да оружарима поправи „крвну слику“.

Владин програм оживљавања наменске индустрије усвојен је у августу на предлог министарстава одбране и финансија и привреде.

Каква будућност чека „Крушик“?

– Она зависи од развоја и модернизације ракетног и минобацачког програма. Поновном производњом ракетних средстава освојићемо нова тржишта и повећати извоз, стабилније пословати – каже Давидовић.

Ракетни програм реализује се у сарадњи са ВТИ-ом, а најзначајнији пројекат је освајање вођене противоклопне ракете „бумбар“. Ово средство садржи велики број делова, склопова и елемената који се углавном раде у кооперацији.

„Бумбар“ у потпуности задовољава потребе наше војске у противоклопној борби на нижим тактичким нивоима, и зато је један од приоритета у модернизацији пешадије. Планиран је завршетак прототипске партије и припреме за почетак нулте серије. Његовим развојем извезао би се квалитетан, савремен и по цени прихватљив производ у односу на конкуренцију.

– Осим „бумбара“, развијамо и невођене ракете 128 мм „огањ“, побољшаних карактеристика. Такође, и модеризоване противоклопне вођене ракете „маљутка“ са новим моделима бојевих глава – с поносом истиче Давидовић који је дуго пре руководећег положаја био главни инжењер у ракетном програму.

У току је и модернизација средстава из минобацачког програма (нова „фамилија“ мина продуженог домета у свим калибрима и врстама).

„Крушик“ је у сарадњи са „Југоимпортом“ у Ваљеву изградио „Ковачки центар“, са новом технологијом израде балистичких заштитних плоча. Сопственим средствима и кадровима изградили су и фабрику за производњу специјалне муниције. Набављена је и нова опрема за израду кошуљица великих калибара.

У „Фиседу“, „Крушиковој“ фабрици иницијалних средстава, Снежана Јелић (53) је водећи радник на електродетонаторима. Пуних 27 година слаже колач од – експлозива.

Иницијални експлозиви веома су осетљиви, зато су и опасни. У металне посуде пречника од 2,5 до девет милиметара дозира до пола грама експлозива. Потом га пресује. Тако настаје једна иницијална каписла. У алат у којем све то пажљиво слаже, стаје од 20 до 190 иницијалних каписли. И тако, осам сати дневно.

– У капислани нема места за страх – каже Снежана.

За пуњење каписли потребне су мале женске руке. Милена Милановић (26), економиста по струци, три године ради са експлозивом. Има два сина, Стефана (5) и Николу (2,5).

– Не плашим се. Срећна сам што имам посао. Шта ће да каже 10.000 незапослених Ваљеваца – каже Милена која је као осмогодишња девојчица са породицом избегла у „Олуји“.

У овом делу фабрике највећа претња је статички електрицитет. Раднице (углавном су жене) сваких пола сата алкохолом чисте алате. Одећа им је специјална, пиротехничка. Телефон не смеју да унесу у погон.

Овде је дисциплина најважније правило. Шефа Радишу Тошића сви слушају без поговора јер у сваком тренутку свако тачно мора да зна шта ради. Због ризичног посла имају бенефициран стаж. Плата, највећа, са свим пребачајима – 40.000 динара.

Радојко Ристић у „Крушику“ је 33 године. Каже да је са фабриком делио и добро и зло. Овде му је радио и отац, а сада раде и супруга и син.

– Посао није физички тежак, али је опасан – каже. – Тражи целог човека. Не смеш да будеш много срећан, а ни тужан. Да ти мисли са експлозива не одлутају.

ЛАКО ПРЕНОСИВ

СИСТЕМ „бумбар“ намењен је уништавању тенкова и оклопних возила, а претња је и бункерима. Ракета калибра 136 мм максимални домет од 600 метара постиже за пет секунди и пробија панцирни челик од 1.000 милиметра.

Лако је преносив, има полуаутоматски командни систем вођења. У светском је технолошком врху, а ефикасан је захваљујући моћној тандем-кумулативној бојевој глави. „Бумбар“ може да се лансира из затворене просторије.

 

Новости