Раскид тројног пакта с Немачком (1): Историја по диктату Партије

Прошло је тачно 76 година од кобног пролећа 1941. године када је почело драматично страдање српског народа и срозавање достојанства Србије стеченог у првим деценијама 20. века на унутрашњем и међународом плану.

Двор главна мета

Обележило га је неколико драматичних догађаја: приступање Краљевине Југославије Тројном пакту Немачке, Италије и Јапана 25. марта, затим државни удар у Београду 27. марта, којим је срушена влада Цветковић-Мачек, заједно са кнезом Павлом, намесником престолонаследника Петра Другог Карађорђевићем, и коначно, догађаји који су почели стравичним бомбардовањем Београда и Србије 6. априла, а завршили се капитулацијом Југословенске војске пред Хитлеровком солдатеском 17. априла 1941. године. Др Павле Опачић, пуковник у пензији и један од најбољих српских војноисторијских стручњака, понудио је другачији поглед на мартовске и априлске догађаје 1941. од оцена већине југословенских историчара, који су заснивали своје текстове на идеолошко-пропагандним ставовима Комунистичке партије Југославије. „Вести“ доносе истраживање др Петра Опачића, представљено на скуповима историчара.

Како наводи др Опачић, досадашње оцене догађаја око ратног пролећа 1941. су се заснивале на паушалној критици владајућих кругова Краљевине Југославије – двора, владе и политичких странака.

– Најоштрије осуде су исказане на рачун такозване великосрпске буржоазије и генералитета, односно њихове двадесетогодишње унутрашње и спољне политике, за коју је речено да је иза леђа народу увукла земљу у Тројни пакт и тиме издала његове интересе, те да је народ у пучу 27. марта срушио ту владу окривљујући је за војни пораз и слом државе у краткотрајном априлском рату 1941. године, за који војска и народ нису били ваљано припремљени.

На други поглед

Мањи број историчара, попут академика Ферда Чулиновића и генерала Велимира Терзића, који су објавили значајне студије о тим догађајима, дао је у својим делима квалитетнији допринос објективнијем сагледавању тих догађаја. Они су се ослањали на примарне изворе и приказали су те догађаје на фону тадашњих међународних прилика, које су имале пресудан утицај на положај и судбину Југославије 1941. године – пише др Опачић, истичући домаће и стране изворе својих истраживања у архивама, као и бројне збирке докумената, чланака и радова многих аутора.

Идеолошки рецепт Едварда Кардеља

Кључну оцену о приступању Југославије Тројном пакту, која је била обавезујућа за југословенске историчаре, дао је Едвард Кардељ, пише др Опачић.

Ево шта је Кардељ о томе рекао, према тексту објављеном у његовој књизи „Пут нове Југославије“ 1946. године. Пошто је нагласио да је краљевска југословенска влада приступила Тројном пакту без знања и одобрења народа, те да је то представљало не само капитулацију и безусловну предају земље агресору „него и то да све продуктивне, па чак и војне снаге и резерве народа Југославије треба да буду мобилисане у оквиру империјалистичких планова освајачких империјалиста“. Тиме је влада, према њему, потписала не само „срамну пресуду независности народа Југославије у оквиру фашистичког поретка него и то да народи Југославије сами себи затварају пут свог будућег ослобођења“.

Ако се озбиљно размотре историјске околности под којима је југословенска влада потписала бечки протокол о приступању Тројном пакту и садржај докумената који су чинили саставни део тога акта, изречене критике апсолутно не стоје: оне представљају обичну конструкцију без икаквог ослонца на стварне чињенице.

Биографија пуковника Петра Опачића

Петар Опачић, пуковник у пензији и доктор војних наука, рођен је у Плавну код Книна. У Београду је завршио гимназију, Филозофски факултет, постдипломске студије и одбранио докторат из историјских наука на Београдском универзитету. Учествовао је у ослободилачком покрету од 1941. до 1945. У Југословенској народној армији је обављао разне дужности у трупи, био је новинар и уредник у армијској штампи, дописник са Синајског полуострва, наставник у Вишој војној академији, историчар и научни саветник у Војноисторијском институту. Учествовао је на више међународних научних скупова и на Светском конгресу историчара (Војна конференција) у Штутгарту 1985. године са два реферата.

СУТРА – Раскид тројног пакта с Немачком (2): Балкан још на чекању

М. Ђорђевић – Вести

Актуелно

Политика као најсигурније занимање (2): Шофери возе министарства

Међу српским политичарима средње генерације, много је оних који су са високом државном дужношћу закорачили …

Политика као најсигурније занимање (1): Државна фотеља једини посао

Недавна порука нацији министра за рад Александра Вулина да председнички кандидати, бивши шеф дипломатије Вук …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons