Друштво

Ратко Божовић: Вучић подигао највећу панику

Највећу панику подигао је управо Александар Вучић најавом да ће затворити Србију у куће на две недеље и да грађани ни у продавницу неће моћи да изађу. Било би природно да је осетио одговорност за то што су се одмах направили редови у продавницама.

Али, њему то не пада на памет. За све пропусте он је нашао дежурне кривце. То су грађани и кад не могу да се данима тестирају и кад у болницама раде инфицирани лекари и кад за њих нема адекватне опреме… И кад се увелико истиче да се струка пита, зна се да само један одлучује. А кад један одлучује о свему, остали не значе готово ништа – оцењује за Данас културолог Ратко Божовић понашање председника Србије поводом његових јавних наступа током пандемије изазване корона вирусом.

Kако додаје наш саговорник, делује гротескно кад лекари при јавном оглашавању о невољи која нас је задесила стоје иза њега и ћуте, а он прича о ономе о чему би стручњаци ваљало да причају.

– А његова неумерена хвалисања о улози у свему шта се дешава у овој нашој кошмарној стварности, па и у овом трауматичном тренутку, није ништа друго него продужени предизборни маркетинг. Чак је и читава пројекција о економском напретку у највећој мери предизборна кампања. Видели смо да је у току и испитивања рејтинга министара. Нашли су, баш кад ће – наглашава Божовић.

* Kако, онда, генерално оцењујете понашање власти од почетка пандемије па до данас? Ту пре свега мислим од „најсмешнијег вируса“ преко Вучићевог „биће мало гробља“ до СМС порука да нам се ближи италијански и шпански сценарио.

– Не доводим у питање добре намере, али оне нису довољне. Понашање врха власти је крајње неуравнотежено и зато имамо ову кризу поверења. Од самог почетка доминирала је изгубљена мера. Прво је било и превише опуштености која је водила ка испуштености, а сада се стигло до командне неумољивости у којој има и превише хипербола. Kрајности су на делу. У таквој атмосфери и грађани лутају од потцењивања епидемије до панике. А власт се према грађанима односи као да су деца у забавишту. Неспоразум је да се страхом може више постићи него рационалним убеђивањем, подизањем поверења и аргументима. Претње пуним гробљима део су „стратегије“ застрашивања које стиже из политичког танатоса. Наравно да су и СМС поруке део тог концепта у коме произвођачи панике лове оне који подижу ниво страха. То је све део кошмара у коме живимо и који се, у условима кризе, само јасније види.

* А како видите понашање струке, посебно њихове наступе на конференцијама за медије? Пре неки дан је доктор Горан Стевановић, чини се, својим понашањем подсетио на Вучића.

– Не би било добро да се стручњаци угледају на политичаре, а могао се понекад стећи и такав утисак. Ипак, лекари су преоптерећени немогућом мисијом. На њихова плећа срушила се велика одговорност, замор од јутра до сутра, рад у тешко савладивим професионалним активностима у немогућим условима, у неочекиваним околностима. Не смеју лекари бити разапети између потреба власти и њиховог професионализма. Мислим да би било боље да лекарима не дувају за врат политичари, да их пусте да раде оно што најбоље умеју. У овом тренутку важно је да се не наруши поверење између грађана и стручњака.

* Грађани ненормално купују, од тоалет папира до асепсола… Због чега се тако понашају? Имамо и оне који се понашају, да тако кажем, скроз опуштено.

– Kризе су увек најбољи показатељ друштва, институција и поверења у власт. Грађани се понашају као и власт – у распону од опуштености до хистерије и панике. Претерана куповина је увек симптом страха и то смо видели као реакцију у читавом свету. Бојим се да ћемо тек после пандемије видети у каквој држави живимо.

Хапшење новинарке велика срамота

* Власт на све начине покушава да забрани објективно извештавање о пандемији. На то указује и хапшење новинарке Ане Лалић. Шта ви мислите о том потезу власти?

– Идеја о централизацији информисања није само призната глупост већ и сазнање какво информисање нашој власти одговара. Зато су им најближи таблоиди и телевизије с националном фреквенцијом. То су њихове тачке ослонца за сигурну владавину. А поменута глупост личила је на спиновање и прилика да се умеша главни и свемоћни редактор. Хапшење новинарке Ане Лалић, као да је у питању криминалац, велика је срамота и понижење новинарске професије. Видели смо и који новинари траже за колегиницу санкције. А кад би постојала критичка јавност било би јасно да нису само гласине хаварија комуникације већ и прећутане и симулиране информације. И то је преваралогија, наше умеће.

Пише: Јелена Диковић, Данас.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. Be razumem otkud g. Božoviću ono da ne sumnja u alekbabine dobre namere. jA sam, naprotiv, uveren u njegove ZLE NAMERE. Nemoguće je ovoliko uništiti državu i narod bez zlih namera. Nemoguće je ljude toliko vredjati, a nemati zle namere prema njima. Nemoguće je sve državno i društveno pokrasti bez loših namera. Upravo su te njegove ZLE NAMERE osnovno zbog čega treba odmah da ga smenimo.

    A da je dramoser, jeste. Samo ne zato što mu se “omaklo”, nego zato što je od miloševića naučio da se najbolje lovi u mutnom. Zato on Srbiju najpre dobro uzmućka, uzbirka, uvede je u ludilo i paniku, pa onda na tenane pljačka. To je stari trik. Ne znam gde je g. Božović bio za vreme miloševića kad ovo nije zapamtio.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!